Recenzija Final Fantasy Tactics: The Ivalice Chronicles je prilagođena i preneta sa portala Buff Gaming.
Prva ljubav
Prvi put sam igrao originalnu igru na PlayStation 1 krajem 90-ih kao klinac od desetak godina. Sećam se kako sam satima zurio u ekran, pokušavajući da shvatim kako da pobedim Wiegraf-a u onom čuvenom duelu jedan-na-jedan sa Ramzom. Nisam imao drugi save slot, pa sam morao da počinjem iznova. Bilo je frustrirajuće ali me je samo jošviše vezalo za igru. Od tada sam odigrao bezbroj playthrough-ova, eksperimentisao sa build-ovima, grindovao JP i upijajo svaku nijansu priče. Final Fantasy Tactics je za mene vrhunac taktičkog JRPG žanra!
Kao veliki fan, bio sam uzbuđen kada sam čuo za The Ivalice Chronicles, remaster koji obećava da će modernizovati ovu klasiku. Ali, da li je uspeo da ispravi stare mane, zadrži dušu originala i privuče nove igrače? U ovoj obimnoj recenziji, duboko ću istražiti gejmplej, priču, prezentaciju, glasovnu glumu, kritike i lična iskustva, sa fokusom na to kako remaster stoji u poređenju sa originalom.
Gejmplej: Standard i poboljšanja
U srži, Final Fantasy Tactics: The Ivalice Chronicles je turn-based strateška igra na gridu. U njoj kontrolišete tim likova u borbama gde svaki pokret, pozicioniranje i odluka mogu odlučiti ishod. Karakteri deluju na osnovu svojih statova, brzine i klase, što čini bitke poput napetog šaha sa elementima RPG-a. Job sistem je i dalje srž igre!
Počinjete sa osnovnim klasama poput Squire ili Chemist, ali kako napredujete, otključavate specijalizovane poslove: fizičke borce poput Knight ili Dragoon, magove kao Black Mage ili Summoner, hibride poput Monk ili Thief, pa čak i egzotične poput Ninja ili Samurai.
Ono što čini ovaj sistem genijalnim je fleksibilnost! Svaki lik može da menja poslove, akumulirajući Job Points (JP) za otključavanje veština koje se mogu koristiti kao sekundarne, reakcije (poput counter-attack-a), pasive (kao HP boost) ili pokrete (kao Jump za veći domet). Ovo omogućava beskrajne kombinacije. Nna primer, Knight sa Item veštinama za isceljivanje, ili Black Mage sa Time Magic za kontrolu tempa bitke. U originalu, ovo je bilo revolucionarno ali je zahtevalo je ogroman grind, sate u random borbama da farmate JP i XP. Kao fan, sećam se kako sam u originalu proveo vikende grindajući da otključam Dark Knight ili Calculator, osećajući se moćnim kada bih konačno savladao sistem.
Tutorial
Remaster olakšava ovaj proces sa modernim QoL promenama. Novi tutorijali objašnjavaju mehanike korak po korak, opcija za reset pokreta dozvoljava eksperimente bez straha, a pretraga bitaka olakšava traženje specifičnih neprijatelja. Dodati su i modovi težine, klasični za nostalgičare poput mene i poboljšani za lakši ulazak u igru. Ovo je ogroman plus jer je u originalu težina bila neoprostiva za početnike, sa pikovima poput Riovfanes Castle bitke u kojoj sam gubio sate zbog jedne greške. Sada, igra je pristupačnija ali zadržava izazov na višim težinama. Još uvek morate planirati svaki korak, koristeći teren, visinu i elemente za prednost.
Ipak, grind ostaje a ako želite savršene buildove, moraćete da uložite vreme. Kao odrastao čovek sa obavezama, ovo mi je manje privlačno nego ranije, ali za fanove grinda, to je deo šarma. Poređenje sa modernim igrama poput Fire Emblem ili Triangle Strategy pokazuje koliko je Tactics ispred svog vremena, ali remaster ga čini relevantnim i danas.
Priča i teme: Zrela narativna majstorija koja i dalje impresionira
Priča Final Fantasy Tactics je za mene jedna od najboljih u serijalu! Složena, politička i duboko humana, bez nepotrebnih zapleta poput amnezije ili multidimenzionalnih svetova. Uokvirena kao istorijska istraga, otkriva istinu o Ratu Lavova u Ivalice. Dve frakcije koje se bore za presto, ali ispod površine je priča o klasnim sukobima, izdaji i korupciji crkve i plemića. Ramza Beoulve, sin plemića, počinje kao idealista, ali kroz izdaje i gubitke postaje heroj kojeg istorija zaboravlja. Za to vreme, njegov prijatelj Delita manipuliše sistemom za moć.
Kao fan originala, obožavam kako priča istražuje teme časti, klase i žrtve. Podseća na Game of Thrones ili The Prince Machiavellija, ali u fantastičnom okruženju. U remasteru, novi glumci koji daju glas likovima omogućavaju svojim talentom da čujete i osetite emocije kroz koje prolaze. Sećam se kako sam u originalu čitao dijaloge i zamišljao glasove. Sada je to življe ali ponekad, iskreno, nedostaje intenzitet. Broj likova i frakcija može da vas zbuni, naročito ukoliko ste novi igral. Za mene je to deo šarma jer svaki playthrough otkriva nove nijanse.
Prezentacija: Vizueli, performanse i muzika – Nostalgija sa modernim dodirom
Originalni vizueli, pixel art sa izometrijskom perspektivom, bili su impresivni za PS1. Sada ih remaster podiže na viši nivo. Oštrije ivice, bogatije boje i bolja rezolucija čine da igra izgleda savremeno, posebno na handheld uređajima. Performanse su besprekorne, nema stutteringa ili padova frama za razliku od PSP verzije. Ispravljene su greške u tekstu pa sve nekako teče mnogo lakše.
Muzika je i dalje vrhunska. Skor orkestra savršeno prati napetost borbi i emotivnih scena. Zvukovi efekata su većinom zadržani, sa nekim promenama koje su kontroverzne. Na primer, klasični krikovi pri porazu su zamenjeni grunt-ovima i to mi smeta jer gubi šarm nostalgije. Ali ukupno, prezentacija je poboljšana što čini igru pristupačnom za nove generacije.
Glasovna gluma: Korak u pogrešnom smeru?
Glasovna gluma je nova ali često deluje suzdržano i bez strasti. Likovi koji bi trebali biti besni zvuče smireno i to umanjuje emotivni uticaj na nas kao igrače. Kao neko ko je zaljubljenik u original, koji mi je tražio da čitam priču, ovo vidim kao skretanje pažnje. Pixel sprite-ovi ne mogu da prate emocije, a lip-sync je nezgrapan. Glasovi su generični, nedostaje im dubina poput u Baldur’s Gate 3.
Muzika i glasovi se ne uklapaju savršeno, ali za one koji preferiraju slušanje, ovo je plus. Lično, isključio sam glasove posle nekoliko scena jer je originalni tekst dovoljan.
Kritike i slabosti: Grind, art stil i druge dileme
Recenzija Final Fantasy Tactics: The Ivalice Chronicles dokazuje da najnoviji naslov rešava mnoge mane dok bolja pristupačnost umanjuje teškoće, uz grind ostaje. U originalu, to je bio deo zabave, ali sada može biti frustrirajuće.
Art stil je poboljšan, ali ukoliko neki preferiraju originalni pixel look, remaster deluje previše “čisto”.
Nedostatak sadržaja iz War of the Lions (dodatne misije, cutscene-ovi) je minus za veterane. Priča je gusta i može biti suva za nove igrače, sa arhaičnim jezikom koji zahteva pažnju.
Poređenje sa sličnim igrama poput Tactics Ogre pokazuje da Tactics ima bolji job sistem, ali manje balansiran teškoću. Kao fan, volim ga uprkos manama, ali razumem kritike.
Zaključak: 9/10 – Remaster dostojan legende, sa prostorom za poboljšanja
The Ivalice Chronicles je pristupačniji, glatkiji i verniji originalu. Kao neko ko je proveo stotine sati u igranju originala, oduševljen sam! Oživeli su moju ljubav prema igri. Ali glasovna gluma i grind sprečavaju savršenstvo. Ipak, ovo je definitivna verzija jedne od najboljih igara ikad! Za veterane nostalgija, za nove igrače savršen ulazak u taktički RPG svet.
Ako volite strategiju, dubinu i priču, ovo je obavezna igra koju reporučujem svima – 9/10
Recenzija Final Fantasy Tactics: The Ivalice Chronicles je napisana zahvaljujući kompaniji ComputerLand koji je ustupio za testiranje. Igru možete kupiti na ovom linku
