Mali korak za škole a veliki za našu decu!

indijankadanka
od indijankadanka
6 minuta za čitanje
OVA MAMA JE GEJMER: Mali korak za škole a veliki za našu decu! Kolumna Danice ManojlovićPromo
Danica Manojlović | 16.03.2018. | 11:44

OVA MAMA JE GEJMER: Mali korak za škole a veliki za našu decu! Kolumna Danice Manojlović

HI-TECH         0

Kada je ova kolumna u pitanju, inspiracije uvek imam i previše. Skuvam kafu, prekstim noge, stavim laptop na kolena i reči idu same od sebe. Ova današnja je nekako drugačija. Po prvi put sedim, kucam, pritiskam backspace i satima gledam u belu pozadinu

Ali meni ona nije ni prazna ni bela. Problem je što mi je u glavi hiljadu reči koje bih stavila u tekst, slike poslednjih par dana i taj neki osecaj koji se plašim da ne bude previše euforičan kada ga pretvorim u reči. Mogu li te rečenice preneti pravo stanje?

Noćas nisam spavala. Kada sam isključila kompjuter sa odlukom pisaću o tome sutra i sklopila oči, imala sam onaj osećaj kada upišete školu koju ste poželeli, položite najteže ispite, shvatite da ste se po prvi put zaljubili, uhvatite vaše tek rođeno dete u ruke, odvedete ga prvi dan u školu ili saznate da je prva po broju bodova od samo njih sedam koje primaju na željeni smer. Sve to, pa sa dodatkom energije koju vam daju ljudi sa kojima čak niste ni bili prijatelji, već su vam se u nekim momentima ukrstili putevi na zajedničkim poslovima. Ljudi koji veruju u ono što je igrom slučaja pokrenuto pomoću ovog medija i ove kolumne. I ljudi koji vas poštuju zbog iskrenosti, poštenja i istrajnosti da postignete cilj.

Svi oni, pa i vi koji sa odobravanjem čitate ovu kolumnu možete reći da ste i vi sami gejmeri. Gejmer nije samo sedenje pored računara i igranje bilo kojih igara. Gejmer je stanje duha. Vera, istrajnost, neverovatan broj pokušaja da se postigne cilj i donese pobeda. Znate da nećete uvek biti ni prvi, ni drugi, možda ni u prvih 10, ali vežbate i učite.

Danas se otvara prva gejming sekcija u Osnovnim školama. Dobila sam mail od učitelja još dve škole u kojima su direktori odobrili ovu ideju da dodjem na razgovor i da im pomognem da se isto uradi i kod njih. I dva poziva i kontakta za dve velike škole u Beogradu. I srećna sam! Ali isto tako, i svesna da neće biti lako. Kada je ova sekcija u pitanju, svi smo mi noobovi, i trebaće dosta vremena da postanemo pro.

Promo

A na putu nas čeka mnogo izgubljenih mečeva. Mečevi protiv direktora koji ne žele da čuju ni G od gejminga, roditelja koji ne žele da im dete puca u tamo neke a nemaju problem kada se potuče, onih kojima je jedino isteresovanje u životu da sede i kritikuju bez pravih razloga ali i onih koji u svemu vide interes. I sa time se susrećem od samog početka. Najveći poraz ovih dana mi je bio kada sam čula da pojedina deca koja ne igraju neke od ovih igara komentarišu kako mora da je tu mnogo para kada je toliko poklona za učesnike prvog turnira. To oni nisu smislili sami. To je nešto što su čuli kod kuće. I realno, to je nešto što postaje normalno. Dobra volja, entuzijazam i želja da se pomogne postaju nenormalni.

Ja sa ponosom mogu da kažem da niko od učesnika svega ovoga nije tražio ili imao lični interes. Svi kojima sam se obratila su samo imali pitanje „Dano, šta ti treba?“. Nije ih mrzelo da rasklope kompjutere i donesu da bi ponovo sklopili u školi samo za par sati igranja danas. Nije ih mrzelo da jure Ugovor o donaciji školi kako bi đaci imali na čemu da vežbaju, da mi iz Novog Sada recimo šalju poštom poklone za male igrače kako bi obezbedili da skoro svi učesnici imaju uspomenu na nešto što će jednoga dana možda biti deo istorije eSporta u Srbiji. Volim da se šalim i da kažem da ćemo svi jednoga dana biti spomenuti u nekoj novijoj verziji „Bićemo prvaci sveta“.

Neke od onih koji su se ponudili da dođu i daju podršku nisam ni objavila ni najavila za danas. Zamolila sam ih da nešto ostavimo i za sledeće škole. Podrška će nam trebati. I ne samo u periferijama, časovima i priči kako je gejming budućnost. Ne vide svi to na isti način.

Zato ću zamoliti Bogdana Ilića (Baka Prase), koji je želeo da dođe danas a ja ga nisam najavila kako bi izbegla gužvu koja se uvek napravi kada je on u pitanju, da objasni svim svojim institucijama da je jako bitno učiti, čitati i razvijati sve svoje talente a ne samo igrati. To je svakako najbitnije za sve nas koji verujemo u gejming i sve ono oko gejminga. I to je najveća i najbitnija podrška koju može da pruži kada je ova ideja u pitanju.

I ovo danas nije kraj. Ovaj turnir i sekcija su samo početak.

Ja sam uporna.

I znam i da gubim bitke ali i da ustajem i borim se i dalje.

Pričajte sa učiteljima i direktorima, borite se za ono što volite a nekako ćemo naći način da pobedimo.

Igra gejming u školama je danas zvanično startovala!

Pratite me i na društvenim mrežama: Facebook, Instagram, Twitter, Threads , Linkedin i YouTube.

Discover more from Indijanka Danka

Subscribe to get the latest posts sent to your email.

Podelite ovaj članak
Zaprati:
Sedamdesetih godina prošlog veka u modi su bile lutke obučene kao partizanke, indijanke, hipi i naravno “normalne” djevojke, a sve su imale isto lice i dugu crnu kosu. Ja sam imala partizanku i indijanku. Imam ih još uvek (čuvala sam za kćerku koja ih nije ni uzela u ruke). Jedna sam od prvih žena gejmera kod nas. Prva žena autor i voditelj emisije o kompjuterskim igricama.