Često ponavljam koliko gejming može biti divan prostor za povezivanje sa porodicom i prijateljima i koliko je važno da negujemo igranje sa prijateljima, uživo i licem u lice. Uostalom, jedan od mojih najlepših rituala je Just Dance sa mojom ćerkom. To su trenuci koji ne donose samo smeh, adrenalin i energiju, već i priliku da budemo bliže, razgovaramo, gradimo poverenje i uspomene koje ostaju zauvek.
Dugo sam govorila da gejming može da bude most, a ne zid. I sada napokon imam i naučno potvrđenu činjenicu koja ide u prilog svemu što godinama tvrdim. Novo Gallup istraživanje pokazuje da igranje sa prijateljima i porodicom poboljšava blagostanje i kvalitet života, dok izolovano igranje donosi suprotne efekte.
Gejming u Americi
Gotovo polovina odraslih Amerikanaca, njih 48%, kaže da igra video igre svakodnevno, nedeljno, mesečno ili godišnje, a učestalost igranja direktno je povezana sa time kako ljudi procenjuju kvalitet sopstvenog života. Što češće odrasli igraju video igre, manja je verovatnoća da će svoje trenutno i buduće životno stanje oceniti dovoljno visoko da bi bili smatrani „naprednima“ (thriving). Ipak, nije samo učestalost igranja ta koja utiče na blagostanje odraslih u SAD, već i s kim igraju i da li igraju uživo ili onlajn.
Prema Gallup Life Evaluation Indexu, samo 45% osoba koje svakodnevno igraju video igre može se svrstati u kategoriju onih sa visokim kvalitetom života, u poređenju sa 55% onih koji video igre igraju retko ili nikada. Nacionalni prosek u SAD iznosi 51%, što česte gejmere svrstava ispod proseka, dok su povremeni igrači iznad njega.
Među igračima video igara, igranje uživo je povezano sa većim blagostanjem
Amerikanci koji igraju video igre sa prijateljima ili porodicom, posebno uživo, bolje ocenjuju svoj život nego oni koji igraju sami ili sa nepoznatima onlajn. Većina igrača, njih 51%, koji igraju uživo sa porodicom ili prijateljima svrstava se u grupu onih „zadovoljnih životom“, u poređenju sa 47% onih koji igraju onlajn sa bliskim osobama, 47% onih koji igraju sami i 43% onih koji igraju onlajn sa strancima.
Ovi rezultati potiču iz Gallup National Health and Well-Being Index istraživanja, sprovedenog od 27. maja do 4. juna 2025. na više od 5.000 odraslih Amerikanaca, koristeći Gallup Panel zasnovan na verovatnoći. Pored ažuriranja osnovnih Gallup mera blagostanja, Web anketa sadržala je niz pitanja koja istražuju vezu između blagostanja i igranja video igara.
Prethodna istraživanja o video igrama i blagostanju uglavnom se oslanjaju na samoprocene koje pitaju ljude kako se osećaju dok igraju video igre. Ove mere ne razlikuju to kako ljudi misle da video igre utiču na njihov život i kako video igre zapravo mogu uticati na njihovo blagostanje. Ova razlika je ključna, jer iako mnogi smatraju da su video igre pozitivan vid rekreacije, one ne moraju uvek rezultirati boljim životnim ishodima. Umesto toga, Gallupovi podaci odvojeno mere igranje video igara i blagostanje, omogućavajući precizniji uvid u vezu između njih.
Igranje uživo poboljšava blagostanje za sve
Velika većina igrača (definisanih u ovom istraživanju kao odrasli koji igraju bar jednom godišnje) navode da redovno igraju sami (83%). Manji deo redovno igra uživo sa prijateljima ili porodicom (31%) kao način igranja koji je povezan sa najvećim blagostanjem, a 28% onlajn sa porodicom ili prijateljima. Još manji broj, 23%, kaže da redovno igra onlajn sa strancima kao način koji je povezan sa najnižim blagostanjem. (Ispitanici su mogli da izaberu više opcija.)
Bez obzira na to da li je igranje video igara redovna ili povremena aktivnost, društveno okruženje je važno. Odrasli koji igraju video igre uživo sa porodicom ili prijateljimabolje se osećaju od onih koji to ne čine, bez obzira na učestalost igranja.
Među igračima koji igraju svakodnevno ili nedeljno, 50% onih koji igraju uživo sa prijateljima ili porodicom izjavljuje da su zadovoljni svojim životom, u poređenju sa 42% igrača koji igraju onlajn sa strancima. Čak i među onima koji igraju ređe (mesečno ili povremeno), procenat zadovoljstva je nešto viši kod igrača koji biraju igru uživo, nego kod onih koji igraju u drugim socijalnim okruženjima.
Igranje uživo nije svima jednako dostupno. Podaci pokazuju da su oženjeni/udati odrasli (33%) i oni sa decom mlađom od 18 godina (41%) skloniji da igraju uživo sa prijateljima ili porodicom, u poređenju sa neoženjenima/neudatim (29%) ili onima bez dece (28%).
Iako su u braku odrasli ljudi generalno skloniji većem zadovoljstvu životom od ostalih grupa, igranje uživo doprinosi tom osećaju nezavisno od bračnog statusa.
Oni koji igraju uživo sa porodicom ili prijateljima imaju nešto veće šanse da budu zadovoljni svojim životom nego oni koji igraju sami, onlajn sa bliskim osobama ili sa strancima. Isto važi i za odrasle sa decom jer igranje uživo je povezano sa većim osećajem dobrobiti nego bilo koji drugi način igranja.
Rezultati sugerišu da mlađi muškarci i žene koji igraju sa prijateljima i u društvu porodice imaju veću šansu da se osećaju bolje i zadovoljnije u poređenju sa onima koji igraju sami ili sa nepoznatima onlajn.
Brojke nikada ne lažu i uvek nose poruku, ali ono što se iz svega izdvaja jeste jednostavna istina da gejming može biti dobar i zdrav, ako znamo šta igramo, kada igramo, kako igramo i najvažnije, sa kim igramo.
Mladi muškarci najčešće igraju video igre
Odrasli svih starosnih grupa koji često igraju video igre (najmanje jednom nedeljno) ređe se opisuju kao zadovoljni svojim životom 46%, u poređenju sa 54% onih koji igraju ređe. Ovaj trend se ne odnosi samo na ukupnu procenu života: igrači koji često igraju prijavljuju i niži osećaj društvene pripadnosti, manje uživanja i više negativnih emocija, uključujući brigu, stres i osećaj usamljenosti.
Mlađi muškarci su grupa koja najčešće igra video igre i po učestalosti igranja prednjače u odnosu na sve ostale kategorije. Međutim, upravo ova grupa već inače beleži niži nivo blagostanja u poređenju sa ostalim kategorijama. Mladi ljudi generalno daju lošiju procenu kvaliteta života, bez obzira na pol, dok žene u proseku imaju još niže rezultate od muškaraca.
Iako je uzorak manji, podaci pokazuju da mladi muškarci koji igraju video igre veoma često imaju niži nivo blagostanja u odnosu na one koji igraju ređe, ali i u odnosu na starije muškarce, bez obzira na to koliko često igraju. U poređenju sa svim drugim grupama, najniže rezultate imaju žene uzrasta od 18 do 29 godina, kao i žene između 30 i 49 godina koje redovno igraju video igre.
Iako starost i pol utiču na opšti kvalitet života, podaci pokazuju da je uticaj učestalog igranja još jači čak i kada se ovi faktori uzmu u obzir. Drugim rečima, efekat intenzivnog igranja se ne može zanemariti. Ipak, negativne posledice mogu biti ublažene kada se igra sa drugima uživo. Rezultati sugerišu da mladi muškarci i žene koji igraju u društvu porodice ili prijatelja imaju veću šansu da se osećaju bolje i zadovoljnije u poređenju sa onima koji igraju sami ili sa nepoznatima onlajn.
Šta dalje kada je u pitanju igranje sa prijateljima?
Kako video igre sve više zauzimaju mesto jedne od vodećih formi savremene zabave. A pitanja o tome ko igra i na koji način igranje utiče na kvalitet života postaju sve važnija. Gallup ukazuje i na rizike i na mogućnosti. Iako je često igranje povezano sa lošijim rezultatima u proceni sopstvenog života, društveni kontekst, posebno igranje uživo sa prijateljima, pretvara gejming u povezivanje.
Ovi rezultati su u suprotnosti sa pojedinim istraživanjima koja ukazuju na pozitivne veze između gejminga i mentalnog zdravlja. Razlog može biti metodologija jer su se ranije studije često oslanjale na subjektivne izjave igrača o tome kako se osećaju, što ne mora odražavati realne životne ishode. Drugi razlog je svrha istraživanja pošto mnoge studije koriste igre kao alat za poboljšanje psihološkog stanja. Na primer, istraživanje Dartmouth univerziteta razvilo je igru sa ciljem poboljšanja zdravstvenih rezultata i uspelo u tome, što pokazuje potencijal pozitivnih primena. Ipak, fokusiranje isključivo na kontrolisane uslove zanemaruje širu sliku svakodnevnog igranja.
Kako gejming nastavlja da se razvija i postaje dominantan oblik zabave, razumevanje njegove uloge u životima ljudi postaje presudno. Gallup podaci pokazuju da, iako često igranje može biti povezano sa nižom procenom kvaliteta života, način na koji igramo, i sa kim, ima ključnu ulogu. Rezultati ukazuju na priliku za zajedništvo i stvaranje smislenih veza koje prevazilaze samu zabavu, otvarajući prostor da zajedničko igranje postane podrška mentalnom zdravlju u sve digitalnijem svetu.
I za kraj…
Što više istražujemo, to jasnije razumemo koliko je gejming složen i koliko jak uticaj može imati na ljude, zavisno od toga koliko imamo godina, kako živimo i na koji način igramo. Brojke nikada ne lažu i uvek nose poruku, ali ono što se iz svega izdvaja jeste jednostavna istina da gejming može biti dobar i zdrav, ako znamo šta igramo, kada igramo, kako igramo i, najvažnije, sa kim igramo.
Jer igre su, pre svega, prilika da se povežemo, a ne da se udaljimo. A igranje sa prijateljima, ne samo video igara, uvek može biti zabavno!
