Video igre u manje razvijenim zemljama i Srbiji

Konstantno se poslednjih godinu dana govori i piše o domaćim studijima koji prave svetske hit igre. I dalje to nije dovoljno istražena tema, a o neiskorišćenim potencijalima i da ne govorim.

Donedavno su Japan, Kanada i Amerika bili lideri u broju studija koji prave igre, a sada se taj spisak proširuje i primetan je trend povećanja zemalja u razvoju. Svet video igara je u konstantnoj ekspanziji, ali njegov geografski razvoj nije ravnomerno raspoređen. Međutim, poslednjih godina svedočimo rastućoj sceni razvoja igara u manje poznatim delovima sveta. Gde smo tu mi, i koliko je moguće unaprediti i pročiriti broj studija?

Iako su tradicionalno bili zanemareni, manji geografski regioni postaju sve značajniji u svetu razvoja igara. Ova pojava ima mnoge uzroke. Pristup internetu i tehnologiji postaje sve rasprostranjeniji, omogućavajući i manjim regionima da pristupe globalnom tržištu. Pored toga, podrška za razvoj igara, kao što su inkubatori i finansijske olakšice, postaju dostupniji širom sveta. Iako postoji rastući interes za razvoj igara u manjim regionima, postoje i izazovi koji ih prate. Jedan od najvećih izazova je nedostatak infrastrukture i podrške za razvoj igara. Manji regioni često nemaju pristup resursima i talentima koji su dostupni u tradicionalnim geografskim centrima.

To kod nas, priznaćete, nije slučaj!

Pored velikog broja domaćih stručnjaka, poslednjih godinu dana je primetno porastao broj radnika iz Rusije i Ukrajine. Kod nas nemamo višak već deficit radnika jer je obrazovanje mlađih generacija u raskoraku sa potražnjom. Naše škole imaju sistem koji se teško menja a digitalne veštine se brzo menjaju i unapređuju. Neophodno je da sistem postane više prilagođen i našoj deci i mladima ponudi sve što je potrebno kako bismo ih zadržali u zemlji, i obučili ih da savršeno rade sve ono što je trenutno u trendu, naročito gejming industrija.

Kulturološki izazovi mogu biti prepreka. Igre često reflektuju lokalnu kulturu i vrednosti, ali mogu nailaziti na poteškoće u prilagođavanju globalnom tržištu. Prevod, lokalizacija i prilagođavanje različitim kulturnim kontekstima mogu biti izazovni zadaci. Ovde bih dodala i kod nas neverovatno izražen strah od gejminga, interneta i digitalnih znanja. Strah onoga što ne poznajemo je dosta ukorenjen i neophodno je edikovati starije generacije o pozitivnim stranama gejminga. Strah se pobeđuje znanjem a pravilno usmereno obrazovanje je ključ uspeha.

Zamislite samo video igre zasnovane na našim bajkama. Najpoznatije srpske narodne bajke svakako su Aždaja i carev sin, Međedović, Đavo i njegov šegrt, Baš čelik i Biberče, a i dan danas dok ih čitamo, u njima možemo da primetimo mitsku, pagansku, iskonsku i drevnu maštu karakterističnu za srpski narod koji je zapravo i autor ovih bajki. Idealna osnova za video igre!

Ako još znamo da je vampirska manija započela je u dva mala srpska sela i pokrenula globalni fenomen u 18. veku. Sve je počelo u selu Kisljevo 1725. godine u kom su meštani živeli teško i siromašno. Tada se pojavila priča o Petru Blagojeviću, koji je srušio vrata sobe svoje žene i zahtevao da mu da cipele i to 10 nedelja nakon što je sahranjen. Nakon toga, videli su ga i ostali stanovnici i tvrdili da izgleda neverovatno živo ali uz krv iz usta i miris smrti. Uplašeni, uzeli su naoštren kolac i proboli Blagojevića kroz srce, a kasnije je to postalo scenario mnogih filmova o vampirima. Treba napomenuti  sa leševi koji hodaju se na ovim prostorima pominju još u literaturi iz 1342. godine Ukazom cara Stefana Dušana sveštenicima u kojem se zabranjuje učešće u iskopavanju i spaljivanju leševa za koje se sumnjalo da imaju čarobne moći. Dakle, imamo sve što je potrebno da domaće priče pretočimo u hit igre.

Sve je više škola za decu koje nude dodatno obrazovanje o programiranju, animaciji i opštoj digitalnoj kulturi. Nekim roditeljima su skupe dok drugi prednost daju sportu i svim onim aktivnostima koje su ukorenjene kod nas. Znanje koje deca mogu u ovim školama da steknu jer neophodno da bi sami mogli da se odluče na kraju osmog razreda kuda dalje i šta je ono što bi voleli da rade. Obzirom da država tvrdi da se na digitalnoj pismenosti radi, možda bi jedno od rešenja bila i podrška države roditeljima koji nisu u stanju da deci ovo priušte.

Iako se suočavaju s izazovima, manji geografski regioni donose i mnoge prednosti u svetu razvoja igara. Pristup novim i različitim perspektivama može dovesti do inovacija i originalnih igara koje se izdvajaju na tržištu. Kažu da smo mi neverovatno talentovani i sposobni, a video igrama to baš treba. zašto onda ne iskoristiti tu sposobnost i kreativnost za razvoj i rast domaće industrije globalno.

Naša kultura takođe može biti zastupljena u igrama i na taj način se igrači širom sveta mogu upoznati sa tradicijom, istorijom i domaćim legendama. Igre koje istražuju lokalne mitove, legende i priče su uvek aktuelne a prikazane na pravi način samo mogu doneti dodatne benefite.

Postoji mnogo primera igara koje su uspešno razvijene u manjim geografskim regionima a samo je iz Srbije u poslednje vreme na konzole i računare širom sveta isporučen neverovatan broj igara, konkretno, video-igre poreklom iz Srbije širom sveta su kupovane ili preuzimane online oko 370 miliona puta 2021 godine.

Ukoliko želite da proverite koje su to sve igre kod nas napravljene, proverite spisak na sajtu SGA. Tamo takođe možete proveriti i oglase za posao ukoliko Vas to interesuje.

Razvoj igara u manjim geografskim regionima predstavlja izazove, ali i ogroman potencijal za inovaciju i raznolikost u svetu gejminga. Dok tradicionalni geografski centri i dalje dominiraju, manji regioni postaju sve važniji deo globalne gejming scene. Srbija ima sve što je potrebno da se savršeno pozicionira. Sada, više nego ikada, svet gejminga postaje bogatiji i raznovrsniji, zahvaljujući doprinosima različitih delova sveta. Hajde da prestanemo da se plašimo i da saznamo kako najbolje da iskoristimo potencijal koji imamo.