Film UGLIES sam odgledala na dan premijere na Netflix platformi ali iskreno, nikako nisam mogla da se nateram da sednem i napišem recenziju. Ali, kako sam ovih dana dobila par poruka sa pitanjem “Vredi li odgledati UGLIES?”, evo odgovora u tekstu koji sledi!
Osnovno o filmu
Poslednjih godina, zajedno sa ćerkom, gledala sam mnoge adaptacije distopijskih romana namenjenih mlađoj publici, i mogu reći da je žanr zaista dominirao u jednom periodu. Sve je počelo sa “The Hunger Games” 2012. godine, a potom su se nizale adaptacije kao što su “Divergent,” “The Giver” i “Maze Runner,” i meni drag “Ready Player On” koje su definitivno privlačile posvećene obožavaoce u bioskope. Književni serijal “Uglies” Skota Vesterfelda, koji je tada bio u istom društvu ovih popularnih naslova, tek sada dobija svoju filmsku adaptaciju. Režiju potpisuje McG, poznat po filmovima “Charlie’s Angels: Full Throttle” i “The Babysitter,” U glavnim ulogama nastupaju Džo King kao Tali Jangblad (gledali smo je u Familly Afair), Čejz Stouks kao Peris (Outer Banks) i Lavern Koks u ulozi zle doktorke Kejbl (Orange is A new Black).
Priča
Ovo je definitivno vizija budućnosti koja je možda najmirnija, ali je i najgluplja i nadam se da se ovako nešto neće desiti! Ova budućnost nema ratove ali nudi svet lepih i glupih ljudi koji zbog toga nemaju ratove. Kao da su ratovi počinjali zbog toga ko je lepši a ne ko će koga pokoriti i izrabiti!?
Dakle, u svetu filma “Uglies”, sukobi ne mogu postojati jer su svi savršeni i lepi. Svaka osoba, na svoj 16. rođendan, prolazi kroz proceduru koja ih fizički usavršava. Dobijaju produžene noge, sjajnije oči i potpuni nedostatak mana. Oni mlađi od 16 godina nazivaju se “ružni” i žive u sivim ružnim i minimalno opremljenim zgradama koje bi možda mogle da budu neka verzija Oliver Tvist sirotišta budućnosti. Te zgrade su rubu zlatnog grada “lepih”. Tali je mlađa nekoliko meseci od svog najboljeg prijatelja Perisa, koji je pred svojom procedurom. Pre nego što je odradi, sklapaju pakt da ostanu u kontaktu dok se ponovo ne sretnu.
Međutim, kada Peris prestane da se javlja, Tali odlučuje da ga potraži u gradu, gde otkriva da ju je njen najbolji prijatelj, sada “lep”, hladno odbacio kao “ružnu”.
U međuvremenu, Tali sklapa prijateljstvo sa Šej (Brianne Tju), vršnjakinjom koja takođe iščekuje svoju proceduru. Njih dve provode vreme vozeći hoverboarde i čitajući knjige, poput Toroove “Walden”. Ipak, kako se približava datum njene transformacije, Šej otkriva da ne namerava da postane “lepa”. Umesto toga, planira da pobegne i pridruži se grupi odmetnika poznatoj kao “The Smoke”, koju predvodi simpatični Dejvid (Kit Pauers). Kada Šej propusti svoju proceduru, Tali je pozvana kod doktorke Kejbl, moćnice jer uvek neko to mora da bude, a koja koristi Talinu želju da postane lepa kao sredstvo ucene – dozvoliće joj transformaciju samo ako pronađe Šej i vrati je nazad.
Kako Tali ulazi u svet odmetnika i upoznaje Dejvida, njeno viđenje sveta se menja. Počinje da se pita da li je svet “ružnih” i “lepih” zaista tako jednostavan i bezbedan kako je verovala.
Gluma, režija, tehnika…
„Uglies“ deluje baš zastarelo u svom izrazu i realizaciji. Kao da je snimljen kada je izašla i knjiga a onda stajao negde zaboravljen. Efekata je malo, a trikova je puno. Veliki deo filma režiser koristi trikove da nas smesti u futurističko okruženje. I dok su trikovi poput AI prstena, pilula za pastu za zube i letećih dasaka verovatno preuzeti iz izvornog teksta, ovde su urađeni baš jeftino. Čak i kada imamo napete i uzbudljive scene, jer jednostavno znamo da bi to trebalo da budu, sve je neubedljivo i ravno.
Tempo filma ubrzava od jednog seta do sledećeg što stvara osećaj dosade gušenja u svetu koji McG pokušava da prikaže. Suštinska poruka filma, da je površnost ograničavajuća, nije nimalo duboka. Iako je tema prikladna za mlađu publiku kojoj je film namenjen, film ne uspeva da dublje istraži ovu temu, već se ponavlja kroz čitavu radnju, bez pravog angažmana. A nije da nije bilo šrostora da se napravi mnogo realnija priča.
Gluma… Kako oceniti glumu kada imate praznu priču i loš scenario? Joey King igra klasičnu ulogu junakinje sa mešavinom očajanja i upornosti, što je tipičan obrazac za ovaj žanr ali je ona netipično nezanimljiva. Laverne Cox, kao zla Dr. Cable, kao da je iskočila iz animiranog stripa gde ispod slike piše da treba da je se plašimo jer je njeno zlo ključno za budućnost koju gledamo.
Možda su najbolje svoj deo posla uradili Keith Powers kao David i Brianne Tju kao Shay. Powers uspeva da unese dozu misterije u svoj lik, dok Shay pokazuje više emocionalne složenosti od ostatka glumaca. Oni donose malu dozu emotivne povezanosti u dosadan i predvidljiv film.
Vizuelno, grad u koji ulazimo kasnije u filmu, kao i ostatak filma, izgleda generično, nalik video igrama. CGI okruženje od početka do kraja podseća na scene koje smo već videli u gore navedenim sci-fi filmovima, a „pretties“ su savršeni ljudi sa glatkom kožom, visokim jagodicama i zlatnim očima kao većina preterano obrađenih slika na Instagramu.
Na kraju, dok film pokušava da donese sukob dobra i zla koji će nas naterati da navijamo, vi sedite i pitate se da li je kraj.
Zaključak
Što se mene tiče, Uglies je film koji možete preskočiti ili ga pogledajte kada baš ništa drugo pametnije nemate da radite. Film je predvidljiv, deluje jeftino i poruka je više nego očigledna ali na način koji smo bezbroj puta čuli i videli. Svi znamo da se današnje društvo guši u imitacijama života i robuje lažnoj lepoti ali budućnost koja od toga zavisi i gde su svi lepi je možda i gora od one u kojoj imamo sukobe bar stavova ili ličnosti. A o tome da su lepi jednako što i glupi jer dožive lobotomiju ne vredi ni polemisati.
I dok kraj najavljuje mogući nastavak priče, moram reći da je ovo je još jedan bezukusni film na koji je Netflix potrošio novac. Film je režirao McG, koji već godinama pravi dosadne projekte za Netflix, ali Uglies možda nosi titulu najdosadnijeg među njima.
Discover more from Indijanka Danka
Subscribe to get the latest posts sent to your email.
