Zamislite svet u kom softver nastaje bez da ga programira čovek. Nema kasnih noćnih sati pred ekranom, nema rasprava o kodu. Samo Magic AI, ideja i veštačka inteligencija koja je pretvori u funkcionalnu aplikaciju.
Upravo to želi da postigne Magic AI, startap koji planira da potpuno promeni način na koji se pravi softver. Dok postoje alati koji pomažu u pisanju koda, Magic AI ide dalje. Njihov cilj je softver koji se pravi sam, bez ijednog reda koda koji piše čovek. Vizija koja izaziva i divljenje i zabrinutost.
Ogromna snaga u pozadini
Iako njihov sistem još nije potpuno spreman, Magic AI već ima snažnu podršku. Do sada su prikupili više od 515 miliona dolara, a vrednost firme procenjuje se na 1.5 milijardi.
Kupili su čak 8.000 Nvidia H100 grafičkih kartica, od kojih svaka košta oko 30.000 dolara. Ovi procesori se koriste za obučavanje najmoćnijih sistema sa veštačkom inteligencijom. Dok druge firme koriste desetine ili stotine, Magic AI ulaže u hiljade.
Pamćenje kao koderski san
Nedavno su obučili model koji može da „pamti“ čak 100 miliona tokena, što odgovara količini od oko 10 miliona linija koda. Ovakav kapacitet pamćenja omogućava sistemu da se snalazi u ogromnim projektima i da uči iz svakog koraka. Zamislite softver koji zna sve što ste ikada kodirali i koristi to da napiše naredni red savršeno.
Šta sledi
Magic AI je deo velikog porasta interesovanja za alatima koji pomažu u kodiranju pomoću veštačke inteligencije. Pretrage za „AI kodiranje“ porasle su za više od 375% u poslednje dve godine. Prema anketama, 97% programera je bar jednom koristilo takav alat. Neke firme su već primetile do 35% brži rad nakon što su uvele ove alate.
Očekuje se da tržište ovih alata naraste do 12.6 milijardi dolara do 2028. godine.
Uz Magic AI, tu su i Codeium, Poolside AI, Cursor AI i Supermaven, firme koje razvijaju slične sisteme i brzo postaju važna imena u svetu programiranja.
I za kraj…
Ako poznajete nekog ko se bavi programiranjem, znate koliko pisanje koda zna da bude i zanimljivo i zamorno. Magic AI ne pokušava da ukine kreativnost, već da smanji zamorne zadatke. Da li ćemo uskoro samo reći šta želimo – a sve ostalo će obaviti veštačka inteligencija? Vrlo verovatno.
Sedamdesetih godina prošlog veka u modi su bile lutke obučene kao partizanke, indijanke, hipi i naravno “normalne” djevojke, a sve su imale isto lice i dugu crnu kosu. Ja sam imala partizanku i indijanku. Imam ih još uvek (čuvala sam za kćerku koja ih nije ni uzela u ruke). Jedna sam od prvih žena gejmera kod nas. Prva žena autor i voditelj emisije o kompjuterskim igricama.
