Mortal Kombat 2 recenzija odgovara na pitanje da li je ovaj najnoviji nastavak vredan odlaska u bioskop!
Nikada nisam bila veliki fan Mortal Kombat igara. Poštujem tradiciju i likove i jasno mi je zašto ova franšiza ima gotovo kultni status među ljubiteljima video igara,. Ipak, naslovi koji se oslanjaju na brutalne borbe i eksplicitno nasilje nikada nisu bili nešto čemu sam se prirodno vraćala. Zato mi je odlazak na projekciju filma Mortal Kombat 2 bio zanimljiv iz sasvim drugačijeg ugla. Nisam u bioskopsku salu ušla sa unapred formiranom listom očekivanja a ni potrebom da proveravam koliko je film veran svakom detalju iz serijala.
Blitz je organizacijom Mortal Kombat turnira pred projekciju vrlo pametno pogodio atmosferu koju ovakav film traži. Publika je i pre početka bila u takmičarskom raspoloženju a energija u sali bila je upravo onakva kakvu očekujete od naslova koji nosi ovo ime. I cela promocija je bila sasvim u skladu sa identitetom same franšize. U takvom okruženju bilo je lako pretpostaviti šta nas čeka! Mnogo akcije, još više krvi i priča koja će pre svega služiti kao okvir za spektakularne obračune.
Ipak, ono što me je prijatno iznenadilo jeste činjenica da Mortal Kombat 2 deluje dosta sigurnije, samouverenije i daleko zabavnije od prethodnog filma.
Edenija, Shao Kahn i vera u sopstveni univerzum
Za razliku od prethodnog filma koji je često delovao kao duga priprema za nešto što tek treba da se dogodi, Mortal Kombat 2 od samog početka pokazuje da nema potrebu da stalno objašnjava svoj svet. Uvod u Edeniji je vizuelno efektan početak ali i način na koji se priča širi i Kitana dobija kontekst koji njen lik čini važnijim od prepoznatljivog imena iz franšize.
Shao Kahn je predstavljen baš kako treba, kao figura koja nosi fizičku prisutnost, pretnju i dovoljno grandioznosti da deluje kao protivnik vredan ovog univerzuma. Film ne pokušava da ga učini suptilnijim nego što treba da bude i to je ispravna odluka. U priči poput ove, preterivanje je deo identiteta.
Ono što ovaj uvod radi dobro jeste to što odmah pokazuje da je nastavak spremniji da prihvati fantastični aspekt Mortal Kombat sveta, umesto da ga stalno spušta na teren objašnjavanja za publiku koja možda prvi put ulazi u ovaj univerzum.
Johnny Cage i energija koja je filmu očigledno nedostajala
Jedan od najzabavnijih elemenata filma bez sumnje je Johnny Cage. Karl Urban ovoj ulozi prilazi sa tačno onom dozom samosvesti koja je potrebna da lik ne sklizne u karikaturu, a da pritom zadrži sav ego, teatralnost i iritantni šarm po kojem je prepoznatljiv.
On menja ton filma gotovo momentalno. Dok ostatak priče funkcioniše kroz ozbiljne uloge, drevne sukobe i velike pretnje, Johnny Cage unosi onu vrstu energije koja čitav projekat čini zabavnijim. On ne pretvara film u parodiju, već mu daje ličnost koja pleni.
Adeline Rudolph kao Kitana ostavlja vrlo dobar utisak i uspeva da njen lik ne ostane samo vizuelni ukras priče. Ima dovoljno unutrašnje napetosti u njenoj glumi da poželite da scenario tom liku posveti još više prostora.
Liu Kang konačno deluje kao lik koji zaista nosi težinu događaja, dok je odluka da Cole Young bude manje u fokusu verovatno jedna od najpametnijih koje je ovaj nastavak doneo.
Publika i borbe
Budimo iskreni, retko ko na Mortal Kombat 2 dolazi zbog slojevite psihološke drame. Ova franšiza ima vrlo jasnu publiku i još jasnije obećanje. Ljudi očekuju brutalne borbe, poznate likove, krvave završnice i dovoljno fan service trenutaka da se bioskopska publika zabavi. I film upravo to i isporučuje.
Akcione scene su brutalne, energične i vizuelno dovoljno atraktivne da konstantno drže pažnju. Fatality momenti su kreativni i potpuno u skladu sa identitetom serijala, bez pokušaja da se brutalnost ublaži kako bi film bio prihvatljiviji široj publici.
Povratak Scorpiona i Sub-Zero priče funkcioniše upravo onako kako treba da funkcioniše u filmu poput ovog. Trenutak namenjen publici koja je došla da vidi baš takve obračune.
Vizuelni efekti nisu uvek potpuno ujednačeni i postoje scene u kojima CGI deluje manje ubedljivo nego što bi blockbuster ovog tipa trebalo da dozvoli. Ipak, kreativnost akcionih sekvenci i energija same režije uspevaju da nadoknade deo tih slabosti.
Brutalnost i scenario koji ne koristi potencijal svojih likova
Problem Mortal Kombat 2 nije u tome što je jednostavan film već što povremeno deluje kao da ni ne pokušava da izvuče više iz materijala koji ima.
Ovde postoje likovi koji bi mogli da nose mnogo zanimljiviju priču. Johnny Cage ima dovoljno harizme da bude više od komičnog rasterećenja. Kitana ima emocionalni potencijal koji bi mogao da filmu doda ozbiljniju dimenziju. Liu Kang konačno deluje kao figura oko koje može da se gradi veći narativni fokus. Ali… Sam scenario vrlo često bira da sve to skrati kako bi što pre stigao do sledeće velike scene sukoba.
To ne ruši film ali imate osećaj da gledate naslov koji je mogao da bude više od vrlo efikasnog fan service blockbustera. Iskreno, mnogo više od ponuđenog.
I za kraj…
Mortal Kombat 2 ne pokušava da redefiniše žanr, niti da se predstavi kao velika i ambiciozna adaptacija video igre. On mnogo sigurnije od prethodnika prihvata identitet franšize na kojoj je zasnovan i publici isporučuje upravo ono što očekuje.
Njegova najveća prednost jeste samosvest. Film zna da publika nije došla zbog kompleksne drame. Ali to ne znači da scenario nije mogao da ponudi više prostora likovima i nešto bolje izbalansiran ritam. Uprkos tome, kao bioskopski spektakl, Mortal Kombat 2 funkcioniše vrlo dobro! Pre svega zahvaljujući energičnim akcionim scenama, zabavnoj glumačkoj ekipi i činjenici da ne pokušava da bude nešto što nije.
Ako ste fan franšize, vrlo verovatno ćete izaći zadovoljni. Ako niste, postoji dobra šansa da Vas film zabavi više nego što biste očekivali. Ali, pod uslovom da u bioskop ulazite sa realnim očekivanjima o tome kakvu vrstu filma gledate.
Distribucija BLITZ
