U svetu u kome gotovo sve funkcioniše digitalno, od poslovanja do ličnih podataka, pretnje iz sajber prostora postaju sve ozbiljnije i opasnije. Međutim, ono što mnogi ne znaju jeste da veliki broj napada prođe ispod radara, neprimećen mesecima, sve dok šteta već nije učinjena.
Zato je razvijena posebna strategija proaktivne zaštite, poznata kao cyber threat hunting. U bukvalnom prevodu: lov na sajber pretnje. I za razliku od tradicionalne bezbednosti koja čeka da alarm zazvoni, threat hunting se zasniva na tome da se potencijalne opasnosti traže unapred , čak i kad sve izgleda u redu.
Šta je cyber threat hunting?
Zamislite da imate kuću sa najmodernijim alarmima, bravama i kamerama. Ali ipak s vremena na vreme neko proverava da li ima nečega neobičnog… Ogrebotina na prozoru, pomerenih predmeta, čudnih mirisa. To je ono što radi threat hunting, samo u digitalnom svetu.
Bez obzira koliko vam je dobar antivirus, firewall ili sistem zaštite, uvek postoji mogućnost da neka pretnja prođe neopaženo. Threat hunting se ne oslanja samo na automatizovane alarme već koristi znanje i iskustvo ljudi da otkriju ono što još nije prijavljeno kao problem.
Zašto se ovo radi sve češće?
U poslednjih nekoliko godina, sajber napadi su postali sve pametniji. Hakeri više ne šalju samo viruse. Oni koriste tehnike koje ne ostavljaju tragove uobičajenim načinima. Neki se čak oslanjaju na legalne programe koje iskorišćavaju na pogrešan način.
Pored toga, mnoge kompanije su prešle na rad u oblaku, a zaposleni rade od kuće, što dodatno komplikuje zaštitu sistema. U takvim uslovima, osloniti se samo na automatiku znači rizikovati.
Kako izgleda jedan threat hunting proces?
- Početna hipoteza:
Stručnjak pretpostavlja da možda postoji neka sumnjiva aktivnost. Na primer: „Da li neko neovlašćeno pokušava da pristupi sistemu preko udaljene veze?“
- Analiza podataka:
Pregledaju se logovi (zapisi), mrežni saobraćaj, ponašanje korisnika, pokušaji prijava i drugi signali koji bi mogli da ukažu na sumnjive aktivnosti.
- Otkrivanje anomalija:
Traže se neuobičajeni obrasci, na primer, korisnik koji se prijavljuje noću, konekcije sa nepoznatih lokacija, ili fajlovi koji se šalju u inostranstvo bez objašnjenja.
- Reakcija i zaštita:
Ako se otkrije realna pretnja, odmah se preduzimaju koraci: korisnički nalozi se blokiraju, komunikacija se prekida, a ranjivosti se ispravljaju.
Ko sve koristi threat hunting?
- Banke i finansijske institucije – da zaštite podatke korisnika.
- Zdravstvene ustanove – jer sadrže osetljive informacije o pacijentima.
- IT kompanije – kao deo svakodnevne bezbednosti.
- Državne institucije – posebno u vezi sa infrastrukturom i nacionalnom bezbednošću.
Ali i sve veći broj malih i srednjih firmi, jer su postale česta meta upravo zato što često nemaju adekvatnu zaštitu.
Ko sve radi threat hunting?
To su najčešće stručnjaci za sajber bezbednost koji imaju iskustvo u forenzici, mrežama i analizi ponašanja. Međutim, danas postoje i specijalizovani alati koji pomažu u tom procesu, koristeći veštačku inteligenciju za otkrivanje sumnjivih aktivnosti.
Da li je ovo budućnost sajber zaštite?
Već sada jeste. Threat hunting se ne posmatra više kao luksuz već kao potreba. Sve više se kombinuju ljudi i tehnologija, kako bi se napravio sistem koji ne samo da reaguje, već i predviđa. Cilj je jednostavan: uhvatiti pretnju pre nego što se pretvori u napad.
I za kraj…
Cyber threat hunting je kao tiha straža jer je nevidljiv, nenametljiv, ali stalan. Dok tradicionalne metode čekaju da neko pozvoni na vrata, threat hunting otvara prozor da proveri da li je neko već unutra. I upravo zbog toga je toliko važan u savremenom digitalnom svetu.
Ako imate firmu, podatke, korisnike ili čak samo jedan važan sistem, možda je pravo vreme da razmislite o tome ko zaista pazi na sve kad ne gledate.
