Raspust je došao do sitnog odbrojavanja i neki učenici već gledaju da svaki slobodan momenat provedu van škole i školskog dvorišta. Ali ne i naši đaci u gejming sekciji… Oni gledaju da maksimalno iskoriste prostor i vreme za igranje i druženje. I to pod nadzorom psihologa za gejmere, Milana Dumića koji je tu sve vreme a pruži podršku vrednom Sandru koji vodi sekciju. Svaka čast mali gejmeri!

Promo

Oni kućni gejmeri su počeli da maksimalno koriste svoje vreme za računarom. I već mi je par prijatelja reklo kako nemaju živaca da se nerviraju i da će ih pustiti. Dovoljno smo vremena, kažu, izgubili na učenje sa njima i teranja da završe sve zadatke. Bez ljutnje, ali meni to nije opravdanje. Dete je možda na raspustu ali mi kao roditelji, teško. Nije dete krivo ako igra previše igrice. Nije dete krivo ni ako ne čita knjige. Nije dete krivo ako ga interesuju samo društvene mreže i youtuberi. Krivi smo mi zato što im to dozvoljavamo! Svakako im treba odobriti da rade ono što nisu za vreme školske godine, ali i dalje bi morala da važe neka osnovna pravila. A najosnovnije je da vodite računa o tome šta igraju i koliko!

Nisu sve igre za svaki uzrast. Ima nasilnih igara i to mnogi ponavljaju kada se govori o tome kako je gejming loš. Ali koliko je nasilnih filmova, tekstova u novinama i scena na TV kanalima i to kada mala deca gledaju? Igre imaju oznaku za uzrast kome je dozvoljeno da je igra i toga bi svi trebalo da se pridržavaju.

Promo

Prisustvovala sam promociji igre za koju odmah mogu da vam kažem da svakako morate obratiti pažnju kada je u pitanju uzrast. RDR2 ima nasilnih scena koje su totalno u skladu sa pričom. Možda je bolje reći da je igra izuzetno realno odrađena. Priča prati grupu kauboja odmetnika i njihov način života. A to uključuje ne samo pljačke već i lov i ubijanje životinja. Meni kao nekome ko otplače na skoro svaku Levijatanovu objavu je bilo jako teško da odgledam te scene. Sve životinje u RDR2 su realne, skoro kao prave. Celokupna grafika igre je savršena i totalno opravdava kašnjenje. Momci su hteli da sve dovedu do perfekcije i u tome su uspeli. Ipak, RDR2 je igra za vas, za odrasle a nikako za decu.

Inače, da li ste znali da se igre preporučuju kao lek protiv depresije i anskioznosti? Niste? Nisu ni oni koji čitave tomove pišu o štetnosti gejminga, bez realnih dokaza. Možda je stvar i u tome da je nekako uvek veća vest pisati loše nego dobro. I teško je lošim momcima da pokažu da su dobri.

Promo

Pročitala sam dosta priča ljudi koji su anksioznost pobedili igricama, iako im je to delovalo neverovatno kada im je lekar preporučio. Anksiozni ljudi imaju problem sa time da sve što treba da urade neće uraditi kako treba, da će se osramotiti, da ih prijatelji neće voleti i da sve što će uraditi može da ih osramoti. Igre vas stavljaju u nepredviđene situacije i navode na promenu u ponašanju. Jedna od osnova CBT (Cogtnitive Behavioral Therapy) je da osobe koje boluju od ovoga menjaju svoje obrasce ponašanja i uče da aktiviraju mehanizme za odbranu i umenjenje napada. Korišćenje video igara kao deo terapije za poboljšanje mentalnog zdravlja nije nova ideja. Dokazano je da gejming stimuliše dva bitna dela mozga:  prvi “povezan sa motivacijom i orijentaciji na postizanje ciljeva” i drugi “povezan sa učenjem i memorijom”. U osnovi, studije su pokazale da gejming postavlja prvo izazove ali i daje nagrade za pravilno rešenje zadataka. Suprotno od svakodnevnog života sa anksioznošću, gde je svaki dan nova borba, igranjem igrica sa unapred setovanim zadacima menja se sistem i učite da se uključite, razmislite i povratite veru u sebe. Ne postoji određena vrsta igre koja se preporučuje i nekima pomažu strategije u kojima mora da se razmišlja, a nekima MMO (igre sa više igrača na mreži).

Promo

Protiv depresije, tinejdžerima pomažu igre sa imaginarnim svetovima (fantasy games). Statistike su takve da 1 od 5 tinejdžera koji pate od depresije dođe da potraži stručnu pomoć. Kod nas je to najčešće sramota i nerazumevanje. I to je jedan od razloga da se igre u kojima se koriste avatari, druga imena i drugi način razmišljanja koriste kao terapija. Ubijanje čudovišta koja predstavljaju negativne ideje i razmišljanja je samo jedan od načina lečenja. U jednom ispitivanju je učestvovalo 168 tinejdžera koji su zatražili stručnu pomoć na klinikama za omladinu, kodškolskog psiloga ili doktora opšte prakse. Skoro dve trećine su bile devojčice. Prosek godina je bio 15. Polovini grupe je dato da igra SPARX, dok su drugi imali redovne i standardne terapije (u prevodu se terapije jedan na jedan u seriji od 5). Oko 44% onih koji su igrali SPARX se kompletno oporavilo od depresije što je mnogo više u odnosu na 26% onih koji su imali regularan tretman. 66% u grupi gejmera je pokazalo bar 30% smanjenja simptoma, a regularnih 58%. Najinteresantnije je da dok je 86% onih koji su lečeni igricama reklo da bi preporučilo ovu terapiju i da je ona po njima mnogo jeftinija. Kako se ovaj vid terapije preporučuje i starijima, pojedine firme su počele da pri stvaranju igrica koriste i psihologe kako bi bolje napravili neke situacije i zadatke.

Kako svako od nas ima pravo na svoje mišljenje, na vama je da probate i pokušate, pa tek onda kritikujete.

Kako sam na početku napisala, leto je i potrudite se da se igrate i uživate!