XDEFIANT – Ubisoft mućkalica

Ubisoft je kompanija koja voli da rizikuje!

Već dugi niz godina Ubisoft se trudi da izbaci nešto šta je u tom trenutku popularno. Pre neku godinu smo imali njihov pokušaj da uđu u Battle Royale svet, koji je na žalost, jako loše prošao. Pored toga, imali smo nekoliko projekta koji su isto bili pokušaji ulaska na popularno tržište, ali su otkazani pre nego što su se I pojavili u javnost.

Sa druge strane, bilo je i uspeha, a to je recimo, Brawhalla, free to play naslov koji je napravljen po uzoru na Nintendov hit Super Smash Bros. Svi manji projekti su nekako, nestajali da žive vremenom, dok su veliki i dalje tu, Far Cry, Assassin’s Creed, Rainbow Six i ostali.

Pre neku godinu, Ubisoft je najavio kompetitivnu pucačinu iz prvog lica pod imenom xDefiant, koja je spajala sve Ubisoft svetove u arena hero shooter. Nakon najave, sve je delovalo generično, kao i većina igara koje izlaze iz Ubisoft kuhinje – makar na prvi pogled. Pre par meseci sam imao prilike da učestvujem u insider testingu, a pre nedelju dana sam bio deo zatvorene prezentacije igre kao i gameplay sesije i … xDefiant može biti taj F2P naslov i uspeh na koji Ubisoft čeka toliko dugo.

xDefiant je, kao što rekoh, pucačina iz prvog lica, čiji su glavni protagonisti likovi iz franšiza kao što su Far Cry, Ghost Recon, Splinter Cell, The Division i Watch Dogs. Praktično, svaka igra ima svoju frakciju u igri, svaka frakcija ima svoje specijalne moći a kombinacija te moći donosi timu pobedu.

Zanimljiv koncept, moram priznati, i na prvi pogled, delovalo je kao da to neće uspeti, ali najbolja stvar od svega je što sve to funkcioniše baš, baš dobro.

Vođa projekta je Mark Ruben, čovek koji je bio zadužen za nekoliko Call of Duty franšiza, a na samom čelu Call of Duty Ghost naslova. Isto tako, u xDefiant timu je dosta ljudi koji su radili na Call of Duty franšizi u prošlosti. Pa čak i Ubisoft upoređuje xDefiant sa CoD naslovima iz prošlosti, što je u ovom slučaju odlična stvar. Okej, Call of Duty ima ime, ali gameplay je evoluirao u nešto šta se većini igrača, da kažem igrača veterana ne sviđa. Time to Kill je jako mali, bolje rečeno, samo par metaka i neprijatelj ili vi padate, kao i brzina samog gameplaya koja je toliko porasla da je Call of Duty postao više twitch shooter nego bilo šta drugo. Mark Ruben hoće da vrati taj stari Call of Duty osećaj, a kada sam počeo da igram, bukvalno sam, mehanički, imao osećaj da igram neku stariju igru iz te franšize. Nedavno sam igrao Black Ops 1, možda najomiljeniji multiplayer naslov CoD fanova, a ovo je verna kopija tog naslova, makar mehanički, dok sistemski, pokušava da kopira Call of Duty Black Ops 4.

Kao što rekoh, pet frakcija, pet likova, pet setova mogućnosti.

U igri postoje The Cleaners, frakcija iz The Divisiona koja ima najveću otpornost na municiju, ali su zato sporiji. Služe kao support i Damage Dealeri. Imaju aktivan skill koji može biti ili vatrena granata ili dron koji ide pravoliniski i pali sve pred sobom. Kao specijalnu mogućnost, koja se puni vremenom, tu je bacač plamena. Echelon, klasa koja se više fokusira na flenkovanje neprijateljima jer je aktivni skill nevidljivost, tj cloaking dok je specijalna mogućnost nabacivanja poznatog Sam Fisherovih naočara, gde vam se označavaju neprijatelji i five-seven pištolj koji skoro pa one hituje svakog neprijatelja.

El Libertad frakcija je iz Far Cry 6 naslova, i ona se najviše fokusira na support tima, leči sebe i saborce u blizini i boostuje health apsolutno svima kao specijalnu mogućnost.

DedSec, naravno frakcija iz Watch Dogsa poništava sve aktivne mogućnosti u trenutku svojim hakovanjem, a imaju i malenog spider robotića koji će skočiti na neprijatelja i eksplodirati, ili jednostavno, napraviti pometnju i skrenuti mu pažnju kako bi ga vi dovršili.

Tu su i Phantoms, frakcija iz Ghost Recon franšize (Future Soldier naslova), koja je još jedna support jedinica, koja može bacati štit kojim će se blokirati napadi neprijatelja kao i aktivirati kupolu sa velikom energetskom puškom koja one hituje svakoga ko uđe u tu kupolu. Okej, ovaj super je možda najjači u igri ako se pravovremenski koristi.

Stvar je u kombinovanju svega ovoga ukoliko vaš tim želi da pobedi meč. Svi poznati modovi su tu, Control, gde morate kontrolisati nekoliko delova na mapi, Domination, gde morate zauzimati dve od tri lokacije kako bi pobedili, Occupy gde držite jednu lokaciju koja se stalno menja  potrebno je držati je određeno vreme, Escort mod koji je pozajmljen iz Overwatcha, gde morate pratiti vagon do njegovog odredišta i Zone Control, gde se probijate zauzimajući dve po dve zone sve do poslednje. Dobra stvar u svemu je što sistem igre, punjenje super mogućnosti i svega ostalog, vas tera da igrate na objectiveu a ne da šarate okolo i sakupljate ubistva. Ovo je problem većine današnjih igara, jer dosta njih totalno ignoriše glavni zadatak mape, već sakuplja ubistvar kako bi imala što veći KD, ovo to nije slučaj, jer vas igra nekako prirodno tera da radite šta je ustvari krajnji cilj. Sa svakom frakcijom je zabavno igrati, naravno sve dok ne nađete ono šta vam najviše odgovara, mada ipak postoji mali disbalans između njih. El Libertad frakcija deluje nekako najkoristnije, jer se možete lečiti i boostovati HP kada vam je to najviše potrebno. Naravno da postoji cooldown kod svih mogućnosti, ali on možda samo možda treba da se zategne kada su u pitanju neke klase.

Najveća prednost a i mana je mehanika u samoj igri. Pucanje ima odličan osećaj. Svaka puška ima attachmente koje možete otključavati, koji u osnovi menjaju statistiku oružja. Iskreno, svaka puška jednostavno mora da ima neki vid nišana, jer iron sight je loše odrađen. Time to kill je sasvim korektan, morate pucati neprijatelja da bi ga ubili a ne kao u CoD naslovu da pređete rafalom i on padne ne znajući šta ste tačno pogodili. Svako oružje se međusobno razikuje, što po kontroli pucanja to i u efikasnosti. U odnosu na vaš način igranja, pronaćićete ono šta vam najviše odgovara. A možda i u odnosu na klasu koju birate mečevima. U igri postoji i slajd i naravno kombinovanje njega i pucanja, što je odlično odrađeno. Mada, mana je sama mehanika kretanja likova koja nekako ne deluje tako fluidno u trenucima. To ne mora da bude loša stavka, ali je potrebno malo privikavanja na nju. Jeste da najviše podseća na Black Ops 1 ali ta igra je stara skoro 13. godina. Posle nekoliko mečeva ćete se navići na nju, tako da će sve biti laganije.

Generalno gledano, ceo osećaj i užitak koji xDefiant pruža je dosta slično u odnosu na ostale naslove, ali isto tako, ima dosta novih fora da bi je odvajalo od brda igara sličnog tipa.

Uzmite u obzir da arena shootera nema toliko, tako da je ovo možda taj segment gejming industrije gde Ubisoft, sa ovim naslovom, može sasvim fino da se pozicionira.

Autor Milan Radosavljević

Preneto sa Games bloga