OVA MAMA JE GEJMER! Istorija IT i Gejminga u svetu i Srbiji! Nova kolumna Danice Manojlović

10:35HI-TECH Danica Manojlović|15. 03. 2019 Link ka sajtu

Ovog vikenda ću imati tu čast da budem jedan od predavača studentima FON-a, i svima onima koji su zainteresovani da čuju neku malo drugačiju priču o razvoju i povezanosti IT industrije i gejminga

Mlađe generacije misle da je sve počelo najnovijim mobilnim telefonima i društvenim mrežama, dok starije generacije, bar ovde u Srbiji, nisu upoznati sa kompletnom istorijom ove industrije.

Dok je kod nas vrhunac informacija bio radio, pa TV oko kojih su se skupljali članovi porodice i komšiluka kako bi saznali najnovije informacije, na drugom kraju sveta su se pravile neverovatne mašine za obradu podataka.

Ideje o periodu kada se pojavljuje IT su različite. Realno, da nije bilo Nikole Tesle, računari ne bi verovatno bili sastavni deo naših života. Ali ideja o informacionim tehnologijama je stara više hiljada godina. Smatra se da je početak svega bila komunikacija slikama jos u praistorijsko doba. Razvojem ovog načina komunikacije, došli smo da današnjih društvenih mreža. Skup slika o bitnim informacijama su danas veliki serveri sa nebrojeno podataka o svemu i svima. Naučnici se slažu da se ipak istorija IT-ja deli na:

Pre-mehaničko, Mehaničko, Elektromehaničko i Elektronsko doba.

Pre-mehaničko doba je period između 3000 pre nove ere i 1450 posle nove ere. Komunikacija između živih bića se obavljala kroz rane jezike ali se više komuniciralo korišćenjem crteža poznatih kao petroglifi, a osnova na kojoj se crtalo su bile stene. To je bio osnov za razvoj fonetskog pisma. Ovaj način komunikacije je postajao sve popularniji i broj podataka koji se razmenjivao je rastao. Papir i olovka su bili sledeći korak u razvoju a faza do toga je bila vlažna glina. Svi znamo da je papirus biljka koja se i danas koristi za crtanje i pisanje. Zapisi i informacije su se i dalje umnožavali a pojavio se i problem čuvanja svih bitnih informacija. Tako nastaju prve knjige a i prve biblioteke kao mesta za bezbedno čuvanje informacija.

Mehaničko doba

Ovo je prvi “stepenik” u razvoju gde se može videti neki odnos između prvih formi informacionih tehnologija i sistema koji se koriste u današnje vreme. Ovo je period od 1450 do 1840. Tu imamo pronalaske koji su u osnovi primitivni analogni kompjuteri. Tehnologije kao Pascaline koje je izumeo Pascal bile su popularne u ovom periodu kao neka vrsta mehaničkog kompjutera. Charles Babbage je napravio  malo drugačiju tehnologiju u istom periodu. Nekoliko interesantnih mašina je izumljeno tada a ni jedna nije ni približno efikasna kao današnji kompjuteri. Ipak, tada su bile vanvremenske i bitan su deo evolucije informacionih tehnologija. Najbitnija karakteristika svih njih je da su bile ogromne.

Elektromehaničko doba

U ovom periodu počinju da se naziru sličnosti sa tehnologijama koje koristimo poslednjih dvadesetak godina. Ovo je period od 1840 do 1940. Tada je napravljen prvi telegraf a Samuel Morse je izmislio Morzeov kod 1830. Ubrzo je patentirani i telefon kao sredstvo komunikacije koje neverovatno unapređeno koristimo i danas. 1800-te je dizajniran i pušten u prodaju prvi radio. To su sve bitni koraci u razvoju ka onome što danas nazivamo IT.

Howardski Univerzitet je napravio prvi digitalni kompjuter u Americi 1940. godine.  Verovali ili ne, ne samo da je bio neverovatno veliki, nego je težio preko 50 tona. Radio je na principu kartica. I odmah nakon ovoga su naučnici počeli da istražuju načine da naprave manje uređeje.

Elektronsko doba

Ovaj period je započeo 1940 sa izradom prvih kompjutera a zvanično traje i danas. Jedan od prvih funkcionalih sistema je bio ENIAC, prvi brzi digitalni kompjuter. Mogao je da se programira u cilju rešavanja velikog broja komplikovanih kompjuterskih problema. Bio je dizajniran za Američku vojsku u cilju boljeg planiranja  napada. Ovaj system je bio “lakši” pa je imao samo 30 tona. Posle vakumskih cevi i kartica u sistemima kao što su  Mark I (Mark One) i ENIAC. Tu je zatim čuvanje podataka preko rotacionih magneta. Tranzistori zamenjuju vakumske cevi a magnetne trake smenjuju kartice. Promene se nastavljaju i sa pojavom programskih jezika kao što su COBOL i FORTRAN.

A skladištenje podataka se preko traka i flopi diskova seli na virtualne prostore za čuvanje podataka. Ja i dalje u ormanima imam stare flopi diskove i igre smeštene i na preko 6 cd medija ali nekako nemam želju da koristim Cloud.

Ukoliko ste odgledali seriju TIMELESS, epizoda Space Race, kada se vraćaju u period slanja rakete na mesec, sigurna sam da ste se slatko nasmejali kada Katherine Johnson, jedna od prvih žena administratora izjavi da poseduju neverovatnih 2MB za čuvanje podataka i nadzor svih programa rakete.

Mislim da smo vremenom prestali da cenimo sve ono što je rađeno, istraživano i napravljeno kako bi nam život u današnje vreme bio jednostavniji. A možda smo se baš zbog svega toga toliko i otuđili i počeli da posmatramo stvari vrlo limitirano. Sigurna sam da ni jednom od naučnika koji su se bavili unapređenjem IT-ja (i gejminga) nije padalo na pamet da će nas to naterati da sve više ostajemo zatvoreni u svoja 4 zida i da neke predivne delove i  bića ove planete posmatramo samo kao slike na svojim telefonima.

Da li je to razlog da dopuštamo da neke predivne vrste izumiru?

Da li nas je toliko tehnologija promenila pa nemamo emocije i prvenstveno svest o tome da svojim nemarom uništavamo planetu na kojoj živimo?

Do sledećeg petka, razmislite o tome!

Comments

comments

Leave a Reply

Your email address will not be published.