Danas je drugo previjanje!

CarGo ne pita šta mi je sa glavom a i stiže odmah po pozivu. Počinjem da se navikavam na zavoje i otežani govor. Čitala sam da pojedini preporučuju da se što manje komunicira u prvih nedelju dana ali ja to nisam uspela. malo telefon, malo više posao. Teško mi je i da pazim kada okrećem glavu. Prvih par dana sam pazila ali primećujem da sam se opustila po tom pitanju i nadam se da rane zarastaju kako treba. 

Ustala sam i pokušala da operem zube. Užasno je teško, pomalo boli i nema šanse da se opere unutrašnja strana vilice. Ipak, bar nešto sam uspela. I uspela sam da krenem da kijam pri usisavanju stana. A rekla sam vam da ne umem da kijam? Uspela sam da nekako nađem varijantu između kašlja, kijanja i nekog čudnog uzvika i da budem sigurna da će mi šavovi ostati na mestu.

Marina je zadovoljna kako sve izgleda. Slikamo da i ja sve vidim kada se vratim kući, čisti šavove i dogovaramo viđanje za 3 dana. Objašnjava mi da mogu da operem kosu par sati pre dolaska na sledeću kontrolu i kako da pazim na šavove. Ja sam sva srećna i opet je pitam za moj kockasti obraz. Sva sreća pa ima strpljenja za izvoz. A i ja sama znam da će se to sve srediti ali mi je lakše da je pitam jer znam da bi mi ovoreno rekla da postoji bilo kakakv problem.

Otok je malo spao, nekako više na desnom obrazu koji je sada još obliji u odnosu na desni. Počinjem da osećam na pojedinim delovima desnog obraza malo drugačije kada se pipnem prstom.

Danas imam više snage nekako i bolje se osećam. Vilica je i dalje stisnuta i vraćam se na staru i dobru supu od bundeve, a za večeru spremam pecenu bundevu koju prelivam topingom od bele čokolade sa 0% kalorija i masti. 

Oko 6 sati primećujem i da je levi obraz malo splasnuo, kao i kapci ali počinje jak bol u vilici. Toliki da uzimam lek protiv bolova što mi je do sada bilo potrebno. Posle par sati još jedan. Bol postaje baš jak i koristim ono smirenje kada lek počne da deluje da legnem i pokušam da zaspim. Deluje.

Comments

comments