Ljudi širom sveta imaju navike koje ponekad deluju čudno iako ih je lako razumeti. Film Rental Family tj. Porodica po ugovoru se bavi univerzalnim temama poput porodice, samoće i odnosa između ljudi. I to prikazujući ih kroz japanski pogled na svet.
Ponekad sve što nam treba je da nas neko pogleda u oči i podseti nas da smo živi.
Borba protiv samoće
Porodica po ugovoru je smešten u savremeni Tokio i polazi od vrlo konkretne i realne prakse firmi koje iznajmljuju ljude da privremeno preuzmu uloge u tuđim životima. To nisu fantazije ili maskenbali već precizno dogovoreni angažmani koji treba da reše stvarne probleme. Nekome da popune prazno mesto na porodičnom ručku, drugome da sačuvaju obraz pred rodbinom ili da olakšaju neku važnu životnu prekretnicu.
U tom sistemu počinje da radi Phillip, američki glumac koji je u Japan došao zbog posla, a ostao jer mu se život nekako zaglavio između neuspešnih audicija i rutinskih angažmana. On ne improvizuje uloge već ih tačno igra onako kako su naručene. Njegov posao je da bude prisutan, ubedljiv, tačan i bez emotivnog uplitanja. I upravo tu film počinje da komplikuje stvari.
Kako se Filipovi zadaci menjaju, tako se menja i ton filma. Poslovi koji u početku deluju bezazleno i čak komično, postepeno otkrivaju koliko su ovakve usluge emocionalno zahtevne. Ključni momenat dolazi kroz angažman u kojem treba da glumi oca devojčice Mie. Taj odnos je jasno vremenski ograničen, sa pravilima i unapred dogovorenim granicama, ali film vrlo precizno pokazuje koliko je teško ostati samo izvođač kada dete pred vama traži pažnju, sigurnost i potvrdu.
Paralelno sa tim, on dobija zadatak da glumi i novinara koji razgovara sa zaboravljenim glumcem Kikuom, čovekom čija sećanja polako blede. Ova linija priče dodatno pomera fokus sa same usluge na pitanje identiteta i smisla i šta ostaje od čoveka kada se uloge koje je igrao u životu počnu brisati, a publike više nema.
Emocije
Porodica po ugovoru se ne bavi osuđivanjem sistema iznajmljivanja ljudi, niti ga romantizuje. Film pažljivo pokazuje posledice svake laži i uloge koje ljudi preuzimaju kako bi zadovoljili potrebe drugih. Svaka privremena uloga nosi težinu jer može da izazove stvarna osećanja, promeni dinamiku odnosa i ostavi trajni utisak, često tamo gde najmanje očekujemo.
Priča postavlja pitanja o prirodi porodičnih i ljudskih veza. Šta znači biti roditelj, čak i privremeno? Koliko možemo biti odgovorni za osećanja koja pokrećemo kada igramo uloge za druge? Kada laž počinje da proizvodi stvarne veze, granice između stvarnog i izmišljenog postaju zamagljene, a gledalac se suočava sa pitanjem šta je istinska odgovornost i koliko daleko ide empatija.
Ovo je topla priča o ljudima koji pokušavaju da funkcionišu unutar svojih sopstvenih pravila i dogovora, ali se ti okviri često pokazuju neadekvatnim pred složenošću stvarnog života. Porodica po ugovoru ne nudi odgovore već ostavlja prostor da se razmisli o univerzalnoj potrebi za pripadanjem, pažnjom i razumevanjem. Ali i o tome kako čak i iznajmljena porodica može izazvati snažne i neočekivane emocije i refleksije.
Gluma i režija
Rental Family je zasnovan na stvarnim japanskim firmama, poput Nihon Kokasei Honbu, koje omogućavaju ljudima da unajme glumce da privremeno igraju članove porodice, partnere ili prijatelje. Sličnu temu je 2019. istražio Werner Herzog u svom dokumentarno-scenarističkom filmu Family Romance, LLC., ali Rental Family priča svoju priču kroz dramu i komediju i mnogo je emotivnija.
Hikari, zajedno sa snimateljem Takurô Ishizaka, priču vodi kroz svetlom obasjan Tokio, daleko od uobičajenih noćnih i neonom obojenih prikaza grada. Brendan Fraser briljira kao Phillip i šuška se da mu se sprema nominacija za Oskara. Takehiro Hira kao Shinji, šef firme, donosi autoritativan ali slojevit lik, dok Mari Yamamoto kao Aiko pokazuje izazove i napore kolega u ovom neobičnom poslu. Akira Emoto, u ulozi zaboravljenog glumca Kikuoa, i Shannon Gorman kao Mia su odradili neverovatan posao i uspevaju da nas vežu za svoje likove.
Rental Family je pažljiva karakterizacija čoveka koji pokušava da pronađe svoje mesto u stranoj kulturi, bez toga da gubi empatiju i ljudskost.
I za kraj…
Hteli mi to ili ne, uvek u životu imamo momente kada moramo da glumimo, čak i kada nismo glumci. Nekada prećutimo stvari kako bismo zaštitili one koji su nam bliski. Možda kažemo ono što ne mislimo iz hiljadu i jednog razloga. Porodica po ugovoru nam kroz lik Phillipa pokazuje koliko je ta granica između istine i laži tanka i koliko svaka odluka ima svoje posledice.
Film nas podseća da laž, iako privremeno olakšava situaciju, može da stvori stvarna osećanja i nepredviđene veze. Uloge koje igramo, čak i kada su privremene, ostavljaju tragove na drugima ali i na nama samima.
Gledala sam film sa dva muškarca i bila sam iznenađena koliko nas je film dotakao i naterao da razmišljamo o porodici, odgovornosti i iskrenosti. Porodica po ugovoru nije jednostavno komedija ili drama, već je ogledalo naših svakodnevnih uloga i odluka.
Distribucija MCF
