Pumpaj brate 1. deo

indijankadanka
od indijankadanka
4 minuta za čitanje

Sedim pre neki dan sa prijateljicom u gradu. Pijemo kafu i pričamo. Šta bi žene drugo uz kafu po lepom vremenu. A ja volim i da posmatram ljude oko sebe. Uživam u onim momentima kada na nečijem licu primetiš osmeh. Mislim da bi sve bilo lepše kada bi probali da se više smejemo a manje mrštimo. Sve je nekako lepše uz osmeh. Pored nasmejanih ljudi, volim kada su ljudi oko mene lepi i negovani. Godinama svi pričaju kako su naše devojke najlepše. Onda se nađu kritičari koji ih napljuju i krenu da navode kako se previse šminkaju, kako su sve namestile silikone, pa bananice na obrvama, pa “nabošću te” nokti…

Nekako su najglasniji oni koji bi da sve kritikuju.

Nekako je to postalo IN, u trendu, must have, obavezno…

Ja opet primećujem one devojke bez sminke sa osmesima na licu. One koje su obučene u skladu sa svojim godinama. Čiste I namirisane. Svoje.

Ima i takvih, verujte mi. Samo nekako više primećujemo one druge. Ili više upadaju u oči. Ovaj tekst je inspirisan jednom od takvih devojaka.

Dete moje prijateljice je pošlo u prvi razed. Osnovna škola u centru grada.

Mala svako jutro place i neće u školu. Neće u svoj razred i traži da je prebace ili u drugo odeljenje ili još bolje druga škola. Mislili su da je u hir ali dete je bilo uporno. I na kraju im je objasnila u čemu je problem.

“Učiteljica ima jabuku u ustima!!”

E sada je trebalo shvatiti šta to znači. Sve dok se ne vidi mlada i sređena učiteljica.

Mlada dama koja treba da uči te mališane osnovnim znanjima ima usta napunjena filerima. Čuj napunjena! Prepumpana! I to tako da mala deca imaju problem sa koncentracijom na času koliko je to neprirodno urađeno.

Ok, kapiram da svako ima pravo da radi sa sobom šta njemu odgovara ali da li postoji bar neka granica kada su estetka sređivanja u pitanju. Nije uvek više i bolje. Imaju li te osobe ogledala je ono što se svi pitaju. A ti lekari bar malo etike? I najbitnije, imaju li te devojke i žene prijatelje!? Zar ne postoji osoba koja otvoreno može da kaže „Prepumpa ga zeno“. U ovom slučaju, gde su koleginice? Uprava škole? Ili je i njima to sve postalo normalno? Ili je kao što kažu, jaka veza?

I tako će devojčice pored kose i krive crte odmah naučiti da treba menjati sve prirodno na sebi i ići u totalne krajnosti. Umesto da ih uče da smo svi mi specifični, lepi svako na svoj način i da bas neke naše male nesavršenosti mogu biti ono najlepše na nama, naučiće ih da je neprirodno lepo i da budu nezadovoljne svojim izgledom.

Ili možda i neće ako im skrenemo pažnju da je ok biti drugačiji. Svoj. Da su naše specifičnosti ono što nas čini lepšim, jedinstvenim.

Ajde da im pokazujemo ono što je lepo i prirodno.

Pratite me i na društvenim mrežama: Facebook, Instagram, Twitter, Threads , Linkedin i YouTube.

Discover more from Indijanka Danka

Subscribe to get the latest posts sent to your email.

Podelite ovaj članak
Zaprati:
Sedamdesetih godina prošlog veka u modi su bile lutke obučene kao partizanke, indijanke, hipi i naravno “normalne” djevojke, a sve su imale isto lice i dugu crnu kosu. Ja sam imala partizanku i indijanku. Imam ih još uvek (čuvala sam za kćerku koja ih nije ni uzela u ruke). Jedna sam od prvih žena gejmera kod nas. Prva žena autor i voditelj emisije o kompjuterskim igricama.