Ljubav, novac ili nešto treće

Inspirisana filmom Spoj iz snova, panelom pre premijere i poslednjom epizodom serije And Just Like That, pišem ovaj tekst ne kao recenziju, već kao poziv na razmišljanje na temu ljubav. Jer, koliko god da su ti naslovi glamurozni, romantični i lepo upakovani, u osnovi je pitanje koje sve nas tišti:

Da li želimo da budemo birane – ili da same biramo?

Novac

Odmalena nas uče da negde postoji princ koji će nas oženiti, da ćemo biti najlepša mlada u beloj venčanici, da je smisao svega da budemo izabrane. U isto vreme, u tradicionalnom sistemu, muškarac je onaj koji obezbeđuje, a žena „čuva kuću“. Ali… da li je to i danas tako?

Danas žene rade, zarađuju, traže više. Pa ipak, kao kod Harija i Lusi, sve se često svodi na računicu: koliko ulaže ona, a šta pruža on? U mnogim vezama se i dalje prećutno gleda koliki je njegov auto, koliki su kvadrati, a kolika plata. Bez obzira na to koliko se borimo za ravnopravnost, pitanje novca i dalje se krije i ulazi u naše emocije.

Kupuje li novac sreću i ljubav?

Ako pogledamo oko sebe, svako ima drugačije prioritete i teško da postoji odnos u kojem se, kad je fokus na novcu, nešto ne trpi.

Možda se neka od naših prijateljica „dobro udala“ ali znamo koliko je suza isplakala i ljubavnica ispratila. Svaka nova afera se prašta putovanjem, skupim nakitom ili osnivanjem firme. Pa ko voli… A svi znamo i te žene koje su odlučile da budu „supruge“ u punom smislu reči, sede kod kuće, trpe, ali za to dobijaju torbe, cipele i tretmane. I onda, kad dođe neka mlađa… ili kad jednostavno više ne žele da trpe, ostaju sa 50, bez iskustva, bez podrške, tražeći bilo kakav posao.

Isto važi i obrnuto jer neki muškarci žive u senci uspešnih žena, tetoviraju njihova imena, a onda ih zamene novom s više para. I sve to nazivaju ljubavlju.

Ljubav

A onda imamo i onu drugu stranu kao pravu, čistu, često bolnu ljubav. Svi znamo bar jedan par koji se voli još od srednje škole. Imali su sve: ljubav, decu, zajedničku priču. Ali vremenom, svako raste i ide svojim putem. Neki se rastanu i ostanu prijatelji a neki naprave pakao jedni drugima.

Kada biramo ljubav, a znamo sve mane partnera, uvek ostaje ono pitanje u vazduhu: da li ćemo jednog dana zažaliti? Jer… u današnjem vremenu, da li je ljubav toliko snažna da preživi sve? Da li i dalje verujemo u nju kao u mladosti, bez garancija, bez izračunatog dobitka?

Svi želimo da budemo izabrani

U poslednjoj epizodi And Just Like That, Keri i Sima gledaju venčanice i razgovaraju. Jesam li vam rekla da je Sima carica? E ta potpuno ostvarena žena, verzija tamnokose Samante, postaje nesigurna kada shvati da njen partner ne veruje u brak. Iako ona o braku nije ni razmišljala, a nije ga ni planirala. Ni sama ne može da objasni zbog čega je to na neki način pogađa.

Pitanje koje izgovore nije cinično, već iskreno: „Zašto žene i dalje sanjaju o venčanici?“ Odgovor je jednostavan, a opet dubok: „Zato što sve želimo da budemo izabrane.“ U toj rečenici ogleda se sve! Snovi iz detinjstva, želje da se uklopimo, da budemo nečij „baš to što tražim“.

Koliko puta smo menjale frizure jer su se nekome dopadale one sa kraćom ili dužom kosom, crne ili plave? Držale dijetu koju nismo želele, selile se u gradove gde zapravo nismo želele da živimo, skrivale delove sebe i to samo da bismo možda bile izabrane? Koliko puta smo pravile kompromise iz straha da ne ostanemo same? I koliko smo puta pomešale želju za ljubavlju sa željom da budemo potvrđene?

Uspeh ili promene

Mnogo puta se menjamo, ali ne da bismo bile lepše ili popularnije već da bismo bile prihvaćene. Pravimo kompromis tamo gde srce govori jedno, a razum vrišti drugo. Ćutimo kada bi trebalo da govorimo, odlažemo svoje želje da bismo očuvale mir ili dobile potvrdu da smo „dovoljno dobre“. Drugovi i društvo nas uče da treba da se povinujemo, da budemo manje samostalne, da dopustimo drugima da vode, a mi da se samo uklapamo.

Ali prava snaga leži u tome da znamo šta želimo, da ne gasimo svoj glas zbog tuđih očekivanja. I dok čekamo da nas neko izabere, u tišini učimo ono što je najvažnije – prvo izabrati sebe. Svaki izbor koji napravimo, svaka odluka da ostanemo dosledne sebi, mala je pobeda u svetu koji nas stalno podseća da treba da se menjamo. Jer, biti svoja uvek nosi rizik, ali i slobodu, i tek tada ljubav ili partnerstvo imaju šansu da budu iskreni i istinski.

Nije bila sama, bila je svoja

U poslednjoj sceni serije And just like that, Keri sedi pored računara i posmatra svoj rukopis. Napisala je predivan istorijski roman o ženi koja voli i gubi, ali njen izdavač smatra da kraj nije dovoljno „srećan“ i traži epilog. Dok se bori između onoga što misli da je najbolje i onoga što drugi žele da čuju, shvata najvažnije: najbitnije je da bude zadovoljna sopstvenim izborom. I tada, sa osmehom, kuca rečenicu koja postaje srž svega:

“She was not alone, she was on her own.”

Biti sam u moderno vreme

Možda se vremena menjaju, ali stav prema ženama koje biraju da budu same i dalje je podložan tuđim očekivanjima. Dok niko ne može da ospori osećaj slobode kada odlučite da sami odete sami na letovanje, na kafu ili u bioskop, uvek postoje oni koji misle da samoća daje pravo da vam „priđu“, da vas kritikuju ili podsećaju na to da bi trebalo da se prilagodite.

Priznajem, često vodim polemike sa prijateljicama kojima nije jasno zašto sam sama i nekome ne dam šansu. Sa moje strane, ne želim da trošim vreme udovoljavajući tuđim željama. Kafa sa prijateljima uvek mi je bolji izbor od kafe sa nekim ko mi se ni ne dopada, a očekuje da ga impresioniram pričama o tome šta volim ili ne volim. Biti sam znači birati sopstvenu radost, a ne tuđe kriterijume.

Da li treba da brišemo slike prethodnih partnera?

Jedno od pitanja na panelu pre filma Spoj iz snova bilo je klasično: „Da li treba da brišemo slike prethodnih partnera?“ Najgluplje pitanje ikada. Ako zbog nekoga treba da brišemo deo onoga što nas oblikuje, a prethodne veze to upravo jesu, onda stvarno ne vidim razlog da ostanemo u toj vezi.

Ono što je bilo, deo je prošlosti. Sa partnerima treba razgovarati o tome kako se odnose prema bivšima, ne da brišemo svoju istoriju, već da razumemo granice i poštovanje. Realno, i mi ćemo jednog dana biti bivši za nekoga. A to što smo bili, oblikovalo nas je i naučilo.

Ljubav nema rok trajanja

Niko i ništa u životu nije zagarantovano! Ni ljubav, novac, pa ni lepota. Sve prolazi. Najbitnije je da ne živimo fokusirani na ono što je bilo, jer kada ode, više se ne vraća. Ono što treba da bude trajno jeste doslednost sebi, poštovanje partnera, i najvažnije – da cenimo sebe

Slušajte sebe, a ne ljude oko vas. Oni sigurno ne uživaju ni u svojim životima ako se stalno bave vašim. Kada zatvorite vrata i ostanete sami sa sobom, slušajte svoje srce. Samo ono zna da li ste srećni ili ne. I ništa drugo.

I na kraju, šta birate

• Ljubav
• Novac
• Sebe