Studio znanja: Gejming u Srbiji

Pre par nedelja sam bila prijatno iznenađena pozivom da gostujem u emisiji o gejmingu i to za RTS obrazovni program. Svi znamo da je nacionalna televizija više nego zatvorena prema gejmingu. Retke su emisije posvećene ovoj temi pa je ona snimljena sada već davne 2019. godine kažu emisija koja je najviše puta reprizirana kod njih. Mogu samo da dodam da je to bila i prva emisija koja je o gejmingu govorila na pozitivan način u periodu kada je isti dosta kritikovan zbog “doktora” koji je izdao knjigu o gejmingu kao drogi. Istina uvek nađe put a pravi novinari način da istraže i prenesu činjenice.

Dogovor je bio lak i iskreno, Maja Bojić koja vodi emisiju i ja smo odmah nekako našle zajednički jezik. Pored odlične organizacije. zanimljivih gostiju i načina na koji se ovoj temi pristupilo, ova devojka mi je pravo iznenađenje. Neverovatno je koliko je ljudi imalo komentar “Pa Kosjerina ima više nego odličnu konkurenciju“. Moj komentar je da nema razloga a nemamo i Kosjerinu i Maju Bojić.

Emisija obrazovnog programa RTS-a, Studio znanja, pristupila je ovoj temi ozbiljno i temeljno. Nikola Mitić, General manager Playstudios je pokušao da objasni kako je došlo do toga da gejming industrija pregazi filmsku. Ono što je meni bilo najinteresantnije je priča o tome da poseduju licencu za igru Tetris. Naučno je dokazano da ova igra može pomoći u stresnim situacijama a ovde na blogu o tome ima dosta tekstova,

Slagalice sa slikama Puzzle su bile osnova za TETRIS, Nintendo Game Boy klasik za koji je dokazano da leči insomniu. 2009. je veliki broj naučnika istraživao uticaj igrica na psihu. Pacijenti su bili podeljeni u tri grupe i prikazivani su im klipovi sa traumatičnim iskustvima i nasilnim scenama. Grupa kojoj je dozvoljeno da posle ovih filmova igra Tetris bar 10 minuta je bila manje nervozna. Pripadnici grupe su manje razmišljali o viđenim nesrećama. Igranje Tetrisa  razvija deo mozga koji je odgovoran za čuvanje memorije i preporučuje se kao dodatna pomoć za smirenje u stresnim situacijama.

Predlažem Vam i da pročitate tekst Kako video igre mogu pomoći u borbi protiv anksiznosti

Tu je bila i Kristina Janković Obućina kao predstavnik SGA tj. Asocijacije video igara Srbije. Ona je iznela neke brojke i činjenice i sigurna sam da su mnogi bili prijatno iznenađeni informacijama o tome koliko je jaka gejming industrija u Srbiji.

Psiholog Dragan Popadić je dao svoje viđenje uticaja video igara na decu. Po njemu, zabluda je roditelja da su igre samo gubljenje vremena i tu se u potpunosti slažemo. Podsećam Vas na tekt Video igre su dobile još jednu bitku za zdravlje. Sve je više analiza i radova eminentnih organizacija koje dokazuju da je Svetska Zdravstvena Organizacija napravila veliki propust i proglasila igranje video igara za zavisnost bez detaljnih analiza. Jedna od studija na skoro 2.000 dece otkrila je da su oni koji su prijavili da igraju video igrice tri sata dnevno ili više imali bolje rezultate na testovima kognitivnih veština. To su testovi koji uključuju kontrolu impulsa i radnu memoriju u poređenju sa decom koja nikada nisu igrala video igrice. Rezultati su prvobitno objavljeni u JAMA Network Open, ova studija analizira podatke iz tekuće studije kognitivnog razvoja mozga adolescenata (ABCD), koju podržavaju Nacionalni institut za zloupotrebu droga (NIDA) i drugi entiteti Nacionalnog instituta za zdravlje. U ovj studiji su takođe primetili da su razlike u kognitivnim funkcijama uočene između dve grupe praćene razlikama u moždanoj aktivnosti. Funkcionalne MRI analize mozga otkrile su da su deca koja su igrala video igrice tri ili više sati dnevno pokazala veću moždanu aktivnost u delovima mozga povezanim sa pažnjom i pamćenjem od dece koja nikada nisu igrala. Istovremeno, ona deca koja su igrala najmanje tri sata video igrica dnevno pokazala su više moždane aktivnosti u frontalnim regionima mozga koji su povezani sa kognitivno zahtevnijim zadacima i manje aktivnosti mozga u regionima mozga koji se odnose na vid. Istraživači smatraju da ovi obrasci mogu proizaći iz vežbanja zadataka vezanih za kontrolu impulsa i pamćenja tokom igranja video igara, što može biti kognitivno zahtevno, i da ove promene mogu dovesti do poboljšanja performansi na srodnim zadacima.

Ukoliko vas ove teme zanimaju, kao i preporuke roditeljima, pročitajte tekstove u odeljku Mama Gejmer.

Psiholog je spomenuo i da neke igre stvaraju zavisnost, što je očekivano ako dozvolimo da se pretera sa igranjem. Svaka aktivnost koja je preterana je loša i to uvek treba da imamo na umu.

Ana Milojković, koncept artist je govorila o svom poslu i stvaranju igara. Vi znate da ja uvek govorim o tome da igre nisu samo oni koji ih igraju i da je to čitav jedan svet u pozadini. Mnogo je poslova koji se mogu raditi u gejmingu.

Preporučujem tekstove GEJMING: Kako ući u ovu industriju na pravi način? ili GEJMING: Koje vestine su nam potrebne? kao i POSLOVI U GEJMINGU: Tu ne postoje ograničenja.

Aleksandar Isajlović je govorio o eSportu a ja Vam toplo preporučujem da odgledate video materijale ŽIVOT GEJMERA u kojima sam razgovarala sa nekim od najboljih igrača kod nas.

Moj savet, ukoliko Vas gejming plaši je – Upoznajte “neprijatelja” i osmislite taktiku za borbu. Ignorisanje i kažnjavanje nije rešenje.