Budućnost učenja kroz igranje video igara

Početak ideje

Projekat koje sam započela i koji čekaju neko razrešenje je gejming sekcije u osnovnim školama. I dalje mislim da je to više nego idealan način da se deca druže, unaprede znanja i urade nešto dobro za sebe i školu. Ideja je bila da se organizuju turniri škola a nagrade budu ono što je školama najpotrebnije, od opreme do knjiga ili plaćenih letovanja onima koji nemaju. Uslov je bio, i tu ne treba menjati, da učenici moraju biti odlični.

Ipak, postavilo se pitanje udžbenika, rukovodioca projekta po školama i učitelja koji bi sve to nadzirali. Ništa što nije nemoguće rešiti ali je jako teško. Dešavanja u svetu sve više idu u prilog mom mišljenju da je učenje kroz igranje video igara budućnost uz pravi nadzor i izbor alata.

Osnove učenja kroz igre

Učenje zasnovano na igricama uključuje karakteristike i principe igre u aktivnosti učenja. Aktivnosti učenja inspirišu angažovanje učenika i entuzijazam za učenje. Sistemi poena, pinova, tabele sa rezultatima, table za diskusiju, kvizovi i sistemi odgovaranja u učionici su sve komponente učenja zasnovanog na igricama. Poeni mogu biti praćeni akademskim beneficijama koje se mogu davati u skladu sa pravilima škole.

I dalje vlada široko rasprostranjeno uverenje da igranje igara na mreži šteti razvoju dece. Međutim, to nije slučaj. Postoje mnoge prednosti učenja zasnovanog na igricama u pomaganju kognitivnom razvoju dece. Jedna od najznačajnijih prednosti povezanih sa tim je razvoj aktivnog učenja među decom. Igre se mogu lako modifikovati na osnovu željenih planova i instrukcija. Nekoliko igara ima alate za praćenje učenika. Ovi alati su veoma korisni, jer omogućavaju osobama koje su odgovorne da prate učinak učenika i da na vreme izvrše željene promene.

Učenje kroz igru

Game-based ili Učenje zasnovano na igrici je tehnika aktivnog učenja koja koristi igre za poboljšanje učenja učenika. Učenje, u ovom slučaju, dolazi od igranja igre koja promoviše kritičko razmišljanje i veštine rešavanja problema. Učenje zasnovano na igricama može se postići putem digitalnih ili nedigitalnih igara i simulacija koje omogućavaju učenicima da iskuse učenje iz prve ruke. Pristupi mogu biti različiti i usklađeni sa preferencijama škole i nastavnika.

Kakve igre postoje?

Postoji širok spektar igara i to je moža ono što neke od nastavnika i edukatora plaši. Da budemo iskreni, deca u školi nekada znaju mnogo više od nastavnika o novim tehnologijama. Uvek govorim da “zatvaranje očiju nije rešenje” i da je bolje naučiti nešto novo bez obzira na godine. Svet video igara je raznovrstan i šarolik i potrebno je pravilno usmeriti decu na ono što je najbolje za njih. Postoji dosta žanrova ali neki od onih koji se preporučuju za ovaj vid učenja su:

Igre iz stvarnog života

Igre iz stvarnog života, kao što samo ime kaže, zasnivaju se na scenarijima zasnovanim na stvarnosti. Ove igre su se pokazale kao veoma uspešne i veliki motiv deci da uče, ali takođe mogu izazvati stres u nekim situacijama. Od dece se zahteva da prave pokrete tela i koriste svoj mozak. Ove igre uključuju učenike u skoro svaki aspekt njihovog obrazovanja.

Učenje zasnovano na igrici u hibridnom prostoru

Hibridni prostori za učenje su prostori koji se mogu ispuniti različitim resursima. Možete da koristite digitalne resurse na različite načine, kao što su multimedijalne igre, kao i korišćenje fizičkog prostora kao kreativnog prostora u kojem se možete baviti resursima.

Društvene igre

Opšte je poznato da su društvene igre bile osnov za video igre. “Monopol” se može smatrati edukativnom igrom. Sadrži sve potrebne elemente, uključujući priču, likove, poene, takmičenje i mnoge druge karakteristike. Postoje brojni primeri školskih igara poput „Monopola“ sa modifikovanim pravilima za različite predmete, kao što je „Monopol iz istorije“; ili “Matematički monopol.”

Učenje zasnovano na igrici je odličan način da unapredite kreativnost mlađih učenika, kritičko razmišljanje i veštine rešavanja problema. Zasnovan je na upotrebi mašte. Instruktori mogu dati đacima slobodu da dođu do rešenja i ideja koje podižu njihov nivo kreativnosti.

Igre koje se mogu igrati nakon škole

Minecraft ili Animal Crossing su igre koje unapređuju komunikaciju između učenika, jezik, nadogradnju i razmišljanje. Završavanje određenih zadataka ili projekta može biti idealan način za povezivanje učenika i timski rad.

Zbog čega je učenje kroz igranje igara dobro?

Tradicionalno se sa generacije na generaciju prenosi učenje kroz knjige. Ranije se nisu tako često menjala a danas svaka škola bira knjige koje će koristiti i to je veliko opterećenje. Učenje kroz igre malo menja situaciju i pristup. Učenje zasnovano na igrici je veoma fleksibilno, prilagodljivo i može se vrlo brzo ažurirati, što ga čini efikasnim alatom za učenje. Nekoliko web lokacija pruža veoma zabavne i edukativne igre za mlade učenike. Ove igre im pomažu da kontrolišu miš i tastaturu i omogućavaju da nauče da pregledavaju web, i nauče osnove kap što su kako se kreiraju korisnička imena, kako da postavljaju lozinke, itd. Ovo je izuzetno važno jer se u današnje vreme naši životi vrte oko tehnoloških alata i gadžeta.

Igre na mreži omogućavaju deci da razumeju funkcije računara, kako on funkcioniše i kako da se nose sa njim. Gejmifikacija uključuje elemente igre kao što su sistemi poena, rang-liste, pinovi i druge funkcije vezane za igru u “tradicionalne” aktivnosti učenja za povećanje angažovanja i motivacije. Gejmifikacija i učenje zasnovano na igrici su slične u podsticanju angažovanja i dugoročne motivacije u obrazovanju, ali su različite prakse i mogu se dosta razlikovati. Diskusije o unapređenju nastavnog plana i programa moraju uključiti rešenja za održavanje angažovanja učenika i obezbeđivanje da nauče kako da budu kritični, samouvereni i kreativni, sposobnosti potrebne za uspeh na savremenom radnom mestu. To je kod nas verovatno problem jer sam se sa istim susrela i kod gejming sekcija.

Činjenica je da ipak postoji mala razlika. Gejming sekcije su trebale da budu nešto što će deca sama birati da rade kao dodatnu aktivnost, i tu je jako teško naći nastavnike koji bi želeli da se time bave. Prosto rečeno, za sport je lako naći trenera u školi ali za eSport nema zainteresovanih, đto je velika šteta.

Zašto treba razmisliti o ovom načinu učenja?

Igranje igrica značajno povećava kapacitet mozga da zapamti činjenice. Igre poboljšavaju sposobnost razmišljanja na kritičan način, što povećava kapacitet zadržavanja informacija na duže vreme. Većina igara zahteva od dece da brzo razmišljaju. Oni moraju da koriste logiku i da razmišljaju tri koraka ispred igre, da reše probleme i završe nivoe. Ovo pomaže deci da razviju svoju logiku, tačnost i sposobnost da razmišljaju samostalno i van okvira kasnije u životu.

Potencijalni problemi organizacije učenja igranjem

Moje iskustvo je da je promena sistema koji je tu decenijama teško promeniti. Instrukcije ili knjigu nije teško napisati, ali hajde realno, da li će neko objaviti, na primer, moju knjigu “Kako organizovati gejming sekcije u školama”? Šanse su minimalne, a još manje da neka škola istu uvrsti kao deo učenja. Potrebno je dakle da neko bitan to uradi, i neko ko može knjigu da ubaci u škole. Modernizacija kod nas teško ide, a modernizacija bez veza i podrške još teže.

Programi za ovaj vid učenja moraju uključiti rešenja za održavanje angažovanja učenika i obezbeđivanje da nauče kako da budu kritični, samouvereni i kreativni, sposobnosti potrebne za uspehom na savremenom radnom mestu.

Učenje zasnovano na igrici jedno je od rešenja koje će pre ili kasnije zaživeti u školama. Ovaj pristup nastavnom planu i programu i podučavanju je veoma pogodan da iskoristi sve prednosti digitalnog nastavnog plana i programa. Bilo bi dobro da o ovome razmišljamo na vreme i ponudimo deci nešto novo i drugačije, pa da možda čak i postanemo lideri u regionu u ovom načinu učenja.

Možda se ponavljam ali verujem da nam gejming može doneti mnogo dobrog ako ga pravilno koristimo i usmerimo. Ignorisanjem se ništa ne postiže, niti nestaje. Gejming je tu, a na nama je da od njega izvučeno ono najbolje i pomognemo svojoj deci da se snađu u digitalnom svetu budućnosti sa pravom a ne veštačkom inteligencijom.

Ja sam naravno tu za one koji požele da možda rade na ovome i da čak i zajedno pokušamo da napravimo neka uputsvta i smernice za bolju implementaciju učenja kroz video igre.