A.O.T2 – A o titanima… zamalo Attack on Titans 2

indijankadanka
od indijankadanka
6 minuta za čitanje

Odmah da se razumemo, prvi deo nisam igrala. Nisam ljubitelj manga i anima fazona igrica i crtaća (to me je izluđivalo kada mi je ćerka kao mala sedela pored tv-a i gledala ih. Slažem se da ima nešto u njima što privlači dečiju pažnju ali da li je to muzika, način crtanja ili nešto treće, nemam ideju. Dakle, igra je stigla i pre nego sam prosledila kod nekom drugom da je igra, rešila sam da se oprobam i ja. Pola sata tu i tamo, samo da osetim kako igra „diše“ i gotovo.

Ali… pola sata nije bilo dovoljno.

Prvo osnovno o igri, pošto sam malo morala i da izjurim informacije o prvom delu.

Developer (Omega Force) i izdavač (Koei Tecmo) su radili prvi deo i nisu se menjali ni za drugi, kao ni veći deo tima koji jetakođe radio na prvoj igri, i to fanovima A.O.T-a definitivno u startu uliva poverenje da se radi o dostojnom nasledniku originala. Taj prvi deo, original nije najbolje prošao ako se fokusiramo na stručnu kritiku, i to u određenoj meri ima i smisla budući da je developer bio na pravim mukama po pitanju realnog in-game prikaza tzv. 3D combat sistema, jednog od ključnih aspekata čitave priče u manga serijalu. Međutim, sami igrači su igru prihvatili mnogo bolje, zato što odlično prikazuju tzv. „User Score“ ocene na Steam-u, Metacritic-u … Kompletna atmosfera anime serijala vrlo uspešno je preneta i na samu igru, a činjenica da konačno u potpunosti mogu upravljati omiljenim likovima, i sami se upustiti u borbu sa krvoločnim i ružnim  titanima, bila je i više nego dovoljna za većinu. Naravno, igri sigurno nije odmogla ni činjenica da je grafički predstavljena u cel-shaded formatu koji je vizuelno najbliži Anime stilu.

Atmosfera, priča i game play su odlični, a moj prijatelj koji je fan ove igre je rekao sa osmehom „donosi sve ono o čemu sam maštao da se nađe u jednom pravom punokrvnom nastavku.“

Ako kao ja, kojim slučajem niste igrali prvi deo ili uopšte niste upoznati sa pričom, A.O.T. 2 na samom početku donosi vrlo zanimljiv Prolog, urađen naravno u potpunom Anime stilu. Upoznajete sa većinom glavnih i najvažnijih likova, Titanima i čitavim „univerzumom“ ovog serijala. Prolog ujedno predstavlja i odličnu osnovu za uvod u nastavak i sva dešavanja prikazuje očima potpuno novog junaka – vas kao igrača. Ovo je i jedna od najvećih novina u odnosu na prethodnu igru. Tu je i Character Creation sekcija sa bezbrojnim opcija za prilagođavanje izgleda i karakteristika vašeg lika, pa sam tih pola sata izgubila odmah na početku.

Svidele su mi se konverzacije i dobijanje veština od starijih i iskusnijih sagovornika. Znači kao u životu, učite i napredujete vremenom. Dešavaće se da završite i na trening poligonima ali tu mi nekako fali brzina i deo gde bi se stvarno radilo na usavršavanju. Ovako, priča se deli na komunikaciju pre i posle kominikacije. Možda je to deo gde će igra napredovati u trećem delu…

A igre.. ako baš moram, a morala sam. U gradu i izvan grada kako igra napreduje. 3D verzija igranja je interesantna. I tu mi je otišlo još par sati i red je bio da prekinem. Istraživanja o kombinacijama komandi je nešto što baš ne obožavam. A poenta je uvek ista, što brže stisnete pravi taster, bolje za vas. Ali, kako nisu svi titani isti, i tu morate vežbati. Kažu da je najbolje titanima prvo onesposobiti ruke i da ih je onda lakše pobediti i onesposobiti. Od onih koji su igru igrali više sam dobila „tip“ da u retkim situacijama kada se savršeno pogodi tajming dobija se opcija QTE-a gde u kontranapadu možete eliminisati titana jednim brzim pritiskom na trougao (igranje PS4).

A Titani… veliki, različiti i opasni. I nikako ih nemojte mnogo ljutiti jer prave haos. Ali to im je uloga u igri. Uvek neko mora da bude „loš“ sa ili bez razloga. Možda ću uzeti i da odigram prvi deo pa shvatim koji je njihov problem…

Opšti komentar svuda u svetu je da je ovaj nastavak doneo mnogo interesantniju priču, mnogo noviteta i da je jedno od najprijatnijih iznenađenja. Developer je dobio pohvale zbog činjenice da je poslušao sve komentare i kritike oko prvog dela i pružio ono što su tražili. Ja samo mogu da dodam da sam dobila više nego što sam očekivala. Ako mi dan bude trajao 36 sati, sigurno je da ću je ponovo igrati. Šalu na stranu, igraću je još i preporučujem da je i vi probate. Ja sam imala predrasude kada je ova igra u pitanju i nije ni problem da kažem da sam pogrešila.

 

Pratite me i na društvenim mrežama: Facebook, Instagram, Twitter, Threads , Linkedin i YouTube.

Discover more from Indijanka Danka

Subscribe to get the latest posts sent to your email.

Podelite ovaj članak
Zaprati:
Sedamdesetih godina prošlog veka u modi su bile lutke obučene kao partizanke, indijanke, hipi i naravno “normalne” djevojke, a sve su imale isto lice i dugu crnu kosu. Ja sam imala partizanku i indijanku. Imam ih još uvek (čuvala sam za kćerku koja ih nije ni uzela u ruke). Jedna sam od prvih žena gejmera kod nas. Prva žena autor i voditelj emisije o kompjuterskim igricama.