U poslednje vreme sve češće imamo priliku da gledamo zaista dobre filmske premijere. Uhvaćen na delu je jedan od onih filmova koji će vas ostaviti da se pitate šta da mislite o njemu, ali sigurno nećete zažaliti što ste ga pogledali. Ali hajde da krenemo kao i uvek… od priče!
Priča filma Uhvaćen na delu
Radnja je smeštena u Njujork 1998. godine. Hank (Austin Butler), barmen koji pokušava da vodi miran život, pristaje da na nekoliko dana pričuva mačku svog komšije pankera Russ-a (Matt Smith). Naizgled bezazlena usluga ubrzo se pretvara u noćnu moru.
Nakon što biva pretučen, Hank poziva policiju, a to ga uvlači još dublje u opasne situacije. Detektivka Elise Roman ga upozorava dvojicu sumnjivih muškaraca, čime se napetost i opasnost u njegovom životu dodatno pojačavaju.
Hank brzo i brutalno biva uvučen u surovi svet kriminala i spiralu nasilja iz koje nema lakog izlaza. Od trenutka kada se ruska mafija pojavljuje na njegovim vratima, a za njima neki još brutalniji kriminalci, njegov život kreće nizbrdo i sve što je dotad znao gubi smisao. Mada, pitanje je da li mu je život i pre toga bio bajka.
Uhvaćen na delu: Gluma i režija
Austin Butler ovde pokazuje sasvim drugačije lice od onog na koje smo navikli. Hank je istovremeno simpatičan i iritantan lik kojeg želite da podržite iako ga njegova sopstvena slabost stalno vuče nazad. Matt Smith, sa čirokanom i sirovom energijom je odličan, dok trenutno in glumica Zoë Kravitz donosi neki iskrenost, toplinu i nadu u ulozi Yvonne, medicinske sestrei Hankove, hmm, recimo devojke.
Regina King sjajno tumači detektivku Elise Roman, dok Liev Schreiber i Vincent D’Onofrio ulaze u uloge dvojice opasnih muškaraca čiji susreti sa Hankom dodatno komplikuju priču.
Liev Schreiber i Vincent D’Onofrio tumače čudne kriminalce i vernike. D’Onofrio me podseća na neke naše kriminalce vernike dok izgovara: „Već sam dovoljno u nevolji s Hashemom bez vožnje na Šabat.“ Carol Kane glumi njihovu Bubbe, a zajedno stvaraju upečatljiv kontrast dok ulaze i izlaze iz radnje filma.
Režiju potpisuje Darren Aronofsky, poznat po filmovima koji istražuju najmračnije ljudske ponore (Requiem for a Dream, The Wrestler, mother!). Ovaj put, međutim, možemo reći da pokazuje svoju blažu stranu. Ako se ikako može napraviti takva konstatacija za film koji vri od bola, krvi i adrenalina. Caught Stealing je svakako njegova najpristupačnija priča još od Black Swan, ali i dalje sa prepoznatljivom aronofskijevskom težinom i nervozom koja vas ne napušta ni par dana nakon izlaska iz bioskopa.
Morala sam da primetim
Koliko god da sam uživala u nekim scenama, ili se borila sa osećajem mučnine, nisam mogla a da ne primetim određene nelogičnosti.
Da li je zaista realno da neko izgubi bubreg, ode iz bolnice posle operacije, a potom trči, juri i trpi nove batine?
I koliko sve to uopšte traje ako uračunamo put u London, prebijanje, operaciju i ubistva?
Znate ono kada želite nekoga da vidite, ali nikako ne možete da naletite na njega? U ovom filmu kao da su svi smešteni na par kvadratnih metara i to deluje prilično nerealno.
I za kraj…..
Film je vizuelno impresivan jer kamera hvata prljavštinu i sirovu energiju Njujorka kao iz nekih starih, dobrih filmova. Muzika benda Idles se savršeno stapa sa ludilom i haosom koji gledamo. Akcija je brutalna, nasilje realno i bolno, a atmosfera nabijena tenzijom. Ipak…
Mogla je biti savršena priča, ali ono što definitivno ostaje jeste akcija koja vas neće ostaviti ravnodušnim. Uhvaćen na delu je film koji balansira između sirovog trilera i drame inpirisane padom jedne osobe. Koliko god da uživate u odličnoj glumi i besprekornoj atmosferi, ne možete da ne primetite i poneku nelogičnost. Ili sam to samo ja, jedna od onih što uvek moraju da pametuju.
Discover more from Indijanka Danka
Subscribe to get the latest posts sent to your email.
