Tokom vikenda, 24. i 25. januara 2026, Beograd je bio centar vrhunske muzike i umetnosti, kada je u Sava centru u četiri termina izveden izuzetan mjuzikl Don Žuan” Za ovaj muzičko-scenski spektakl vladalo je veliko interesovanje, a evropska premijera bila je upravo u Beogradu. Publika je uz ovacije ispratila svaku numeru, a izvođači su svaki put izveli na bis pesmu “Changer” uz koju je publika pevala i uživala, a glavni glumac, Đan Marko Skijareti, publici se zahvalio na srpskom jeziku.
U mjuziklu “Don Žuan” učestvuje preko 60 izvođača, uključujući 15 plesača, 11 pevača i 2 flamenko muzičara. Feliks Grej je napisao muziku i libreto za “Don Žuana” 2003. godine, odlučivši se za slobodnu adaptaciju Molijerove klasične priče. Nakon pandemije, najnovija verzija mjuzikla je uspešno izvedena u Kini, Južnoj Koreji i Kanadi. Glavne uloge maestralno tumače Đan Marko Skijareti (Don Žuan) i Leticija Karer (Maria), a pored njih u sjajnim izvedbama bili su: Filip Bergela (Rafael), Aliz Laland (Elvira), Roksan Filjo (Izabel), Robert Marjan (Don Luis) i mnogi drugi.
Pesme iz ovog legendarnog mjuzikla postale su poznate širom sveta i kao zasebni hitovi, tako da su posetioci uživali u već poznatim numerama na francuskom i španskom: “Les fleurs du mal“, „Du plaisir“, „Belle Andalouse“, „No puedo vivir“, „Les amoureux de Séville“, „Changer“, „N’as tu pas honte“,…
“Don Žuan” je doživeo ogroman uspeh u Francuskoj, Kini i Južnoj Koreji, dok su u Kanadi izvođači doživeli pravi trijumf. Pored toga, prodato je 300.000 albuma sa muzikom iz “Don Žuana” a pesme iz mjuzikla bile su na vrhu kanadskih top-lista nekoliko nedelja. Žil Mahju je dobio nagradu za najboljeg reditelja. Mjuzikl su producirali Šarl Talar i njegov sin Nikola, jedni od vodećih francuskih nezavisnih muzičkih producenata.
Produkcija je oborila sve rekorde po prodaji albuma i karata.
Lični stav
Lično sam gledala izvođenje od 15 časova ove subote i utisci su bili snažni od prvog do poslednjeg minuta. Ostala sam oduševljena scenografijom i muzikom, ali pre svega izuzetnom glumom, koja nosi čitavu predstavu. Svaka numera pripada onoj vrsti pesama koje poželite da slušate i kod kuće, jer lako ostaju u glavi i bude emocije. Kostimi su raskošni, koreografija precizna i dinamična, a ukupan utisak zadržava se dugo nakon spuštanja zavese. To je iskustvo koje bi svako trebalo bar jednom da doživi.
Iskreno, razgovarala sam sa nekoliko prijatelja koji su mi rekli da nisu došli jer im je cena karte bila visoka. Ipak, ovakva produkcija svuda u svetu košta znatno više. Zbog ovakvih predstava ljudi putuju u druge zemlje, dok mi često pronalazimo razlog za nezadovoljstvo. Naravno, svako ima svoje prioritete, ali činjenica je da je kultura univerzalni jezik i nešto što oplemenjuje svakog pojedinca. Najbolji savet je pratiti najave ovakvih događaja i, čak i ako se svakog meseca odvaja minimalan iznos, na kraju se vrlo lako može pokriti cena karte.
