KAKO SMO ŠTAMPALI Od 15. veka do danas

Postoje patenti kojih su jako svesni i koje cenimo. Postoje proizvodi koje ponostno ističemo kao bitne za istoriju, razvoj i sve ono što nam današnji način života donosi. A postoje i one stvari koje nekako uzimamo olako i možda i nismo svesni njihovih vrednosti sve dok ne krenemo da povezujemo i razmišljamo, ili nam neko skrene pažnju na njih.

Ja volim da čitam. oduvek sam čitala. Moj deda, iako čovek koji je rođen i živeo na selu je dosta čitao i skupljao knjige. Verovali ili ne, skupljao je i novine. Nikada sebi neću oprostiti to što sam dozvolila mojoj majci da pobaca njegovu kolekciju časopisa koju je skupljao godinama. Politika od pre rata, sa svim vestima i informacijama od odlaska nemaca i organizovanja života u Jugoslaviji. A knjige… prvo izdanje Kremljanskog proročanstva koje je završilo kog nekoga ko je to dobro unovčio… Nekome knjige služe za dekor, nekome da skupljaju prašinu a neko ne želi ni da ih drži na polici. A da nije bilo knjiga, ko zna kako bi naša istorija izgledala.

Politika je najstariji i najuticajniji dnevni list u ovom delu Evrope. Prvi put je izašla oko 14 časova 25. januara 1904. godine u tiražu od 2.450 primeraka, na četiri strane, po pet para. Vladislav Ribnikar, osnivač i odgovorni urednik je da će novine biti političke i nezavisne. Politika je dva puta prekidala izlaženje, za vreme Prvog svetskog rata, 1914. do 1919. i za vreme Drugog svetskog rata, april 1941. do oktobra 1944. I zbog štrajka novinara u leto 1992. godine zbog namere države da Politiku pretvori u javno preduzeće.

Ali šta bi se desilo da nismo imali mašine za štampanje, knjige i novine?

Mnogo manje ljudi bi umelo da čita, latinski bi i dalje bio živ jezik, vesti o istorijskim događajima bi bile manje dostupne, a najveća naučna otkrića stigla bi vekovima kasnije. Da nije izmišljeno štampanje, mnogo toga bi bilo drugačije. Da li ste razmišljali ikada o tome?

Prva faza: štampa na drvetu

Kina 6. vek za vreme dinastije Tang. Jedan od mnogih izuma koji su proizašli iz ovog velikog carstva bio je sistem štampanja pomoću drvenih matrica koje su bile gravirane, nanete mastilom i presovane na listu papira. Obim ovog pronalaska bio je takav da se u savremenoj kineskoj istoriografiji štamparstvo smatra jednim od četiri velika izuma Drevne Kine.

Jedna od prvih knjiga štampanih drvorezima bila je kopija Dijamantske sutre (868. ne), svitka od šest listova dužine preko pet metara. Nedavno je otkrivena korejska pagoda sa još starijim tekstom koji datira iz 750-751. godine nove ere.

Druga faza: štampanje pokretnim slovima

Jedna od najvažnijih faza u istoriji štamparstva: pojava pokretnog slova. I još jednom, ovaj izum je došao iz Kine. Godine 1041. štampar Bi Šeng je izumeo pokretni tip gline. Međutim, taj tip je imao nedostatak da se lako lomi. Godine 1298. pronalazač Vang Džen je počeo da koristi mnogo jaču vrstu drveta i izumeo je složen sistem okretnih stolova koji je poboljšao kvalitet štampe.

Brzi skok u 15. vek i uvođenje pokretnog slova u Evropi od strane Johanesa Gutenberga. Centralni deo njegove tehnike bio je udarac, čelični paralelepiped čija je glava bila urezana reljefno, i pozadi napred, sa znakom: brojem, slovom ili znakom interpunkcije. Udar je stvorio matricu u kojoj je tip izliven, zatim stavljen na poslužavnik, nanesen mastilom i presovan na papir.

Koje su bile Gutenbergove tri glavne inovacije?

• Bio je prvi koji je koristio mastila na bazi ulja, koja su trajala duže od mastila na bazi vode koja su se ranije koristila.
• Njegov tip je bio robusniji jer je napravljen od legure olova, kalaja i antimona.
• Izmislio je prvu štampariju, koja je inspirisana presom za grožđe. 23. februara 1455. godine.

Nakon otprilike godinu dana eksperimentisanja, objavljena je prva Gutenbergova Biblija u tiražu od 180 primeraka.

Treća faza: rotaciona presa

1843. godina, Amerika i Richard March Hoe koji je izumeo prvu rotirajuću presu, usavršenu 1846. i patentiranu 1847. U početku je ovaj sistem bio ručno punjen pojedinačnim listovima sve dok 1863. godine William Bullock nije uveo presu koja je bila napajana rolnom papira: slike koje su bile štampane bile su zakrivljene oko rotirajućih cilindara. 

Više nije postojala ravna površina koja je vršila pritisak za štampanje: umesto toga, papir je prolazio kroz cilindar koji je imao mnogo veću silu. Zahvaljujući mehanizaciji procesa i uvođenju beskonačnih rolni papira, rotacione štamparske mašine su mogle da štampaju do 8.000 listova na sat. To ja čini prvom presom pogodnom za velike tiraže. Godine 1846. rotacioni štampač je počeo da se koristi za štampanje Filadelfijske javne knjige.

Četvrta faza: ofset štampa

Godine 1875. Robert Barclay je izumeo ofset presu za štampanje na metalu. Zatim je 1904. Ira Washington Rubel prilagodila tehnologiju za papir. Ova indirektna metoda štampanja zasniva se na vrlo jednostavnom hemijskom fenomenu: odbijanju između ulja i vode. Proces štampanja je sve samo ne jednostavan. 

Ofset ploča je podeljena na dve oblasti: oblast slike, koja je lipofilna i stoga privlači mastilo; i oblast bez slike, koja je hidrofilna i odbija mastilo. Ploča se umoči u rastvor koji se vezuje za područje bez slike, a zatim nanese mastilom. Na ovaj način mastilo samo prijanja uz sliku, koja se zatim prvo prenosi u gumeni cilindar, a zatim štampa na papir.

Koje su prednosti ofset štampe? Generiše veoma oštre, čiste slike. Visokokvalitetno štampa na bilo kojoj vrsti papira, čak i ako ima površinu koja nije savršeno glatka. Nedostaci? Ofset prese su glomazne i zahtevaju mnogo oko održavanja. Zbog toga je ovaj sistem štampanja isplativ samo za velike tiraže.

Peta faza: mašina za linotip

Godine 1885. nemački pronalazač Ottmar Mergenthaler je razvio linotip, mašinu za slaganje. Prednost ovog sistema je bila u tome što je automatski sastavljao linije štampe. Funkcionisao je na isti način kao i pisaća mašina: operater je sastavljao redove teksta pritiskom na tastere na tastaturi. Svaki ključ bi oslobodio matricu za odgovarajući znak i ova matrica bi se poravnala sa ostalima. Linija matrica je zatim ispunjena rastopljenim olovom, livena, naslikana mastilom i korišćena za presovanje likova na listove papira. Iako je to naizgled složen proces, linotipija je značajno ubrzala štampanje. To je značilo da slagači više nisu morali da sastavljaju redove štampe ručno, jedan po jedan znak: sve je bilo mehanizovano.

Godine 1886. mašina za linotip je prvi put korišćena za štampanje „New York Tribune“, dnevnih novina osnovanih 1841. godine u Njujorku.

U Italiji je prvi put korišćen 1897. za štampanje „Tribuna”, jednog od vodećih rimskih dnevnih listova. Tomas Edison je linotipsku mašinu nazvao „osmim svetskim čudom“, što naglašava značaj ove mašine u istoriji štamparstva.

Šesta faza: laserski štampač

1971. godine Xerox Corporation je razvo lasersku tehnologiju. U laserskom štampaču, sadržaj koji treba da se štampa se generiše elektronskim procesima i štampa se direktno na listu papira. Preciznije, laser prenosi sliku u fotoosetljivi selenski cilindar (nazvan „bubanj“) i odatle se pomoću tonera direktno nanosi na papir. Sa ovim sistemom moguće je štampati oko 20.000 redova u minuti.

Nikada brže, ali što je još važnije, od ovog momenta pa nadalje, svako je mogao da štampa šta god želi, kad god poželi, u svojoj kancelariji ili kući. Glomazni, komplikovani i veoma skupi, prvi laserski štampači su bili prilično drugačiji od onih koje koristimo danas. I morali smo da čekamo do 1982. godine da Canon objavi prvi desktop laserski štampač. Međutim, njegova visoka cena značila je da je malo ko mogao da ga priušti. Tek početkom 1990-ih laserski štampači su postali široko dostupni javnosti, zajedno sa inkjet štampačima, matričnim štampačima i štampačima za sublimaciju boje. Od tada, štampači postaju sve jeftiniji, kompaktniji i efikasniji.

3D štampanje

Za sada bi ovo bio kraj osvrtu na to kako smo počeli da štampamo.  Era 3D štampača i tehnologija štampanja koja je zapravo razvijena pre nekoliko godina, tačnije 1983. godine, kada je Chuck Hull koristio UV zrake za stvrdnjavanje lakova. Inženjer je svoj pronalazak nazvao „stereolithography“: metodom koja omogućava stvaranje čvrstih objekata dodavanjem preklapajućih slojeva fotoosetljivog tečnog polimera koji je pogođen UV svetlošću. 

Ali odakle počinje? Iz 3D modela proizvedenog softverom za modeliranje, kao što je Blender, AutoCAD ili OpenSCAD. Danas postoje različite tehnologije za 3D štampanje. Oni se uglavnom razlikuju po načinu na koji sastavljaju različite slojeve: mogu koristiti materijale koji su otopljeni toplotom, tečne materijale koji su stvrdnuti ili materijale koji su laminirani i povezani zajedno. Potrebne su godine da 3D štampa postane široko primenjena. 

Zašto? Pošto je cena ove tehnologije je u početku bila izuzetno visoka. Ali sada se 3D štampa koristi u mnogim oblastima – od arhitekture do arheologije, od umetnosti do zdravstvene zaštite – sa sve više dodavanja. 

Šta će biti sledeći korak u istoriji štamparstva?

Tech Partner Team je lider u rešenjima za štampanje. I moj izbor kada je u pitanju podrška za sve što ima veze sa štampanjem.