Optimista po rođenju bira lepe!

Zahvaljujući Informeru koji je imao sluha za ovu kolumnu (i hvala im na tome) o gejmingu je počelo da se priča i da ga ljudi vide na neki malo drugačiji način. Dosta roditelja mi je pisalo da je promenilo mišljenje o gejmingu, tražilo savete pa čak i preporuke sa čime prvo da krenu kako bi i oni sami polako ušli u ovu priču. Ono što je meni nešto najlepše što se desilo, je poziv na razgovor u jednu školu i dogovor oko pokretanja prve gejming sekcije u osnovnoj školi!

Direkor OŠ“Jovan Dučić“ – Slobodan Marinkovic, je rešio da gejmingu i gejmerima da šansu. I sve je kao u mojim tekstovima od pre par nedelja. Škola ima računare za informatiku, zainteresovane đake, profesora koji će to pratiti ali i đaka gejmera (Sandra Nišića) koji ove godine završava osmi razred ali će ostati da pomaže razvoju ove sekcije. Prvi turnir će se organizovati za dan škole i igraće CS:GO.

A kada smo kod Countera, pravi gejmeri znaju da danas kreću mečevi u Katovicama i da i mi imamo našu predstavnicu. Meč je večeras u 18h. Dobila sam pozive da posetim mesta gde se skupljaju grupe koje će gledati i navijati. Neću se začuditi ako za par meseci po kafićima uz Fudbalsko prvenstvo, budemo pratili i propratne mečeve PES i FIFA turnira. Esport postaje deo svakodnevnog života svih nas. Samo je pitanje koliko je ko toga svestan.

Ja ga vidim svuda pomalo. Čak i u Beoviziji o kojoj svi pričaju. Neću ni o kostimima, ni o kvalitetu pesama jer nisam stručna za to ali mogu reći da sam svoj glas poslala jednom gejmeru. I dok su neki komentarisali kako je lepa ljubavna pesma, kako ima lep glas i kako je neverovatno pozitivan mladić, moj glas je dobio i zbog toga što je gejmer. On nikada nije izjavio da jeste ali sam ja gledala intervju pre par godina u njegovoj radnoj sobi i videla tada najnoviju i najvalitetniju gejming tastaturu. Jednu od onih koju kupuju samo pravi gejmeri. I kada bi se otvorenije govorilo o tome ko sve voli igre, mislim da bi mnogi bili iznenađeni. Uostalom, zašto u one stereotipne intervjue koji liče na leksikone, ne ubaciti pitanje „Koja ti je omiljena igrica?”

Toliko je interesantnih činjenica vezano za igre a tako malo se o tome zna. Kada vam neko kaže su igrice odjednom postale popularne, kažite mu da greši.

Prva analogna interaktivna igra je napravljena još 1947. godine i zvala se Missile Simulator.

1951. godine, ne samo da je napravljen prvi program za igranje šaha, već i prvi računar (Nimrod) samo za igranje igre Nim (matematička strategija).

1962. godine je napravlljena prva digitalna video igra „Spacewar“.

1971. godinu je obeležila prva igra za plaćanje novčanicama, „Galaxy Game“ i koštala je 10 centi a tri meča 25 centi.

1972. je napravljena prva konzola za igranje kod kuće, „Odyssey“.

Ja iskeno nisam sve to znala dok sam odrastala baš u to vreme. Meni je lastiš bio fit board  a dečacima klikeri nešto kao fliperi. Sa kompjuterskim igrama sam se prvi put susrela krajem osamdesetih, kada sam počela da radim u firmi koja je imala u to vreme najnovije modele računara. Znate one sa ogromnim monitorima koji su imali mali ekran a bili su užasno veliki, a sve se prebacivalo na flopi diskove koji su se skladištili u skoro sterilnim uslovima jer su fajlovi samo na njima mogli da se sačuvaju. Da mi je neko tada rekao da će igranje igrica jednoga dana nekima biti posao, i da će to biti jedna nova grana industrije, slatko bi se nasmejala. Iskreno, i Cloud skladištenje podataka bi tada izgledalo kao utopija.

Zato, hajde da se ne čudimo i ne mislimo da je gejming nešto što se dešava drugima i da će našu decu zaobići. Hajde da umesto da stalno kritikujemo i sve vidimo crno, pokušamo da shvatimo koliko je lepih stvari koje se tu mogu naučiti. U nikada nije kasno da i mi naučimo nešto novo.