TIT ANDRONIK: Prošlost obučena u sadašnjost

Šekspir nam je svima “Romeo i Julija”, “Hamlet”, “Kralj Lir” ili neke od komedija. Za njega kažu da je “čarobnjak u razumevanju ljudske duše”. Nisam sigurna u kakvom je stanju bio kada je pisao TIT ANDRONIK ali znam da je ovo njegova prva tragedija, napisana negde između 1588. i 1593. Takođe znam i da je u to vreme bila izuzetno popularna zbog scena nasilja koje opisuju sukob rimskog vojskovođe Tita Andronika i gotske kraljice Tamore. U vreme vladavine kraljice Viktorije je prestala da bude populana sve do sredine dvadesetog veka kada je ponovo u žižu interesovanja vraća Lorens Olivije. Zbog čega joj je popularnost prestala – neverovatne scene nasilja. Zbog čega ponovo postaje popularna – zbog svega što se oko nas dešava i istih tih scena nasilja. Pre nego krenem o ovoj predstavi JDP-a moram da napomenem da ona nije za one koji su osetljivi jer sam i sama sinoć svedočila padanju u nesvest ljudi u publici.

Osnovno o predstavi

Predstavu je režirao Andraš Urban i to je prvi put da on režira u Jugoslovenskom dramskom pozorištu. U glavnim ulogama su Goran Šušljik kao Tit, Anđelika Simić kao gotska kraljica Tamora i Jovana Belović kao Lavinija. Jednog od najintrigantnijh negativaca klasične drame Arona, tumači Veljko Stevanović . Poseban dodatak svemu je pojavljivanje neverovatne kompozitorke Irene Popović Dragović u ulozi, koga drugog do pijanistkinje. Ostali glumci su svi mladi i njihovo vreme tek dolazi. Ono što ćete shvatiti nakon predstave je da je ovo predstava u kojoj su glavne uloge osveta i mržnja.

Priča

Tit Andronik je višestruki ratni heroj koji se vraća iz borbe u kojoj je izgubio skoro sve svoje sinove. Za njega su sinovi kao i sve ostale žrtve borbe za Rim. Njegov gubitak deluje i tužno i veličanstveno, a on osoba vredna poštovanja kada odbije ponuđeni carski presto. To što je oguglao na žrtve i krv ga navodi da pogubi najstarijeg sina zarobljene gotske kraljice Tamore, i pogrešnom bratu da vlast. Potezi kojima počinje da se plete krvava mreža smrti ove predstave.

Perverzna i neverovatno pokvarena Tamora i njen još gori ljubavnik Aron (on je u predstavi crnac), nesposoban i ohol novi gospodar Rima, blud i pobuđena moć onih koji su se pitali da li će preživeti. Dželat ogrezao u ubistvima koji o pravdi počinje da govori i da je traži kada mu nasilje dođe na vrata. Osveta koja ne bira slučajne žrtve a krvavo se sveti svima.

Predstava

Stara priča u novom ruhu ispričana tako da vas asocira na sve ono što nam se na ovim prostorima dešavalo. Rim ili bilo koji grad stare Jugoslavije sa svojim ruševinama i nastradalima. Čak i 4 velika slova kojima je ispisano TITO Vas odmah asociraju na povezanost sa nama. Iako se odmah sklanja poslednje slovo i nestaje sa scene, činjenica je da su TIT ili TITO predvodnici, a narodu uvek treba neki junak koga će da sledi i da ga prati i sluša. U momentu kada na scenu guraju hladnjaču iz koje bez ikakvih emocija iznose leševe poginulih u kesama bez imena i oznaka, osećate kako Vam se steže želudac. Borba za vlast, bahatost pobednika i onih na vlasti i ona ohola samouverenost da Vam niko ništa ne može jer ste vlast. Grabež, blud i korist utkana u osvetu koja nije uvek izazvana velikim gubitkom. Ovde se osveta pokreće odbijanjem Titove ćerke Lavinije da se uda za novoizabranog kralja jer je zaljubljena u njegovog brata. Istog onog kome njen otac nije dao vlast, a mogao je. Povređena sujeta i odabir žene koja je tog momenta zarobljena i čija je sudbina neizvesna. Car ženi Tamoru.

Tamora kao nova kraljica čeka da se osveti Titu, a njeni sinovi, bahati i oholi ubijaju carevog brata a Laviniju siluju i seku joj jezik i ruke. Titova dva preživela sina bivaju “navedena” da se pojave pored leša u isto vreme kada i drugi i bivaju optuženi za ubistvo. Od Tit Andronika se traži da odsece sebi ruku i tako spasi sinove ali umesto obećanja on dobija u kesi glave sinova. Odjednom ratnik lišen emocija počinje da traži pravdu i da ceni ljudski život, pa čak i život jedne muve.

Osveta ga tera da ubije Tamorine sinove i da ih skuva kao glavno jelo na gozbi koju je pripremio u čast cara i Tamore. Majka koja jede svoje sinove i hvali ukus pite i Lavinija koja se histerično smeje nemoćna da govori i kaže joj u lice šta se dešava. Likovanje nad serviranom osvetom i ista ta Lavinija koja nakon svega biva ubijena od strane oca jer je sramota u kući imati obeščašćenu devojku. Krvavi pir na belom stolnjaku i stalno pitanje šta je to što u ljudima izaziva takve poteze i toliko mržnje.

Gluma

Tit Andronik je Goran Šušljik. Na početku je bezosećajni ratnik. Čovek čije je lice skoro kameno i na kojem se ne čita ni jedna emocija. Kada i sam postane žrtva, Tit Andronik dobija neku ljudskiju dimenziju i glumčevo lice počinje da pokazuje emocije. Šušljik odlično prenosi i iskazuje kompleksna osećanja i momenat kada shvata vrednost života, kada kaže da i obična muva zunzara ima pravo na život. Njegovo lice prikazuje bol i želju za pravdom ali onda kada shvati da je za njega nema, iako je toliko žrtvovao, ponovo postaje hladnokrvni dželat. Šušljik je uvek dobar i nekako drugačiji, u zavisnosti od predstave. Ovde je tačno ono što treba da bude a to je glumac u službi priče. Ovo je definitivno predstava koja ne izbacuje u prvi plan jednog glumca već su ovde glavni glumci emocije. I svi glumci na sceni, režija, muzika, sve je podređeno tim univerzalnim krvavim i tragičnim emocijama.

Laviniju glumi Jovana Belović i od lika koji je u delu imao malu ulogu ovde postaje centar svega. Ona je ovim likom ispričala priču o svim ženama koje su stradale zbog tuđe bahatosti, poroka i bezvrednosti od Šekspirovog vremena (a i pre toga) do ovog trenutka. Negde sam pročitala da je predstavi zamereno da je šovinistička zbog prikazivanja položaja žena. To je realnost koje je tu vekovima. Jovana je odlična i neverovatno glumi ženu koja nije u stanju da priča o nepravdi koja joj je učinjena i ukaže na krivce.  Želudac će Vas terati da povratite kada čujete njeno zapomaganje u kamionu dok je siluju i sakate. Umotana u krvavi najlon, krvava i nesposobna da kaže šta se desilo postaje sinonim stradanja ljudi širom sveta. Sve žrtve ratova i nasilja u liku žene koja pokušava da nam nešto kaže, tužna, uplašena i bespomoćna. Posebno je potresno to što mi na licu ove glumice čitamo sve emocije lika kao da razumemo šta govori. Scena u kojoj uporno pokušava da izgovori nepravda u megafon a niko je ne razume je momenat u kome su mi oči zasuzile. Onaj osećaj bespomoćnosti kada shvatiš da je toliko toga izvan našeg uticaja.

Anđelika Simić je Tamora, majka i ratnica, ali u nekim momentima i pohotna ljubavnica spremna da izda muža i dobije dete sa drugim. Greška je jedino što je taj drugi crnac pa dete mora biti sakriveno kako car ne bi shvatio sve. Ona je majka ali i ratnica spremna na osvetu i spletke. Na žalost, ona je lik koji postaje naša svakodnevnica, osoba koja gleda samo sebe i svoje interese i gazi preko mrtvih.

Ostali su svi dobri! Odlični!

I svi pevaju dok su neki od njih su i muzičari koji sviraju u pratećem bendu. To čitavoj predstavi daje neku dodatnu moć i čini je posebnom. JDP voli da eksperimentiše sa muzikom ali je to ovde izraženo na jedan drugačiji način. Ne samo kroz reči pesama već kroz gestikulaciju i performans koji samo produbljuje tešku priču o strahotama koje gledate. Da ćete u pesmama uživati, nećete. Da ćete želeti da ih ponovo čujete, nećete. Da će vas naterati da vam se utroba okreće, hoće.

Scena i muzika

Od samog starta se čini da cela predstava ima tri osnovne boje. Bela, crna i crvena su osnov svega sa par detalja koji vam povremeno privuku pažnju kao na primer kostim i perika klovna koga ubijaju samo zbog prenete poruke. Kao da je sa ove tru boje akcentovano dobro, loše i krvavo tj. osveta. Centralno mesto scene često zauzimaju hladnjača i klavir, dok je bubanj sporedan ali neverovatno daje ritam i život onome što se dešava na sceni.

Kostimi su savršeni! Kao da gledate Wild boys video Duran Duran sa nekim unapređenjima. Punk. military i gotik kao što je i sama gotska princeza na sceni.

Autor muzike za predstavu „Tit Andronik“ i aktivna učesnica na sceni, Irena Popović je odlična! Jednostavno to morate čuti i o tome je teško pisati a ona je svojom muzikom i vokalom scenama dala dodatnu jačinu i naboj.

O pesmama sam pisala u delu o glumi jer je ovde pevanje osnova glume i onoga što nam likovi poručuju. Moderna, specifična i ritmična muzika će vam uzburkati krv. Reči pesama tako sirove i realne će Vas naterati da mislite, ili da izađete iz sale.

Kostimi

Duran Duran kostimi iz spota Wild boys pomešani sa military i gotik imidžom. Odlično urađeni kostimi koji asociraju na period koji ova predstava donosi ali modernizovani tako da su likovi na sceni slični onima koje srećemo na ulici. Mene je lično oduševio kostim klovna koji podseća na Čarlija i fabriku čokolade ali ne bih odbila da ponesem pojedine komada kao deo moje garderobe. Kostime potpisuje Lina Leković.

TIT ANDRONIK nije predstava za svakoga. Ukoliko ste u grupi onih koji vole da gledaju samo lepe stvari i trude se da isključe realnost, nemojte ni pomišljati da kupite kartu za ovu predstavu. Ja volim predstave koje Vas teraju da razmišljate, koje prikazuju stvari realno i nekada direktno. Sigurna sam da neću ponovo odgledati predstavu ali ću svakome ko ima stomak da se suoči sa realnošću prošlosti koja je utkana u sadašnjost istu preporučiti.

Teška, surova i krvava predstava koja će Vas naterati na razmišljanje.

• Živojin Simić, Sima Pandurović Prevod
• Vedrana Božinović Dramaturg i pomoćnik reditelja
• Andraš Urban Scenografija
• Lina Leković Kostimografija
• Irena Popović Kompozitor
• Ljiljana Mrkić PopovićScenski govor
• Dušan Milosavljević Inspicijent
• Dragana Anđelković Sufler

Igraju:

• Goran Šušljik Tit Andronik
• Anđelika Simić Tamora
• Jovana Belović Lavinija
• Veljko Stevanović Aron
• Joakim Tasić Saturnun
• Lazar Đukić Marko Andronik
• Luka Sević Lucije
• Dragan Sekulić Basijan, Dadilja
• Petar Petrović Demetrije
• Luka Antonijević Hiron
• Mladen Lero Martije, Mutije, Klovn
• Milan Bobić Kvint
• Irena Popović Muzičarka
• Nebojša Babić Fotografije

Foto: Jugoslovensko Dramsko Pozorište