Serija PAD: Nije šija nego vrat

Ovaj tekst sadrži spojlere.

Pre par dana mi je stigao mail MTS-a sa obaveštenjem o tome da mogu da pogledam seriju PAD pre redovnog prikazivanja. Petak veče, otkazan doček zbog umora i savršen način da prođe noć. Klik na kod za kupovinu i ušuškana čekam da serija krene.

Tragedija jednog glumca i jednog vremena

Znam da je priča o Žarku Lauševiću svima poznata. Svako ima svoje mišljenje i o njemu i o tome šta se desilo. Ja sam nekako emotivno vezana za celu priču jer sam skoro deset godina provela u Jugoslovenskom dramskom kao razvodnica, i to u periodu koji obuhvata mnogo toga iz ove knjige. Sedela sam u Stupici i Glumačkom salonu toliko puta i pričala sa glumcima, znala predstave napamet i imala svoje omiljene glumce. Lauš je uvek bio osoba koju volite i kojoj se divite. Osoba koja je sedela i ponavljala da je jugosloven kada su tenkovi krenuli i označili početak rata. Uvek prijatan i odmeren lik koji osvetli scenu kada se pojavi. Nisam uopšte razmišljala da li ću gledati seriju jer to ni jednog momenta nije bilo diskutabilno.

Po motivima ili po istinitom događaju?

Prva epizoda mi je odmah stvorila neke nedoumice. Jednostavno, nešto mi je falilo i smetalo. Internet je objašnjavao da je serija rađena po motivima knjige. Motivima a ne knjizi. Nije Žarko ali je Ivan. I onda se pitate, iako toliko toga znate, šta je sve drugačije i koliko. Najgore od svega je što su neke promene toliko male i nebitne. I danas, par dana posle odgledane poslednje epizode ne mogu a da se ne zapitam “Šta su kreatori sa ovim hteli da postignu?“

Kome je palo na pamet da će jedna specifična ljudska tragedija biti bolja ako se distancira od pravog lika a opet poziva na njegovu priču? Ovakva odluka je po meni loš potez mada sam sigurna da će se tamo negde preko lepo prodati, kako Telekom i najavljuje. Ovde će se sigurno gledati ali neće emotivno dotaći gledaoce (one koji imaju znanja o ovoj priči).

Možda se neko plašio da bi prava imena likova i opisi situacija uzburkali stare duhove i otkopali još neke tajne?

Osnovna priča

Seriju “Pad” čini osam epizoda, i kako sam već napisala, rađena je samo po motivima dela “Godina prođe, dan nikad” Žarka Lauševića. U toj knjizi proslavljeni glumac opisuje tragičan događaj iz jula 1993, kada je ubio dvojicu i ranio jednog mladića. Ono što se dogodilo te večeri vidimo u prvim epizodama. Ono što znamo iz stvarnosti je da je te užasne noći između 30. i 31. jula 1993. godine Žarko Laušević ubio Dragora Pejovića (20) i Radovana Vučinića (19), dok je Andriju Kažića ranio u predelu genitalija, nedaleko od podgoričkog kafića “Epl”.

Režija

Režija je ono što je ovde, po mom mišljenju, odlično urađeno. Scene koje pričaju priče o različitim vremenskim razdobljima su sasvim hronološki i jasno urađene i ni jednog momenta se ne zapitate kada se i šta dešava. Scene pada koje se često ponavljaju nisu dosadne pošto samo dramatizuju sve više priču. Intervju koji počinje u prvoj epizodi i završava se u osmoj je odlično protkan kroz sve ono što serija priča, i o čemu Ivan govori. Kao da je taj intervju svedočanstvo propasti mladog glumca ali i jednog naroda.

Serija prikazuje prošlost žutim tonovima, kao kada gledate stare VHS kasete. Sve ono što je događaj, zatvor i suđenje je snimljeno “normalno” a meni su najupečatljivije scene koje životne situacije prikazuju kao deo pozorišne predstave smeštajući aktere na scenu, i pojedine povezane likove u publiku. Te scene su po meni ne samo odlična i kreativna ideja već savršeno povezuju tragediju jednog glumca sa njegovim pozivom.

Glumac je… glumac je… GLUMAC!

To što je Ivan (Lauš) glumac je činjenica koja je možda mnogo toga promenila. Da nije bio glumac, ne bi glumio Svetog Savu (izvinjavam se, Kraljevića Marka). Da nije bio toliko dobar glumac ne bi bio tako poznat. To što je bio lep i zgodan glumac je izazivalo zavist muškaraca koji su na neki način morali da mu pokažu da nije bolji od njih. O glumcima svako ima svoje mišljenje ali veliki broj ljudi misli da oni glume i u privatnom životu. Glumce poistovećuju sa njihovim ulogama, a od toga kakva je ko osoba onaj ko ne ume da vidi granicu između stvarnosti i glumačkog dela zavisi i sa kojim od bezbroj odigranih i raznovrsnih likova će ga poistovetiti.

U seriji rađenoj po scenariju Vuletića i Petra Mihajlovića igraju pored Milana Marića i Boris Isaković, Mima Karadžić, Ljubomir Bandović, Dragan Marinković, Svetozar Cvetković, Dubravka Drakić, Krešimir Mikić, Izudin Bajrović i drugi.

Onaj ko u seriji ne glumi je Žarko Laušević a opšte je mišljenje da je mogao da odigra bar ulogu ujaka, ili njegove savesti (nazovite već kako želite lik koji se pojavljuje u velikom broju scena a koga samo Ivan vidi).

Milan Marić

Marić je definitivno jedan od najpoznatijih glumaca mlađe generacije i po mnogima idealan izbor za glavnog junaka. Po novinama se piše da se ovde po prvi put skinuo go i pokazao zadnjicu a meni je to poražavajuće. Glumačke zadnjice i prednjice sam gledala i u pozorištu pa ne mislim da je to nešto što čini ulogu a ni dobru glumu. Kao kada se naširoko pisalo o grudima Mirjane Karanović pre par godina u predstavi Zmajeubice JDP-a više nego o predstavi i glumi. Ali, to je naše društvo i jeftini naslovi za veći broj klikova.

Marić je odličan glumac ali ja jednostavno nisam oduševljena. Koliko me je kao Toma oduševio, da ne spominjem uloge u pozorištu u kojima sam uživala i koje su maestralne, ovde to nije to. Možda i nije do njega nego do odluke da se glavni lik distancira od Lauševića. Ivan Maslać nije Žarko Laušević! Ivan Maslać nema tu harizmu, toplinu, način govora, a ni glume. Postoje momenti kada Ivan zazvuči kao Žarko ali mi je Ivan Maslać dalek i jednostavno lošija kopija originala.

Kod nas je sve trend pa u situaciji kada imamo toliko mladih, novih i talentovanih glumaca, uvek se ide na siguricu i odjednom u svim serijama imamo iste glumce. Marić nije jedini, definitivno je dobar glumac, ali je ovo trebalo da odigra neko drugi.

Znate ono, svi elementi savršenog dela su tu ali nešto nije kako treba. Šta je u pitanju, proverite sami kada serija krene da se emituje.

Prekid predstave

Ni približno emotivno kao što bi trebalo! Prekid predstave Sveti Sava je ugasio svetlo naše kulture u tom periodu. To nije grupa sa transparentima na drugoj galeriji i šačica njih u parku ispred pozorišta kako serija prikazuje. To su bili neki čudni ljudi, sa bradama i stomacima, čudno obučeni slično popovima, puni besa i bez osnovne kulture ponašanja, spremni da napadnu glumce i razvodnice ali i publiku koja je došla da gleda predstavu. Dan danas mi oči zasuze kada se setim koliko smo se svi osećali nemoćnim i uplašenim u tim momentima. Snimak koji se može videti na Youtube će vam pokazati suze glumaca na sceni ali nikada nećete znati kako je kada to gledate a svesni ste da je tragedija tu negde u vazduhu. Nije to imalo nikakve veze sa predstavom već sa prljavom politikom koja nam uništava živote decenijama. I ta ista politika je bila i drugi uzročnik tragedije koja se desila.

Politika

Devedesetih smo se svi trudili da živimo normalno, ali je svaka budala mogla da izvadi pištolj i napravi haos. Mada… i danas nije ništa bolje, samo je malo drugačije. Politika nas je delila i deli, i mislim da ne postoji zemlja u kojoj politika određuje kako ko radi posao, kako ko izgleda, koliko ko vredi… Kod nas je politika bila i ostala pozadina svega. Politika je na neki način verovatno i uticala na ovu razliku između istinite i prilagođene priče. Sedamdesete, osamdesete, devedesete… svako vreme ima svoje tragedije i svoje anti junake.

Žene

Da li su žene u Žarkovom životu bile baš tako tipične? Jedna kruta a druga topla. Jedna distancirana a druga tako bliska… Ili je to opet odluka koja će distancirati Ivana kao drugačiju priču? Svaka ženska uloga u seriji je odlično odigrana i to je neosporno. O Anđeli ću uvek sve najlepše jer je moja ćerka po njoj dobila ime i tu sam pristrasna. Ime Anđela sam prvi put čula u Glumačkom salonu JDP-a kada su Jovanovići dobili ćerku i tada sam rešila da će se jednoga dana moje dete, ako bude žensko, zvati Anđela.

Realno, nema tu mnogo toga za napisati jer je muških likova mnogo više i oni nose seriju.

Muškarci

U seriji je dosta glumaca ali nisu svi poznata glumačka imena. Darko Ivić je definitivno upao u glumački kliše sa istim ulogama opasnih momaka, iako je odličan glumac. Marinković dobar ali naravno opet malo lud lik koji ima tu neku dozu šege. Bandić mi je uvek odličan, kao i Isaković. Dosta je tu glumaca koje poznajemo ali su oni samo piuni u ovoj priči o jednom čoveku i njegovom padu.

Zaključak

Tekst jeste pomalo kritički ali ne očekujte da ću vam reći kako seriju ne treba gledati.

Obavezno je pogledajte! Odlična gluma i interesantna režija.

Ovo nije priča koja će vas dotaći onoliko koliko očekujete jer su kreatori doneli čudnu odluku da se distanciraju od stvarnih događaja i likova, a sa druge strane su zadržali mnogo toga.

Ukoliko niste upućeni u ono o čemu serija govori, uživaćete!

Ukoliko možete da se distancirate od onoga što znate, uživaćete!

Ja sam očekivala ne nešto više od ovoga, ali svakako drugačije… i toplije ispričano.