Veliko jubilejno izdanje festivala Beogradsko proleće donosi posebnu emociju – 65 godina tradicije biće obeleženo revijalnim programom koji slavi legende domaće muzike, ali i daje prostor mlađim izvođačima.
Festival, koji je prvi put održan 17. aprila 1961. godine, ove godine vraća duh nekadašnjih vremena, uz obnovljenu saradnju sa Radio-televizija Srbije.
Veterani i mlade snage zajedno na sceni
Na konferenciji održanoj u MTS Dvorani saopštena su imena izvođača koji će nastupiti 24. aprila.
Publiku očekuje spoj generacija! Nastupiće legende kao Boris Bizetić, Lado Leskovar, Leo Martin, Maja Odžaklijevska, Nada Pavlović, Dragan Mijalkovski, Radmila Karaklajić i Žarko Dančuo… , Podršku će im pružiti mlađe generacije: Dušan Svilar, Princ od Vranje, Milan Bujaković, Nataša Mihajlović, Zejna i Ana Peten.
Umetnička direktorka festivala Maja Rakovic najavila je i posebno priznanje za veterane! Nagradu koja simbolično u sebi nosi deo istorije nekadašnjeg Doma sindikata i predstavlja jedno od najznačajnijih obeležja festivala.
Veče posvećeno bezvremenskim hitovima
Te večeri publika će imati priliku da čuje neke od najpoznatijih pesama sa festivala, u novim izvođenjima. Među njima su „Beograde, ti i ja“, „Idi dušo moja“, „Sanjam te danima“, „Ne plači“, „Ja te volim“, „Ako ne budeš nema“ i „Mađarice“. Cilj ovog koncepta je da se oživi atmosfera nekadašnjih festivala. Vreme kada su pesme sa Beogradskog proleća bile među najvažnijim muzičkim događajima godine. Period kada je publika sa nestrpljenjem čekala svoje favorite.
Ispred RTS-a obratio se : Dobroslav Predić: “Festival „Beogradsko proleće“ je jedan od onih festivala koji je zadržao svoju suštinu, a to je da je pesma najbitnija. I zadržao neke vrednosti iz nekih romantičnijih vremena. RTS, nekadašnja Radio-televizija Beograd, od samih početka, kao što je rečeno, podržava i učestvuje u organizaciji ovog festivala. U početku radijskim prenosima, ali dajući svoje orkestre, svoje ansamble, da prate te pevače koji pevaju te pesme. To se i sad dešava takođe. Televizija malo kasnije, kao što je rekao Klanšček, krenula sa prenosima. Potrudićemo se zaista maksimalno da i ove godine to uradimo na najbolji način, da dočaramo gledaocima… Kao što je jedan čuveni italijanski reditelj rekao, suština televizije na muzičkim događajima je da gledaocima koji sede kod malih ekrana da najbolja mesta u sali za koncert. Znači i poslednje mesto i prvo mesto, a čak i da se osete da su na bini sa muzičarima. Tako da ćemo se mi potruditi i ovaj put da tako nešto uradimo. Ja bih čestitao kolegi Klanščeku na ovoj knjizi, jer smatram da je zaista neophodno sačuvati od zaborava neke stvari. Drago mi je što sam imao prilike pre par godina da pričam sa Vujicom Sinićem, koji je i jedan od osnivača ovog festivala, s obzirom da je bio predsednik Udruženja muzičara zabavne i džez muzike u tom trenutku kad je to nastalo. Koji je isto imao mnogo, mnogo interesantnih priča u vezi svega ovoga. I zaista ova tradicija apsolutno mora da se podrži”, rekao je Predić.
Predstavljena monografija „April u Beogradu“
Istovremeno je predstavljena i monografija „April u Beogradu“, autora Branislav Klansčeka. Nastajala je više od dve godine kroz prikupljanje arhivske građe i novinskih tekstova. Kako je istaknuto, knjiga ne predstavlja samo istoriju festivala, već i širi društveni i kulturni kontekst. Može se posmatrati i kao svojevrsna hronika razvoja Beograd.
“Monografija nosi naziv „April u Beogradu“. Mi smo u aprilu i u Beogradu, i siguran sam da svi znate da je to pesma Kornelija Kovača iz ‘75. godine. Ona sa kojom je tada pobedio Zdravko Čolić“.
Ovo pisanje traje dugo, jedno dve godine je trajao taj proces prikupljanja materijala… Znači, knjiga je nastala tako što je prikupljanje i iščitavanje svih novinskih članaka iz tog perioda. Od ‘61. kada je „Beogradsko proleće“ osnovano, pa do današnjih dana. Pre svega iz „Politike“, „Borbe“, pa „Radio TV Revije“. Nešto kasnije „TV Novosti“ itd. I tako je skupljen materijal i nastala je i ova knjiga.
Na prvi pogled ova knjiga možda i izgleda kao istorija jednog festivala, međutim, nemoguće je govoriti o ovoj monografiji bez jednog šireg društvenog i kulturnog konteksta. Možemo slobodno reći da je to i na neki način istorija i samog grada Beograda. Jer ako se podsetimo samo, „Beograde, Beograde“, Đorđe Marjanović je otpevao ‘63. godine na „Beogradskom proleću“. Znači to je na neki način i istorija jednog grada. I istorija ove dvorane, jer u ovoj dvorani je prvi put ‘61. godine i održano „Beogradsko proleće“. To je istorija, možemo slobodno reći, i uopšte jedne države u kojoj smo tada živeli! I istorija festivala, jer festivali su tada bili jedini način da se promoviše, da se predstavi neka pesma. Nije bilo društvenih mreža, zapravo možemo reći da su festivali tada bili društvene mreže. I postojao je taj neki rivalitet između festivala. Između „Zagrebfesta“, „Opatije“, „Beogradskog proleća“ i nešto kasnije i „Vaš šlager sezone“ u Sarajevu. On je osnovan par godina posle „Beogradskog proleća“, istakao je Klansček.
O značaju monografije govorio je i Luka Marković, naglašavajući da je reč o vrednom naučno-istraživačkom radu iz oblasti popularne kulture. On donosi pregled pesama, izvođača, nagrada, ali i društvenih okolnosti u kojima se festival razvijao.
Jubilej bez takmičenja, ali sa jakom emocijom
Zbog obeležavanja velikog jubileja, ovogodišnje izdanje festivala neće imati takmičarski karakter. Videćemo revijalni program koji stavlja fokus na emociju, zajedništvo i nasleđe koje traje više od šest decenija.
Sve prijavljene kompozicije biće sačuvane i razmatrane za naredno izdanje festivala.
Gde gledati i kako do karata
Festival će biti održan 24. aprila u 20 časova u MTS Dvorana, uz direktan prenos na Radio-televizija Srbije.
Karte su dostupne putem sajta mtsdvorana.rs i na blagajni dvorane.
Beogradsko proleće ove godine donosi spoj nostalgije i savremenog zvuka. I podseća zašto je ovaj festival decenijama bio jedno od najvažnijih mesta domaće muzičke scene.
