Dugo sam razmišljala šta bi bilo najidealnije za prvi tekst u ovom delu. Omiljena ili najnovija pozorišna predstava? Poslednja pročitana knjiga? Neko gradsko dešavanje?
A onda sam shvatila da treba krenuti od početka. Od osnovne kulture ponašanja na javnim mestima.
Svaki put kada odem u pozorište shvatim da umesto da sve više usvajamo neke dobre navike, ljudi sve više prihvataju neobaveznost i parolu „Najbitniji sam ja“ čak i u pozorištu.
Dešavalo mi se u vreme dok sam radila u pozorištu da se pojave ljudi sa kompletnim piknik paketom i izvade čak i peceno pile sa sve paradajizom da jedu za vreme predstave (JDP – Velika auto trka). Trebalo bi da smo se svi vremenom naučili da se to ne radi ali nije tako. Ali da ne bih sad pisala o svim anegdotama koje su mi se tada izdešavale (a nije da neću pisati o njima), krenimo na par najbitnijih stvari.
Nemojte dolaziti bolesni na predstave
Ne samo da nećete vi uživati u gledanju istih već će vaš kašalj i šmrcanje samo smetati kako glumcima, tako i ostalim gledaocima. Sigurna sam da svako od vas ima nekog prijatelja kome može ustupiti karte.
Nemojte kasniti na predstave
Verovatno je da nećete sesti na mesto koje ste kupili, a svakako ćete zasmetati onima koji su došli na vreme. Treba li da spomenem da je možda najbitniji deo priče možda bio prvih par minuta a vi ste to onda propustili.
Ne ulazite u red okrenuti leđima
Kada ulazite u red, a neko je već došao i sedi – NIKAKO nemojte ulaziti okrenuti leđima. Ne samo da nije po pravilima lepog ponašanja nego sam sigurna da ni vama ne bi prijalo da vam Kim Kardašijan tako prodje ispred nosa.
Isključite telefon
Iako se svakog meseca negde pročita kako su taj i taj glumac ili glumica prekinuli predstavu zbog zvonjave telefona, to se i dalje dešava. Dali ste novac za ulaznicu i odvojili vreme da dođete. Zašto onda ne dozvolite sebi da uživate? I onda opet deo o smetnji ostalim gledaocima i glumcima.
Nemojte pričati za vreme predstave
Mozda reč, dve najtiše moguće ako baš morate prokomentarisati, ali sve ostalo… Postoji vreme posle predstave za razmene mišljenja i komentare.
Nemojte jesti za vreme predstave
Tu mislim i na bombone i žvake. Šuškaju.
Zaključak
Ranije su se ljudi svečano oblačili za odlazak u pozorište. Sada većina dolazi i u trenerkama. Pozorište ipak nije bioskop. Posvetite malo vremena i sami sebi i sredite se. Videćete da ćete se bolje osećati.
Nisu sve predstave iste. Neke znaju na žalost biti i dosadne. Ukusi su nam različiti i svima nama treba nekako ugoditi. Desi li vam se da niste razumeli predstavu, ili vam se nije svidela, verujte mi da to nije dovoljan razlog da ne ostanete da sedite na svom mestu dok se glumci poklanjaju i date im jedan dug aplauz. Dobra predstava ili ne, oni su potrošili dane i dane svojih života da prikažu to sto je pisac napisao a režiser režirao. Oni vam svaki put daju po deo sebe i red je da im bar uzvratite jednim aplauzom. Ok, znam da ima i onih koji kažu „Pa ja sam platio kartu“. To ipak nije opravdanje za nepoštovanje tuđeg truda i rada. Ni vi ne volite da vas neko kritikuje kada radite svoj posao, ili prekida na pola ili jednostavno ni ne pogleda to što ste radili.
Biti glumac je jedno od najtežih zanimanja. Cenite to.
