Nova formula ne znači uvek nešto dobro, ali ne znači ni nešto loše. Kako je to ovde implementirano, saznaćete u nastavku recenzije, a pre početka ću samo reći da je recenzija rađena za PC verziju i da se pomenute stvari tiču samo te verzije.
Vi preuzimate ulogu dečaka Gregorija koji je ostao u ogromnom Freddy Fazbear’s Mega PizzaPlexu nakon zatvaranja i koji treba da preživi, odnosno ne bude uhvaćen do 6 ujutro kada se radnja otvara, i kada bi on tada pobegao. Na tom putu će nam, kao i što smo navikli, iskakati veliki broj animatronika koji imaju zadatak da nas ulove kao i Vanesa, koja je noćni čuvar, ali zanimljiva je stvar što nisu svi animatronici neprijateljski nastrojeni, no o tome ćemo kasnije. Ove igre se nikad nisu igrale zbog priče, ali je svaka igra u serijalu imala specifičnu priču koju su fanovi voleli i koja je otvorila put teoritičarima zavera da zasijaju. Okvirno, i u ovom nastavku, priča nije ništa istorijski novo, ima par preokreta i kako napredujemo otkrivamo mračne tajne ovog Megaplexa- U nekim delovima je priča čak i smešna, ali ko je još igrao FNAF igre zbog priče?!
NIVO DETALJA JE OGROMAN
Indie igre vrlo retko imaju predobru grafiku jer nisu džabe indie igre. Ni ovaj serijal nikad nije izgledao nešto preterano dobro, ali Security Breach je izuzetak. Kada bih morao u par reči da opišem, rekao bih da je ovo Alien: Insolation primeren deci zbog grafike i stila u najveću ruku.
Radi se o cartonish stilu koji ja lično preferiram u igrama, a ovde je to na zavidnom nivou ako znamo o kakvoj igri je reč. Nivo detalja na ljudima i animatronicima je impresivan. Sama mapa po kojoj se krećemo je ogromna i nivo detalja je zadivljujuć. Ja, kao fan ovog serijala, sam prepoznao mnogo easter eggova za koje su se developeri potrudili. U nekim trenucima na malo nebitnijim delovima mape taj nivo detalja nije za pohvalu, ali sve u svemu, MegaPlex je možda i najsjajnija tačka igre.
Pored dobro dizajna, voleo bih da pohvalim miziku i zvučnu podlogu jer je muzika odlična i lepo je prilagođena svakom momentu, pogotovo poteri. Uz to, glasnovna gluma animatornika je fantastična i dok vas traže, često će vas vređati i ismevati.
OVO JE ALIEN: ISOLATION ZA DECU
Dolazimo do najveće promene u odnosu na prethodnike, a to je sam gameplay. Prvi put, imamo priliku da iskusimo horor i užas dok se krećemo, jer nismo ograničeni na samo jednu prostoriju. Kao i pre, i sada će kamere imati veliku ulogu jer ćemo preko ručnog sata moći da gledamo na njih kao i da gledamo koji nam je sledeći zadatak ili da pročitamo neku tutorijal poruku.
Pomenuo sam već da nisu svi animatronici neprijateljski nastrojeni što i jeste istina, ali to je jedan od ključnih delova gameplaya. Glavni antagonista manje-više svih FNAF igara – Freddy – će sada biti na našoj strani i vodiće nas u ovoj avanturi. Pored uloge vodiča, Freddy će biti i ključan za sam gameplay jer ćemo moći da uđemo u njega i tako postanemo nevidljivi za druge animatronike. On je robot, tako da mu je neophodna energija i moraćemo ga puniti.
Pored Freddyja koji nam pomaže i ostale poznate ekipe animatronika koji nas love, na mapi se nalaze i roboti koji nisu smrtnosni, odnosno oni samo dozivaju animatronike koji nas jumpscareom ubijaju. Ti roboti se kreću po skriptiranoj putanji od tačke A do tačke B i služe kako bi vam otežali prolaz na nekim deonicama. Radi se o linearnoj kampanji, tako da ćete veći deo stvari morati da rešavate kako je zamišljeno, osim par delovima gde se nudi više načina.
Kako bi sama igra bila napetija, mehanika čuvanja progresa, kao i uzimanja nekih predmeta je malo izmenjena jer ovde morate da sačekate par sekundi za svaku od navedenih radnji što u trenucima potere i te kako zna da doprinese atmosferi.
Preuzeto sa Respawn.ba
Napisao Nenad Divljaković
