Zanzibar – Dan 2.

Prva noć u hotelu je nekima donela sate i sate sna, a nekima ništa drugo do okretanja po krevetu. I to ne zbog loših kreveta. Krevetiu Safari Lodge hotelu su odlični za spavanje. Tvrdi i savršeni za kičmu. Ja sam jednostavno imala problem sa gomilom neplaniranih poslova koji su odjednom iskočili i o kojima sam razmišljala. Džaba vama da mislite unapred, raspodelite obaveze i najavite odmor. Neki zaborave, neki vas cimaju na skype kao da niste na odmoru a neki imaju ideje o poslu. I sve bi to bilo u redu da internet nije užasan! Da li verujete da sam u 5 ujutro bila budna, sa laptopom u krilu i kucala fajlove i poruke. Svi su spavali pa je internet mogao da radi bez opterećenja. Verujte mi da je i teško zamisliti koliko je to u Zanzibaru problematično.

Pored interneta, problem broj dva je struja. Nestaje par puta u toku dana ali krenu agregati a i brzo se vrati. Iskreno, nije mi ništa strašno i ne smeta. Zanzibar uvozi struju i to se stalno dešava.

Kada ustanete, tuširanje i pravac doručak.

Doručak se služi na terasi i neka je vrsta „švedskog stola“ ali… Varijante sa jajima su na oko, omplet, scrambled i šoanski omlet. Za to idete do kuhinje i poručite kuvarima. Proseno vreme donošenja je do 10 minuta. Za to vreme vi taman možete smučkati kafu koja je neverovatno dobra. Kafa je u jednoj od tri metalne kutije i stavite je u čašu, dodate vodu i mućkate. Po potrebi imate i mleko. Čajeva ima par vrsta i tu je i fenomenalni sok od manga. Margarin i džem su u malim činijicama koji se nalazi pored tost hleba koji spremate samo u levoj strani tostera. Od voća su tu lubenice, banane, papaja i ananas. Nekima izbor i nije neki ali smatram da je sasvim OK za doručak. Verujte mi da je kafa fenomenalna. Plan je da je kupim za povratak.

Pošto je ovaj dan planiran za odmor i nije bilo organizovanih izleta, naš vodič je rešio da nam posveti dan i organizovao odlazak na pusto ostrvo. Neki ga zovu i Peščani sprud a pojedini dodaju i Safari. Do ostrva se ide brodovima i cela grupa je stala na jedan. A verujte mi da nas baš ima dosta.

Ostrvo je beli pesak i… to je to. Nema drveća, nema kafića… Ili bar tako izgleda.

Na čamcu

Kapetan lađe iznese par platna i postave ih kao baldahine kako bi grupa mogla da se odmori od sunca. Naša grupa je bila normalna ali čega sve tamo ima… Rusi koji su nosili metalne stolice presvučene crvenim plišem i tako sedeli duž stolova na kojima su im prinosili hranu kao da su u nekom elitnom restoranu a ne na ostrvu. Italijani koji samo jedu i sve zaliju sa espresom na kraju. Pivce za živce je naravno u pokretnim frižiderima i pitanje je da li ste dovoljno srećni da dobijete hladno. A ako ćemo o sreći… Ako ste dovoljno „srećni“ nabišćete se na ježa. Ili više njih… Kao što se to meni desilo.

Ježevi ostavljaju užesne plave krugove. Kažu da papaja totalno izvlači bodlje ali kako je nismo imali, vodič je jurcao po ostrvu ne bi li našao iglu. Sterlilizacija upaljačem i pola sata bola. Kažu da se to dešava kada je čovek napet i nervozan pa sam ja rešila da posle bliskog susreta sa bolom, okrenem novi list i prestanem da se nerviram. Posao je ostao da odmara u Beogradu a ja cu se odmoriti na Zanzibaru.

Cela grupa je dolazila da proveri kako napreduje „operacija jež“ a ja sam morala da se zadovoljim ležanjem ispod baldahina. Možda to i nije tako loše…

Ja kao tipična vaga volim da posmatram ljude, ponašanja i reakcije. I uživala sam. Kao da sam gledala neki reality samo neka umerenija varijanta. Gomila nacija na jednom malom ostrvu i sve nekako funkcioniše. I za jedan odmor, vreme užasno brzo prolazi. Dok si se namestio a već je vreme da se vraćamo nazad.

Vlada vodič nam je u međuvremenu rezervisao indijski restoran koji je ujedno i SPA i prostire se na preko 4 sprata. I svaki je specifično namešten u indijskom stilu, živih boja i sa puno cveća. Ručak je bio na krovu zgrade i dok je sve stiglo, bili smo negde na pola puta do večere, što je po meni idealno jer su porcije baš bile velike.

King Prawns

Ovoga puta, izbor su bili Kraljevski račići. I baš su kraljevski! Topla preporuka svima. Imate par varijanti koje birate uz glavna jela i to od pomfrita do pirindža. Ja sam izabrala indijski hleb jer ne podnosim pirinadž koji realno najbolje ide iz jelo. Kafa je morala biti eksperiment i jedina sam uzela spice kafu. Ako mislite da je u pitanju više začina, grešite. Tu je samo đumbir. Obavezno im tražite ukoliko ikada ovo probate i mleko. Bez mleka je kao čaj a sa mlekom je odlična kafa. I iskreno, odlična je ideja. Mislim da bi ovako nešto savršeno išlo u zimskom periodu pa ko voli da eksperimentiše, preporuka. Cena jela je 22.000 njihovih šilinga. Kafa je 5.000 šilinga.

Nakon ručka, neko na spavanje a neko u šetnju, Opšte je poznato da je ugao na kome se nalazi Freddie Mercury muzej početak ulice u kojoj je najveći broj radnji sa suvenirima ali i slikama, krpicama i svemu ostalom što možda i niste u stanju da zamislite. Odatle idete na sve strane i tamo možete naći radnje sa nižim cenama od ove glavne. Iskreno, nekako mi je u ovoj sve za par klasa bolje. Par radnji se izdvaja kvalitetom i unikatima. Jedna je sa šivenim muškim i ženskim krpicama koje izrađuje njihov poznati kreator koji sve materijale nabavlja iz Nigerije. Ti materijali su možda malo grublji ali su neverovatno udobni za nošenje i imaju fantastične boje na sebi. Imaju i dosta detalja koje nećete sresti u ostalim radnjama. Svideli vam se ili ne, drugačiji su.

U svim radnjama se cenkate. Moj savet je uvek kada je ovaj sport u pitanju da idete onoliko nisko koliko vi mislite da nešto vredi i koliko ste spremni da platite. Oni vole da se cenkaju i čak i kada mislite da nema šanse niže, okrenite se i ostavite željenu stvar kao da vas više ne interesuje. Uvek će vas zaustaviti. Uvek ali ne i za magnete. Kada su u pitanju magneti, oni jednostavno ne žele da idu ispod cene od 1.50$. Nisu ni oni naivni i znaju da je ovo trend za koji će svi izdvojiti novac za poklone. Savet vam je da ne mislite kako ste pametniji i sposobniji od ostalih jer ćete samo izgubiti vreme i ništa nećete uraditi. Kod prodavaca magneta je da ne idu ispod navedenog iznosa.

U povratku do hotela, prošli smo pored njihovog amfiteatra u kojem se za par dana otvara Festival muzike. Puno muzičaka koji sede i vežbaju, kafići, šarene boje i ritam. Muzika vas prosto tera da se pokrećete.

Već preumorni od vrućine i sparine, polako idemo ka hotelu i zatičemo skoro celu grupu u holu. Ljudi jednostavno vole da pričaju i vreme vam proleti.

Ja sam bila toliko iscrpljena da sam se istuširala, legla i skoro istog momenta zaspala.

Zanzibar je definitivno čudan ali vas osvaja.

Hakuna Matata!

Comments

comments

Leave a Reply