Godinama sam pisala i govorila o važnosti razumevanja veze između gejminga i dece. Dok su mnogi igre smatrali beskorisnim i štetnim, ja sam u njima videla potencijal i prostor za razvoj pažnje, povezivanje, učenje kroz igru i kreativnost. Danas, najnovija istraživanja potvrđuju ono što mnogi roditelji i nastavnici sve češće prepoznaju i kod nas. Video igre nisu pretnja, već mogu biti snažan saveznik u obrazovanju, razvoju i čak profesionalnom usmerenju dece.
Nekada osporavane, igre su sada na korak da budu priznate kao alat savremenog učenja. I to ne samo u tehnološki naprednim sredinama, već i u domovima širom sveta, među decom i roditeljima koji tragaju za ravnotežom, smislom i razumevanjem.
Najnovija istraživanja
Istraživanje koje je sprovela kompanija Prodigy Education u SAD-u, na uzorku od 1.000 roditelja, donosi podatke koji menjaju paradigmu:
- Više od 40% roditelja veruje da gejming karijera može biti ispunjenija od tradicionalnih zanimanja poput pravnika, lekara ili nastavnika.
- Trećina roditelja smatra da igre mogu pomoći njihovoj deci da dobiju stipendije i lakše upišu fakultete.
- Polovina roditelja tvrdi da video igre pozitivno utiču na mentalno zdravlje i socijalne veštine njihove dece.
- Mnogi roditelji primećuju poboljšano rešavanje problema, donošenje odluka pod pritiskom, komunikaciju i timski rad.
- 2 od 5 roditelja tvrdi da im je podrška za esport učinila decu srećnijom i boljom u školi
- 60% roditelja smatra da se esport mentalno zahtevniji od standardnih sportova
Roditelji više ne gledaju na igre kao na gubljenje vremena. Oni vide priliku za učenje, karijeru, pa čak i za povezivanje sa sopstvenom decom na dubljem nivou.
Od zabave do profesije
Igre više nisu samo igranje već su industrija, obrazovanje, terapija i kreativna eksplozija. Od turnira u Fortnitu do razvoja indie igara, mogućnosti su brojne.
Dr Džošua Prijer, direktor obrazovanja u Prodigy Education, jasno kaže:
Video igre više nisu prazno gubljenje vremena. One razvijaju rastući način razmišljanja, izazivaju decu da uče bez straha od neuspeha.“
Nisu svi predodređeni da postanu profesionalni e-sportisti. Ali mnogo njih će postati programeri, dizajneri, softverski inženjeri, marketari, strimeri, organizatori turnira. Neki već jesu i to pre svoje osamnaeste godine.
A ono što je najlepše? Igre više ne predstavljaju zatvoreni svet već su vrata ka nečemu većem. Učenju kroz igru, izražavanju kroz interakciju, i karijeri koja se temelji na veštinama koje deca već spontano razvijaju.
Olakšanje za roditelje
Više ne morate sumnjati i pitati se da li grešite što puštate dete da igra. Ne morate biti uplašeni jer ne razumete svaku igru. Možete biti podrška a da i dalje budete vođa, i pratiti njihove korake, čak i kada ih ne razumete do kraja. Dati im sigurnost umesto zabrane., razgovor a ne osudu.
Igre nisu zamena za realnost već dodatak za istu, mesto gde dete postaje lider, strateg, saigrač. Njihovo sigurno mesto na kojem greške ne bole, ali ih uče.
Novi talas promena
Kod nas još uvek postoje škole koje ignorišu potencijal igara. Zato se roditelji osećaju krivim što deci dozvoljavaju gejming a mediji kod nas često vide samo loše strane igranja. Ali… nešto se menja.
Poslednjih meseci, sve više profesora i nastavnika kod nas otvoreno pohvaljuje srednjoškolce i studente koji kroz igre pokazuju kreativnost, snalažljivost, timski duh. I ne samo kroz igre već ono što nam se dešava mesecima. Konačno se prepoznaje ono o čemu sam godinama pisala: igre kao sredstvo, a ne cilj.
Stručnjaci podržavaju ovaj pravac
Dr Majkl Kejn, psihijatar i glavni medicinski službenik u Indiani, kaže:
„Roditelji danas počinju da gledaju na gejming kao na oblast učenja, pa čak i profesionalnog razvoja.“
S njim se slaže i Bubba Gaeddert, osnivač College of Esports u Londonu:
„Gejming je najinkluzivnija forma takmičenja. Nije važno kako izgledate, koliko imate godina, da li ste u invalidskim kolicima već je važno kako igrate.“
Oni ističu i poboljšanje socijalnih veština kod dece, naročito one koja se teže snalaze u tradicionalnim školskim i sportskim okvirima. Igra im postaje prozor u svet, bezbedan prostor za izražavanje, druženje i razvoj.
Balans je ključ!
Naravno, i dalje treba paziti. Dugotrajno sedenje, nedostatak fizičke aktivnosti, rizik od izolacije jesu realnost. Ali rešenje nije zabrana već razgovor, praćenje, balans. Kao što kaže dr Prijer:
„Roditelji treba da ohrabre decu da se bave igrama, ali i da postave granice, da ostane vreme za školu, sport, san, prijatelje.“
Ovo je ono o čemu pišem godinama! I upravo zato treba negovati rutinu. Sat vremena igranja je sat vremena igre u dvorištu. Turnir vikendom je porodična večera bez ekrana. Sve se može ako se sluša, gleda i razgovara. I ono što uvek podvlačim:
Nemojte ih terati da pauziraju igru kada ih jednom pustite. Neke igre nemaju pauzu a na vama je da održite reč.
I za kraj…
Zamislite svet u kojem je vaše dete talentovano za strategiju, vešto u komunikaciji, sposobno da razmišlja brzo, i pritom kreativno i empatično. I vi to prepoznate, podržite i ne bojite se.
Taj svet više nije san već je ovde. Počeo je sa promenama u Americi, ali polako dolazi i kod nas. I mi ga gradimo svakim tekstom, razumevanjem, klikom „New Game“ kada deci dopustimo da budu ono što jesu. I razgovaramo sa njima, drugim roditeljima, nastavnicima i razmenjujemo mišljenja i savete.
Dragi roditelji, dobrodošli u novu eru u kojoj igre nisu prepreka već put ka nečemu mnogo većem!
Izvor:
Verywell Family (2025) – “New Survey Reveals Surprising Reasons Parents Are Less Worried About Kids Playing Video Games”
Istraživanje: Prodigy Education
Discover more from Indijanka Danka
Subscribe to get the latest posts sent to your email.
