Kako ubiti Moniku ili Kako pisati knjigu za snimanje filma

Mislim da ne postoji ženska osoba koja nije čula ime Kendas Bušnel.

Još je manje žena koje nisu čule za Sex i Grad ili Keri Bredšo.

I kada takva žena uđe u knjižaru, i vidi fenomenalno letnje sniženje tipa 4 knjige za 999 dinara, pa onda ime ove književnice i odličnu sliku na koricama knjige, ista završi u belo crvenoj kesi i posle toga na polici u sekciji relax čitanje.

Hajde prvo da vam prenesem siže sa omota knjige:

Autorka bestselera Seks i grad nadmašila je sebe u ovoj neodoljivo zabavnoj priči o slavi, ljubavi i naivnosti koja će očarati čitaoce i držati ih nasmejanim sve do poslednje scene.

Pandi Volis proslavila se kao autorka romana čija je glavna junakinja Monika, devojka sa uspešnom karijerom na Menhetnu. Serijal je stekao ogromnu popularnost među čitaocima, a onda je podjednako uspešno zaživeo i na filmskom platnu. Dok vlada opšta pomama za Monikom i njenim avanturama, Pandi je izgleda jedina koja se umorila od svoje kreacije: ona čezne za prilikom da okuša pero u nečemu drugačijem. A da bi to uradila, moraće prvo da uradi nešto sa svojom junakinjom…

Kendas Bušnel još jednom vodi čitaoce u uzbudljivu šetnju kroz glamurozni svet pop kulture i otvoreno govori o svim aktuelnim društvenim temama na svoj prepoznatljiv, urnebesno zabavan i brutalno iskren način.

„Otkažite sve sastanke, ugasite telefone i spremite se – Kendas Bušnel je ponovo tu!“

Iskreno, nisam očekivala Keri, kapiram da je ovo neka druga priča, iako Kendas baš voli da piše o piscima. Nisam očekivala ni Samantu koja je ipak jedna i jedina. Miranda i Šarlot, ni njih.  Dobila sam priču o devojci čudnog imena koja je imala sreću da joj knjiga postane popularna. Imala je sreću da zarađuje i više nego što može da potroši i naravno da sve to ludo troši.

Pandi i njena kreacija Monika imaju oko 40 godina i ispada da se njihov život vrti oko para, izlazaka, seksa, droge i muškaraca.

Od prve stranice sam imala osećaj da je knjiga o samoj autorki koja bi najradije „ubila“ Keri Bredšo.

Prokletstvo svakog posla. Želiš uspeh, sanjaš o njemu, juriš sve koji mogu da ti pomognu da se izdvojiš od ostalih, sanjaš taj faktor sreće koji će te vinuti u zvezde a onda… Želiš svoj život nazad, sanjaš o nekim drugim izazovima i kukaš kako ti smeta popularnost.

Realno, to mi je utisak posle ove knjige.

A tek kada su u pitanju muškarci! Uvek je slađe ono što je nedostupno, daleko, poželjno drugima. Ni Pandi nije izuzetak kada su loša iskustva u pitanju. Ili nedostatak realnosti. Ili onaj osećaj kada misliš da si toliko srećan da možeš da radiš i protiv sebe ali ćeš se izvući. I preživimo mi sve, krenemo ispočetka i izvučemo se iz problema, to je život. Ali Pandi mi je iskreno, baš neuverljiva.

Sa svakom novom stranicom sa se pitala kada će početi zaplet.

I dočekala sam ga nekih desetak stranica pred kraj.

Smućkano, konfuzno i nerealno.

Nenadani požar, slučajno izgovaranje sestrinog imena i ćelava glava kao posledica vatre. I odjednom, Pandi niko ne prepoznaje (pa ni najbolja prijateljica), ona se pravi da je sestra kako bi smestila mužu od koga se razvodi, pa odjednom rešava da na odavanju pošte samoj sebi pred vernim obožavaocima kaže kako će „ubiti“ svoj lik iz knjige Moniku. I ne samo to, obrt i imamo neko predstavljanje cipela iz knjige gde ona rešava da otkrije ko je… Možda sve ovo nekome bude interesantno ali meni je bilo bezveze.

Samo je jedan obrt bio neočekivan ali ne i idealan. U vreme kada se svuda piše i govori o tome kako je normalno da se osećaš kao muškarac u telu žene sigurna sam da u Americi nije potrebno bežati u Amsterdam da se promeni pol i kriti se pred svima od te činjenice. Znači, imamo full koktel za film jer bez ovoga se ne može.

I kada sam zaklopila knjigu nisam mogla da se ne zapitam šta je pisac ovim hteo da kaže?

Ili je pisac pisao knjigu sa idejom da se od nje napravi film?

Likovi su plitki i neubedljivi.

Pandi je sva u “jadna ja” i “zašto baš meni” fazonu.

Njene prijatelljice su sve samo ne iskrene prijateljice.

Najbolja drugarica je iskompleksirana lepotica koja joj otima dečka i onda opet nekako postaje dobra drugarica jer je to sve sa frajerom bila tuđa ideja.

I imena! Ljudi moji, nikada gluplja imena nisam videla na jednom mestu. Kao da je knjiga pisana da se vidi koliko plitko može da se razmišlja. Ili je kao što sam napisala sve to zamišlljeno kao film. Pandi, PiPi, Sondra Beth, Schnowser, Doug…

Sigurna sam da bi film i bio interesantniji od knjige jer bi te nerealne scene dale fenomenalnu filmsku završnicu.

Neću vam reći da ovu knjigu preskočite jer su ukusi različiti.

Ako tražite nešto da odmorite mozak preko vikenda i imate par sati za spavanje ili čitanje – onda je ovo knjiga koja će poslužiti.