In The Grey recenzija (Siva zona) je nastala u specifičnoj situaciji pošto film nisam uspela da pogledam na premijeri, iako je to bio moj plan. U poslednjem trenutku su me obaveze sprečile, pa sam morala da odustanem od odlaska. Ipak, film nisam propustila u potpunosti jer su prijatelji koji su ga gledali preneli vrlo detaljne utiske, pa se kroz njihove opise, razgovore i reakcije formirala ova recenzija.
Novi film Guy Ritchie-a nastavlja njegov prepoznatljiv stil u kojem se kriminal, novac i luksuz prepliću u svetu u kojem likovi funkcionišu po sopstvenim pravilima. Često potpuno odvojenim od klasične logike. In The Grey se kreće u toj zoni između kontrole i haosa, na ivici raspada ali nikada ne prelazi u potpunu anarhiju. I to su momenti u kojima film ima svoje najjače i najslabije momente.
Novac, moć i kontrola
U centru priče je Rachel Wild koju igra Eiza González, žena koja radi u prostoru finansijskih operacija i situacija koje su već izmakle kontroli sistema. Ona funkcioniše u svetu konstantnog preklapanja zakona i kriminala, gde odluke moraju biti brze, a posledice su ozbiljne.
Kada nestane ogromna suma novca povezana sa kriminalnim strukturama i mrežama koje se protežu kroz više nivoa moći, Rachel pokušava da vrati kontrolu nad situacijom. U tom procesu okuplja tim koji može da odradi najopasnije delove posla. U taj svet ulaze Sid i Bronco koje igraju Henry Cavill i Jake Gyllenhaal, operativci čiji se pregovori završavaju čim situacija postane previše rizična za dalje razgovore.
SIVA ZONA se stalno kreće između planiranja, finansijskih analiza i terenskih operacija, pa se priča razvija kroz stalni prelaz između teorije i prakse. To daje ritam ali povremeno usporava tok događaja.
Kriminal i luksuz
Film ima izražen vizuelni stil jer svaki kadar izgleda kao pažljivo osmišljena slika u kojoj se luksuz i opasnost nalaze u istom prostoru. Lokacije u Španiji, Saudijskoj Arabiji i na Kanarskim ostrvima daju osećaj globalnog sistema u kojem se sve povezuje kroz novac, moć i skrivene dogovore.
Rachel izgleda kao neko ko se lako kreće između poslovnih prostora i situacija koje su daleko od legalnih. Sid i Bronco su suprotnost i donose potpuno drugačiji pristup. Oni su direktniji i funkcionišu u momentu. Oni ne troše energiju na dodatna objašnjenja.
Guy Ritchie i ovde ostaje dosledan svom stilu u kojem kriminal deluje organizovano, gotovo estetski, a ne kao haotična pojava.
Cavill i Gyllenhaal
Henry Cavill i Jake Gyllenhaal su imena koja nekako garantuju dobru zabavu. U In the grey nose najveći deo filma i njihova dinamika daje priči ritam koji često nedostaje u ostalim segmentima. Cavillov Sid je smiren, zatvoren i precizan lik koji deluje kao da je već video sve moguće ishode i zato ne reaguje impulsivno.
Gyllenhaalov Bronco unosi više energije i spontanosti i često razbija napetost komentarima ili reakcijama koje deluju prirodno i nenametljivo. Njih dvojica definitivno zajedno stvaraju balans koji drži film stabilnim čak i kada priča postane previše složena ili opterećena objašnjenjima.
Previše objašnjenja
Najveći problem filma je tempo. Previše vremena film troši na objašnjavanje finansijskih struktura, planova i pravnih mehanizama. Iako Guy Ritchie ume da učini i kompleksne dijaloge zanimljivim, ovde se nekada oseća da informacije preuzimaju primat nad likovima i njihovom dinamikom.
Akcione scene su više nego korektno urađene, jasne i pregledne. Ali… Film dugo gradi očekivanje koje završnica možda ne uspeva da ispuni u potpunosti. Umesto snažnog finala ostaje utisak da je vrhunac priče rasut kroz raniji deo filma.
Odnosi likova
Eiza González je jako prisutna ali njen lik možda ostaje nedovoljno razvijen. Iako je postavljena kao centralna figura, film više pažnje posvećuje mehanici radnje nego njenom ličnom razvoju lika. Rosamund Pike i Carlos Bardem imaju upečatljive momente ali njihovi likovi ostaju u okvirima funkcionalnih uloga koje služe priči više nego što je oblikuju.
Najbolji momenti filma SIVA ZONA nisu akcione scene, iako bi to većina očekivala. Trenuci u kojima likovi razgovaraju i funkcionišu u situacijama koje su na ivici eskalacije ostavljaju utisak. U tim scenama film najviše podseća na Snatch i The Gentlemen, gde je dinamika među likovima važnija od same akcije. U tim delovima In The Grey dobija prirodan ritam i najviše liči na ono što Guy Ritchie najbolje radi.
I za kraj…
In The Grey recenzija možda donosi malo drugačiji pogled na film koji ima snažan stil i prepoznatljivu estetiku, ali i neujednačen tempo. Njegova najveća snaga je odnos između Cavilla i Gyllenhaala, jer upravo njih dvojica daju filmu energiju i ritam koji ostatak priče ne uspeva uvek da održi.
Film ostaje veran Ritchiejevom svetu, ali i pokazuje njegove granice. Između stila i haosa nekako ne uspeva uvek da pronađe savršenu ravnotežu. Ali, film je topla preporuka za gledanje pošto garantuje dobru zabavu!
Distribucija BLITZ
