Ghosting boli više nego raskid! To danas potvrđuju istraživanja i iskustva mnogih od nas. Veze su verovatno najlepša i najopasnija stvar koja može da nam se dogodi…
Ghosting kao novi pojam
Poslednjih godina naučili smo novu reč – ghosting. Moderna etiketa za stari kukavičluk. Nekada je to bilo pismo koje nikada nije stiglo. Tišina sa druge strane žice. Blokiranje na društvenim mrežama. Ponašanje je isto već vekovima, samo su alati postali brutalniji. Digitalna tišina je glasnija od one prave. Nekada je postojala uteha da se nešto dogodilo, da će objašnjenje stići… Danas znaš da je na mreži, vidiš storije i znaš da je tu za sve, samo ne za tebe. I zato ghosting boli više nego raskid.
Raskid je kraj a ghosting je odsustvo kraja. Nema tačke i nema odgovora i razloga. Ostavljeni ostaje u vakuumu između možda i nikad. Nije to samo tišina već oduzimanje prava na istinu.
Zašto neko ghostuje?
Ghosting često posmatramo samo iz ugla onoga ko je povređen, ali ako želimo da razumemo zašto se to dešava, moramo da zavirimo i iza druge strane zida. Ko su ti ljudi koji prekidaju komunikaciju bez objašnjenja? Da li su kukavice, narcisi ili samo preplašeni ljudi u telu odraslih?
Istina je da ne postoji samo jedan profil, ali postoje obrasci. Psihološka istraživanja i savremene studije o ponašanju u digitalnim odnosima izdvajaju nekoliko najčešćih tipova onih koji ghostuju.
Strah od emocija
Osobe koje ghostuju zbog izbegavanja emocija često imaju problem sa suočavanjem sa sopstvenim osećanjima. Studije su pokazale da oko 40% ispitanika koji praktikuju ghosting priznaje da to čini zbog straha od emocionalnog konflikta. Ovi pojedinci mogu imati istoriju trauma ili okruženja u kojem su problemi potiskivani. Za njih je ćutanje „manje štetno“ od otvorenog razgovora.
Hedonisti
Prema istraživanju iz 2023. godine, 25% muškaraca i 20% žena priznaje da su ghostovali kako bi izbegli neprijatnosti ili da bi nastavili „traženje boljih opcija“. Osobe sa narcističkim crtama spadaju u ovu kategoriju jer ne percipiraju drugu osobu kao emocionalno biće, pa se ghosting koristi kao strategija samoodržanja.
Bolja opcija
Tragači za „boljom opcijom“ – Oni prekidaju komunikaciju kada se pojavi neko „zanimljiviji“. Studije pokazuju da oko 15% ghostinga na početku veza dolazi zbog traženja novih romantičnih ili seksualnih prilika. U nekim slučajevima, to može biti povezano sa aferama ili paralelnim vezama, ali najčešće je to površno i impulzivno ponašanje bez dublje namere da povredi.
Strah od obaveza
Ghosting iz straha najčešće se javlja kada veza postane ozbiljna. Oko 30% osoba koje nestaju iz straha su žene, dok je kod muškaraca taj procenat 28%, prema istraživanju iz 2022. godine. Intimnost im predstavlja pretnju za identitet ili slobodu, pa je ghosting strategija očuvanja lične autonomije.
Istraživanja pokazuju da više od 60% ljudi koji su doživeli ghosting oseća emocionalnu nelagodnost, anksioznost i pad samopouzdanja. Ova strategija ostavlja bol i neizvesnost, često sa dugotrajnim posledicama za samopoštovanje i poverenje u buduće odnose.
Zašto ghosting boli više i kakve psihološke posledice ostavlja?
Ghosting ostavlja snažan emocionalni trag jer prekid komunikacije dolazi bez objašnjenja i zatvaranja priče. Osobe koje su ghostovane doživljavaju složen spektar psihičkih reakcija, od anksioznosti do ozbiljnijeg smanjenja samopouzdanja.
Osećaj napuštenosti i odbacivanja
Istraživanja pokazuju da iznenadni prekid komunikacije, kao što je ghosting, aktivira iste moždane centre koji reaguju kada doživimo fizičku bol. Na primer, kada smo udareni ili povređeni. Prema studiji Peets i saradnika (2021), čak 70% ispitanika opisalo je emotivnu bol ghostinga kao stvarno „bacanje u blato“ osećanja, a efekat je posebno jak kod osoba koje su bile emotivno vezane za drugu stranu.
Samopouzdanje i samovrednovanje
Ghosting često vodi ka samokritici i preispitivanju vlastite vrednosti. U istraživanju LeFebvre et al. (2019), 65% ispitanih žena i 50% muškaraca priznalo je da su nakon ghostinga preispitivali svoju privlačnost i sposobnost održavanja veza. Kod dugoročnih veza, efekti su posebno izraženi, dok kraće poznanstvo izaziva uglavnom konfuziju i frustraciju, ali ne nužno dugotrajnu emocionalnu štetu.
Psihički stres i anksioznost
Podaci West et al. (2020) pokazuju da 60% osoba koje su doživele ghosting prijavljuje značajan stres, dok 25% ima simptome anksioznosti i depresije u periodu od nekoliko nedelja nakon događaja. Stres je često povezan s neizvesnošću i nemogućnošću da se razjasni kraj veze, što izaziva osećaj gubitka kontrole nad situacijom.
Konfuzija i opsesivno preispitivanje
Bez objašnjenja, ghosting izaziva opsesivno analiziranje vlastitih postupaka. Ljudi se često pitaju šta su pogrešno učinili ili zašto nisu „dovoljni“. Ovo stanje može trajati nedeljama, a kod nekih ispitanika (oko 15%) prelazi u dužu psihološku opterećenost.
Uticaj na buduće veze
Iskustvo ghostinga često menja pristup budućim vezama. Ostavljeni razvijaju mehanizme samoodbrane i postaju rezervisaniji, oprezniji i sumnjičaviji prema partnerima. Prema studiji Coughlan (2022), 42% ispitanika prijavilo je da su nakon ghostinga bili sporiji u razvijanju emocionalne intimnosti ili su odlagali ulazak i poverenje u nove veze.
Ko češće ghostuje?
Iako je ovaj fenomen prisutan i kod muškaraca i kod žena, istraživanja pokazuju da je češći kod osoba od 18 do 35 godina, sa sličnom učestalošću među polovima, ali s razlikom u motivaciji:
- Muškarci češće koriste ghosting kako bi izbegli konflikt ili emocionalnu obavezu.
- Žene češće ghostuju kada osećaju da je veza bez perspektive ili kada žele da se distanciraju od emocionalne napetosti.
- U 20% slučajeva, ghosting je povezan sa aferama ili drugim paralelnim vezama, što dodatno komplikuje emocionalni odgovor onih koji su ostavljeni.
Filmovi o tome zašto ghosting boli više od raskida?
Kada jedna osoba iznenada prestane da odgovara, filmovi to koriste kao snažan motiv. Likovi ostaju bez objašnjenja, osećanja ostaju neizrečena, komunikacija nestaje. I upravo taj „nije bilo poruke“ trenutak postaje okidač za emocionalnu dramu.
500 Days of Summer (2009) – Tom veruje da ima vezu sa Summer, ali onda ona jednostavno distancira komunikaciju i odbija da jasno definiše šta oseća, ostavljajući Toma u stanju neizvesnosti i introspekcije.
Celeste and Jesse Forever (2012) – Nakon razdvajanja, Celeste nastavlja život dok Jesse ostaje emocionalno vezan. Komunikacija između njih postaje površna i neadekvatna završnica za ono što je nekada bilo slisko.
The Heart Machine (2014) – Iako tema nije klasični ghosting, film prikazuje kako internet veza i nedostatak stvarne komunikacije mogu dovesti do izdaje i prekida bez jasnog razjašnjenja.
Ghosted (2023) – Naslov aludira na nestanak komunikacije; lik doživljava „neodgovaranje“ nakon susreta, što ga tera da preispituje realnost veze.
The Broken Hearts Gallery (2020) – Galerija predmeta iz starih veza postaje metafora za neizgovorene reči i neodgovorenu ljubav. Prekid komunikacije je nevidljivi lik u priči.
Zašto ghosting boli više od raskida u pesmama
Muzika često pretvara iskustvo prekida komunikacije u tekstove koje svi prepoznaju. One pesme o tome kada telefon ne zvoni, kada „seen“ traje večnost, kada reči vise u vazduhu i kada želimo samo da čujemo objašnjenje.
How Come U Don’t Call Me Anymore – Prince Iako iz 1982- godine, pesma govori o onom poznatom osećaju kada se preispitujemo i tražimo odgovore kojih nema. Ono što želim da znam, dušo, ako je to što smo imali bilo dobro, zašto mi više ne zoveš?
Ghost – Katy Perry 2013. godine su se mnogi pronašli u rečima ove pesme. Jer svaki poklon i svako pismo, svako obećanje zauvek, sada su nestali iz mog vida, kao da nikada nisi ni postojao.
Lack of You – Myylo je 2019. godine objavila reči koje mnogi osećaju. Želela sam ga u svom životu,
pravila sam velike planove, dok nije nestao bez reči. I verujem da me nešto još uvek progoni,
želim da me on želi.
We Don’t Talk Anymore – Charlie Puth & Selena Gomez Pesma o dva ljudi koji su nekada bili bliski, a onda su iz očiglednog ili neobjašnjenog razloga prestali da razgovaraju. Sigurno postoji dobar razlog što te nema. S vremena na vreme pomislim da možda želiš da dođem, da se pojavim na tvojim vratima, ali me previše strah da bih se usudil, jer možda grešim.
Call Me!!! – Olivia O’Brien 2019. godina je izgleda bila plodna sa pesmama o tome kako se osećaju ostavljeni bez reči. Ne mogu da te pustim (ne mogu da te pustim). Kako si mogao da uradiš sve to, pa da onda ostaviš moju poruku bez odgovora? Dušo, to nije fer (nije fer). Ti si nastavio dalje, a ja sam i dalje zaglavljena.
