Ovo je faza u kojoj se već osećate malo “normalnije”. Pojedini delovi lica su ponovo počeli da se osećaju normalno, modrice blede a vilica polako popušta. Skidanje konca ne traje dugo. Doktorka je sve lepo očistila, skinula konce bez problema, slikali smo sve da imamo za praćenje i stavljena mi je krema i gaza sa dodatnim zavojem da nosim do uveče. Nakon toga, ostajem samo sa ovim lastišem koji je potrebno da nosim što više ali… Mogu na par sati bez njega i među ljude.

Otok je i dalje tu. Imam utisak da jako sporo spada dok je doktorka zadovoljna i kaže da je sve to normalno i da se samo strpim da sve samo od sebe dođe na svoje mesto. Na putu do kuće vidim u izlogu apoteke reklamu za kremu protiv ožiljaka, prirodnu i bez hemije. Uzimam je kao i neku najjeftiniju arnika kremu koju imaju u ponudi.

Od sada mogu da perem kosu bez problema i mislim da sam potrošila svu toplu vodu iz bojlera. Nema fena već samo prirodno da se prosuši, a u međuvremenu mackam gel na ožiljke, blago umasiravam arniku i nadam se da će otok spasti.

Posle dve nedelje polako počinjem da jedem malo tvrđu hranu ali je ipak bitno da bude sitno seckana jer će vas vilica i dalje boleti kada malo jače zagrizete.

Ja sam neko ko je jako aktivan, naročito kada je u pitanju šetnja i to mi je dosta nedostajalo prethodne dve nedelje. Rešavam da se vratim hodanju ali, iskreno, nemam snage kao ranije. Mislim da je statičnost i sve posle operacije uticalo da se brzo umorim. Ali, samo upornost i vratiću se ja na staro!

Comments

comments