STVARI KOJE NESTAJU – Avokado

Avokado nije samo ukusan, već je i zdrav način da unesete niz vitamina, hranljivih materija i vlakana u svoje telo. Ako vam je skupčak i kada je napopustu u Lidl-u ili Maxi-ju, bićete šokirani kada čujete da će rastuća nestašica avokada verovatno još više povećati ove cene. Problem uzrokuje nedostatak đubriva koje se koristi za pripremu zemljišta za rast avokada. Skoro jedna trećina đubriva u dolazi iz Rusije pa dalje sve znate. Vremenske prilike uzimaju svoj danak u mestima poput Meksika, gde suše usporavaju proizvodnju.

Avokado raste na drveću koje hvata ugljen-dioksid iz atmosfere i zauzvrat ispušta kiseonik, a njihovo korenje takođe pomaže u zaštiti tla od erozije. Drvo avokada potiče iz Meksika, gde se većina avokada još uzgaja, ali se danas, osim u Meksiku, avokado uzgaja i širom sveta u tropskim i suptropskim klimama. Kada se zemlja raščisti kako bi se napravilo mesta za stabla avokada ili se voda preusmeri iz potoka i reka radi navodnjavanja, ugljenični i vodeni otisak avokada raste. 

Da bi se sprečilo desetkovanje avokada, koristi se mnogo pesticida koji mogu naneti štetu okolini tokom ispiranja u periodu jakih kiša. Avokado zahteva specifične uslove, ni prevruće ni previše hladno. Zahtevaju 320 litara vode po plodu što ih takođe čini visoko podložnim klimatskim promenama. S nedostatkom vode i promenjivim temperaturama ljubitelji avokada bi trebalo biti zabrinuti imajući u vidu da neki naučnici strahuju da bi avokado mogao nestati do 2050.

Ali, čini se da nekima avokado i neće nedostajati mnogo.

Nekada hvaljen, avokado je na stubu srama sa razvojem veganstva.

Veganizam se oslanja na etiku i moral kao osnovu. Ne samo da ne jedete meso, već nećete jesti ni med koji nastaje često veštački forsiranim radom pčela koji rezultuje njihovom smrću. U prirodnom okruženju, svojim prirodnim životom i delovanjem, pčele ne bi mogle da proizvedu ni približne količine meda koje su čoveku potrebne za komercijalnu upotrebu. Slična situacija je i sa avokadom.

Kako bi polja avokada bila oprašena nije dovoljna prirodna populacija pčela pa odgajivači avokada moraju da uvoze i nastanjuju pčele gde su im neophodne. Ta praksa je u Americi prisutna za mnoge druge kulture pa bi bez selidbe pčela SAD ostale bez trećine svojih useva.

Forsiranje pčela da uzimaju polen i nektar sa velikih površina iste kulture im uskraćuje benefite raznovrsne ishrane koju inače imaju. To je sezonska ishrana i pčele u ovakvom režimu trpe preživljavaju teške gladi, koji se smenjuju periodima viška hrane. Takođe, spajanje pčela sa različitih područja na istom mestu može dovesti do razvoja raznih bolesti i nagle smrti velikog broja pčela. Daleke 2013. godineje zabeleženo da je u Kaliforniji na ovaj način zloupotrebljeno između 30 i 80 miliona pčela. O brojkama sada ne vredi ni zamišljati.

Ova upotreba pčela potencijalno može promeniti perspektivu veganizma jer ne deluje idealno kao na početku.

Licemerno je jesti avokado koji je indirektno ubio možda istu količinu pčela kao proizvodnja meda, zar ne?

Dodatno, sve više svetskih restorana traži alternative avokadu u drugim namirnicama ili ga napušta u potpunosti. Avokado ima ogroman ugljenični otisak zbog već spomenutih 320 litara vode, a globalna potražnja je tolika da postaje nedostupan za lokalno stanovništvo u područjima u kojima se uzgaja.

Zamena za avokado ima u drugim namirnicama pa zato, uživajte ali ne preterujte!

Slike Canva Pro