Kada CRVENI VRABAC postane IZDAJA

Uvek sam se pitala zašto neki prevodioci imaju potrebu da menjaju nazive serija i filmova i zašto im to tamo neki urednici odobravaju. Mogu da razumem da je nekada neki prevod nedoličan, možda banalan ili ga je nemoguće prevesti. Ali, ako imaš knjigu koja je hit, i film koji je urađen prema toj knjizi, koliko mora da si ubeđen da si kreativan da bi promenio ime filma?!?!

Da li neko u tom napadu kreativnosti razmišlja o tome da može doći do zabune ili jođ gore, da možda film neće imati dovoljno gledalaca?

Prošle godine kada sam videla najavu za ovaj film, rekla sam samoj sebi da moram da ga odgledam u bioskopu. Svetska premijera je prošla, kritike odlične ali film nikako da se prikazuje u nekom od naših bioskopa. Ili… Ili sam ja pogrešno gledala repertoar. Trebalo je da uključim šesto čulo ili pozovem Vidovitu Zorku i pitam kako će neko prevesti naziv filma. IZDAJA, film koji mene nije ni malo asocirao po nazivu na ono što sam želela da gledam je to… I to sam uspela da zaključim po slici. Čemu? CRVENI VRABAC  je toliko specifičan i zašto ga je bilo potrebno menjati?

A kada pričamo o specifičnosti, ovaj film je baš to. Glumica, priča, epilog… 139 minuta koji vam jako brzo prođu uz emicije, tuče, prevare i totalno neočekivani kraj.

Glavnu ulogu Dominike Egorove, na početku filma primabalerine Boljšoj teatra, igra Jennifer Lawrence. Ja baš nešto nisam bila fan dotične ali posle ovog filma menjam mišljenje. Kao Dominika ona je više nego ubedljiva a za izgled… Da mi se sada pojavi zlatna ribica i krene priču o tri želje, prva bi bila da izgledam kao Jennifer.

Ljubomora i nesrećni splet okolnosti je dovodi u situaciju da ostaje bez posla i dobija ponudu svog rođaka koji radi u KGB-u da odradi neki posao za njih. Naivnost je skupo košta. Ne samo da je silovana već prisustvuje ubistvu i dobija ucenu ili-ili… Ili ostaje da radi za KGB ili da nestane.

A rad je sve samo ne obično špijuniranje. Rusi kao rusi, imaju i specijalne metode koje se mogu opisati jednom rečju – sex. U školi oni moraju ogoliti sve sa same, ne samo kada je gardaroba u pitanju već kompletnu ličnost. Nema osećanja, volje ili izbora. Ona to shvata i postaje glavna u lovu na “krticu” u najvišim krugovima vlasti u Rusiji. Naravno, tu su neočekivani obrti, šarmantni amerikanac sa osobinama časti i lojalnosti, igre mačke i miša sa izdajnicima sa obe strane i užasna mučenja.

Putuje se od Moskve, do Budimpešte i Beča. Kamera i scene su nekako mračne i previše socijalne. Ni Beč mi ne izgleda lep onako kako izgleda. Na početku filma sam pomislila da je u pitanju period od pre najmanje 20 godina ali onda vidim monitor u bolnici i shvatim da je priča u sadašnjem vremenu. Možda je to nekakav novi trend kada je snimanje u pitanju ali mi se ni malo nesviđa. Posle Berlinskog sindroma, ovo je još jedan film koji prikazuje te neke ex socijalističke zemlje kao sive, zastarele i siromašne.

Neki kritičari kažu da je film spor, neki da je Jenifer loša i da bi neki drugi izbor bio bolji za film, ali se svi slažu da je obrt neočekivan.

Ja kažem da film svakako vredi pogledati!

Comments

comments