Da li posedujemo igre koje kupimo?

Kada kliknemo „kupi“ na nekoj digitalnoj platformi, očekujemo da ta igra bude naša. Ali da li zaista posedujemo igre koje kupimo? Ove nedelje, svet gejminga ponovo je postavio to pitanje – i to ne retorički, već pred sudom.

Kompanija Ubisoft je zatvorila servere igre The Crew, što je u praksi značilo da je igra – nestala. Igrači koji su je platili više joj ne mogu pristupiti. Nema offline moda. Nema izuzetaka. Igra koju su platili, više ne postoji. Kolektivna tužba je već pokrenuta, ali Ubisoft se brani: niste kupili igru, već ste dobili samo licencu za korišćenje.

Da li posedujemo igre koje kupimo kada su digitalne?

Ovo nije prvi put da se postavlja pitanje – da li posedujemo igre koje kupimo kada one žive samo na serverima? U 2020. godini, Driveclub i Killzone: Shadow Fall su uklonjeni sa PlayStation prodavnice. Oni koji su ih platili ostali su bez pristupa. Forza Horizon 3 je nestala sa Microsoft Store-a i izgubila podršku, onemogućivši pristup mnogim režimima.

Na Steamu je 2021. uklonjen Culling 2 – čak i onima koji su ga ranije kupili. Isto se desilo i sa DuckTales Remastered, dok demo igre P.T. više nema ni na nalozima korisnika koji su je ranije preuzeli. Ove situacije postavljaju jasno pitanje: šta znači digitalno vlasništvo?

Kupovina ili samo privremena dozvola?

U digitalnom svetu često ne kupujemo – već samo dobijamo privremeni pristup. Sve može nestati ako neko odluči da ugasi servere, povuče licencu, ili izmeni pravila. Bez obaveze da vam išta nadoknadi. Bez mogućnosti da zadržite ono što ste platili.

U vremenu kada kupujemo igre u pretprodaji, ulažemo u dodatne sadržaje i sezonske propusnice, ovo pitanje je važnije nego ikad:
Da li posedujemo igre koje kupimo, ili samo rentiramo digitalnu iluziju?