Jutro posle operacije!

Naspavana, jesam. Odmorna, nisam. Naduvena, manje nego sam očekivala. Bolovi…nije to toliko bol koliko je neki čudan osećaj. Kao da vam je data turbo anestezija kod zubara pa se proširila na celo lice i uši. I te iste uši toliko svrbe da imate utisak da ćete poludeti. A nema šanse da se počešete, a i da možete, nemate pojma gde su vam šavovi. Preostaje da duboko udahnete i brojite u sebi ili se skoncentrišete na nešto drugo. Ja sam rešila da odem do kuhinje i spremim sebi supu.  

Savetujem vam da pre operacije dobro smislite šta ćete jesti prvih nedelju dana jer vilicu nećete moći da pomerate, što zbog šavova, što zbog otoka ali i zavoja koje imate. Samo hrana na slamčicu! Ja sam sebi dala dodatni zadatak da ostanem na Dukan dijeti.

Recept osnovni: Iseckani crni luk, bundeva na kocke, začini i na kraju pavlaka sa najmanje masnoće. Blender i slamčica,

Ogledalo pokazuje da nemam modrice ali i da nisam mnogo natečena. Jedino su mi različite strane lica. Jedna je obla a druga nekako kockasta. Kao da je zavoj koji ide preko lica zategao i oblikovao sve na neki svoj način. Znam da je to normalno ali mi prolazi kroz glavu Šta ako ostane drugačije? Nije da su mi i ranije leva i desna strana bile iste, uvek su malo različite a naročito ako na jednoj spavate više. Ok! I nije loše. Bolje nego sam očekivala. Sada počinjem već da razmišljak kako će sve izgledati kada se skinu zavoji. Žene! Uvek neki planovi i uvek ono može bolje. Dodatno me čini srećnom činjenica da nemam bolove. Nemam baš puno snage da skačem po stanu, ali to se i ne preporučuje. Kažu da je najbolje što više mirovati i pokušati da se izbegnu nagli pokreti glave u stranu. Iskreno, teško mi je da pokušavam da se okrećem ramenima i vratom u isto vreme ali nemojte pokušavati drugačije,

Imam nenormalnu želju da operem zube ali je to sada nemoguće. Jedina opcija je tečnost, i to na slamčicu, onda zaštitite zavoj na  bradi kako bi ispljunuli. Ja nisam mogla da mnogo “mućkam” istu u ustima jer je svaki pokret bolan. Vilica vam je ukočena kao da je neko zašrafio na maksimum. Ali ok, bar je sve ostalo na mestu i izgleda odlično.  Sutra ću nadam se moći da operem zube kako treba. Olakšavajuća okolnost je što sam sama pa je sve stvar lične percepcije.

Ona gumica na glavi i dalje nervira ali ne uspevam da joj priđem. Shvatam i da u kosi imam krvi od operacije a iskreno, o tome nisam razmišljala. Logično je da je ima ali ja o tome nisam razmišljala. Danas ne moze da pomogne ni šampon u spreju ali ni češalj. Bitno da ja nisam naduvena! Ne može se sve baš imati, zar ne?

Dan nekako brzo prolazi ali ja imam te neke napade umora. Teško mi je da spavam na dva jastuka i na leđima, ali još teže mi je da držim oči otvorene. Uostalom, kažu da spavanje pomaže a ja sam se organizovala tako da mogu da spavam kada mi se spava pa se smenjuju spavanje i gledanje TV-a. Nemam živaca da uključujem računar i tražim šta mi se gleda na Netflix-u već samo vrtim kanale. Možda ćete vi biti drugačiji ali moj fokus danas ne postoji.  Samo zadovoljstvo da nisam mnogo otečena i da nemam modrice!

 

Comments

comments