Marvel nakon pet godina nastavlja priču Pitera Parkera, ali ovog puta najveći neprijatelj nije negativac, već pitanje identiteta. Može li heroj postojati kada više niko ne zna ko je on? Odgovor daje film Spajderman:Novi dan!
Marvel nas pet godina nakon filma Spajdermen: Put bez povratka vraća u život sada već zaboravljenog Pitera Parkera. Nakon jednog od najemotivnijih završetaka u MCU univerzumu, u kojem ceo svet zaboravlja ko je Piter, Novi dan otvara potpuno novo poglavlje i ovog puta pitanje nije ko će biti novi negativac, već šta ostaje od čoveka kada izgubi sve ono što ga je činilo.
Novi početak bez Pitera Parkera
Tom Holland već gotovo deceniju nosi ulogu Spajdermena i teško je zamisliti da će ga neko uskoro naslediti,. Nakon generacija koje su obeležili Tobey Maguire i Andrew Garfield on je uspeo da izgradi verziju heroja koja je dovoljno drugačija ali jednako prepoznatljiva.
Put bez povratka nije bio samo film koji je spojio tri generacije Spajdermena. Bio je događaj koji je publika čekala godinama i upravo zbog toga Spajderman Novi dan ulazi u bioskope sa možda najvećim očekivanjima koje je jedan Marvelov nastavak mogao da ima.
Ono što odmah treba reći svima koji razmišljaju da li da ga pogledaju je gledajte ga u 3D formatu ako imate priliku. Ovo nije uobičajena preporuka koju dajem iz navike ali Novi dan gradi veliki deo svog identiteta kroz brze, oštro montirane kadrove Njujorka. I baš ta dubina i brzina su ono što u 3D formatu dobija dodatnu težinu. Grad ovde nije samo pozadina za akciju! I to se najbolje oseti kada ga gledate u tri dimenzije.
Spajderman: Novi dan i heroj bez identiteta
Za razliku od prethodnog dela koji je bio spektakl multiverzuma, Novi dan priču spušta na mnogo ličniji nivo. Piter više nema porodicu koja ga poznaje, prijatelje koji ga se sećaju niti život kojem može da se vrati. Ostao je samo Spajdermen.
Film se zato mnogo više bavi identitetom nego superherojima, i baš ovde leži njegova najveća hrabrost! Umesto da vam ponudi odgovor on ga svesno uskraćuje. Najjasniji dokaz za to nije neka spektakularna scena, već ona u kojoj MJ pronalazi Piterovo pismo, čita ga i ipak mu kaže da ga se ne seća. Ceo film vas navodi da očekujete baš taj trenutak, makar nagoveštaj da se sećanje vraća, jer je to ono što bi svaki drugi franšizni nastavak uradio ali Novi dan bira drugačiji i mirniji put.
I upravo to je razlog zašto mislim da ovaj film ne treba čitati kao nezavršenu priču, već kao iskrenu! Da je MJ makar nagovestila da se seća, to bi bio jeftin emotivni trik i lako rešenje za nešto što, realno, ne može da se reši pismom. Koliko god iskreno ono bilo. Piter ovde ne pokušava da se vrati kroz moć ili nekiherojski gest. On to čini rečima i uspomenama, ali čak ni to nije dovoljno. To je možda i najtužniji ali i najpošteniji odgovor koji je film mogao da ponudi na pitanje iz naslova. Van maske Piter Parker trenutno ne postoji ni za koga. Čak ni za nju!
Ista ta praznina se provlači i kroz ostale likove oko njega, i priznajem da mi je dobar deo filma delovalo da niko od likova nije dovoljno upečatljiv da ostane u sećanju. Ali kad sam razmislila malo dublje, pitala sam se da li je to zapravo namerna posledica priče? Svet koji ne prepoznaje Pitera logično je i svet koji deluje ispražnjeno, jer je sve što ga je nekad činilo toplim i prepoznatljivim je upravo ono što je nestalo zajedno sa sećanjem na njega.
Ne znam da li sam do kraja ubeđena da je to opravdanje dovoljno, ali mi je scena sa MJ dala razlog da barem razmotrim tu mogućnost ozbiljno, umesto da to otpišem kao običan nedostatak karakterizacije.
Nova lica donose novu energiju
Prijatno iznenađenje predstavlja Sadie Sink, koja uspeva da postane jedno od najvećih osveženja filma. Njena uloga je bila jedna od najbolje čuvanih tajni tokom cele kampanje dok su fanovi mesecima pokušavali da pogode koga zapravo igra.
Neću otkriti ko je ona! I to nije samo pokušaj da izbegnem spojler jer mislim da je ta tajanstvenost zapravo produžetak onoga o čemu je ceo film. Baš kao što Piter ne zna ko je bez sećanja koje su drugi imali o njemu, tako i vi kao gledalac ulazite u ovaj deo priče bez konteksta, prepušteni da sami sklapate ko je ona i zašto je važna. To iskustvo neizvesnosti je deo onoga što film pokušava da vam prenese, pa mislim da čuvanje tajne ovde ima smisla i van marketinške logike.
Da li može da nadmaši No Way Home?
Smatram da će upravo ovde mišljenja publike biti najviše podeljena! No Way Home je bio događaj. Film koji je igrao na kartu nostalgije i ispunio želju koju su fanovi čekali godinama. Novi dan ne pokušava da ponovi taj osećaj već umesto toga gradi potpuno novu priču i mnogo intimniji film.
Zbog toga će nekima delovati da mu nedostaje spektakl prethodnika, dok će drugi upravo u tome pronaći njegov najveći kvalitet.
Kad je reč o samom vizuelnom doživljaju, meni je najviše ostalo u sećanju upravo ono što sam pomenula na početku… Brzina kadrova i oštrina montaže u prizorima Njujorka. To nije samo estetski izbor već mi deluje kao svesna odluka da grad, koliko god poznat bio, deluje nestabilno i gotovo neprijateljski prema Piteru, isto koliko i ljudi koji ga više ne prepoznaju.
Spajderman: Novi dan je novi dan za Marvel
Ono što me je najviše iznenadilo jeste činjenica da Marvel ovoga puta više veruje svom glavnom junaku nego spektaklu.
Umesto da ponovo pokušava da nadmaši multiverzum, vraća fokus na čoveka iza maske a upravo je to ono što je Spajdermena oduvek razlikovalo od većine superheroja.
Film se završava jasnom najavom nastavka, i priznajem da mi je prvi instinkt bio da to čitam kao klasičan franšizni trik ‘’cliffhanger’’ koji postoji samo da vas dovede u bioskop sledeći put, ali posle scene sa MJ, sklonija sam da to čitam drugačije jer ako je identitet nešto što se gradi godinama, a ne u dva sata trajanja, onda je logično da priča ostane otvorena, jer bi svako brzo razrešenje bilo u suprotnosti sa svime što je film do tad tvrdio.
Na kraju, najveća vrednost filma nije u tome što otvara novo poglavlje Marvela već što podseća da Piter Parker nikada nije bio poseban zbog svojih moći, već zbog toga kakva je osoba čak i onda kada više nema nikoga ko će ga prepoznati.
Tom Holland još jednom pokazuje zašto je postao lice jedne generacije i iskreno mislim da će biti veoma teško zamisliti nekog drugog u toj ulozi u skorijoj budućnosti.
