Pregrmela sam nedelju. Radni dan kreće već pre 6. To je neka moja rutina svakog ponedeljka jer je to dan kada imam najviše posla. Dešava mi se da nekada ne napravim pauzu sve do 7..8 uveče. Ja sam malo radoholičar i možda me je i to preterano kuliranje prethodna 4 dana malo ubilo u pojam. Pokušavam da pohvatam šta se sve desilo poslednja dva dana prethodne nedelje ali i tokom vikenda na blogovima za koje pišem. Ja jesam unapred napisala tekstove, namesrtila sve za objave i postove na mrežama ali uvek treba pročitati komentare i proveriti brojke.
Danas imam dva online sastanka i smišljam kako da izbegnem kameru jer sam i dalje dosta otečena. Onaj Kockolone obraz je čini mi se danas još kockastiji. Ispod levog oka je baš poplavelo a čini mi se da polako obrazi počinju da menjaju boju. Kosa mi je kriminalna ali je sva ispod zavoja pa mogu da preživim. Sutra idem na previjanje i razmišljam se da li da operem kosu pre odlaska. Sva sreća pa je posla baš dosta i ne stižem ni da razmišljam o licu, zavojima i pranju zuba. Da! Ko o čemu, ja o tome. Ispada da mi je to najveći problem tokom oporavka. Mogu da pričam ali i dalje je sve nekako utegnuto i teško za pomeranje i komunikaciju.
I danas mi je apetit na off, pa se teram da smućkam supu od karfiola. Isti princip sa mikserom i najosnovnije: luk, karfiol, pavlaka sa malo masnoće i dosta začina.
Pre spavanja rešavam da skinem zavoj na pola sata i operem ga. Dok se suši, ja uzimam omiljeni proizvod moje ćerke, šampon za suvo pranje kose i rešavam situaciju. Kosa miriše na kokos!
Sve u svemu, danas je bio odličan dan koji je jako brzi prošao, ali taj neki umor koji me tera da ranije nego ikada odlazim na spavanje je i dalje tu.
