Kada se Nintendo zaigra!

Opšte poznata činjenica je da gigant Nintendo počeo kao proizvođač karata za igranje.

Baš zbog toga što Nintendo konstantno eksperimentiše sa novim periferijama dodajući im nove elemente ili funkcionalnost tokom istorije, Nintendo je ponudio više nego zanimljive uređaje koji izlaze van okvira. Tu su Game Boy Camera, Game Boy Printer i Nintendo 64DD ali ono što je zanimljivije je da zamislimo kako su izgledali proizvodi koji nisu došli u prodaju. Nintendo je kombinovao posao i igranje, čudne dizajne, opšte dobro i bolje zdravlje. Neki od tih ludih proizvoda su na kraju objavljeni kao nešto veće i drugačije ali… koji su to Nintendo dodaci koji nikada nisu ugledali svetlost dana?

Nintendo mašina za štrikanje

Ovo je meni lično najčudiji proizvod, iako ih ima dosta. Možda je Nintendo ovde poželeo da aktivira bake i zainteresuje ih za svet video igara. Unuk igra a baka štrika!

Nintendo mašina za štrikanje je stari periferni uređaj koji je trebalo da zajedno sa NES konzolom pomogne igraču da plete 1987. godine. Prema brošuri koju je bivši Nintendo portparol Hauard Filips podelio, ovaj uređaj nije bio ni igra ni igračka, a i nešto što mlada devojka može da preraste za par meseci ili godinu dana. Sa ovim je fokus bio usmeren prvenstveno na žensku publiku, pokušavajući da dobije novu. Ideja je naišla na odmahivanje glava. Nintendo mašina za pletenje je zamišljena kao mašina koja u interakciji sa moćnim Nintendo Entertainment sistemom plete džempere, i to ne samo jedan ili dva uzorka, već mnoštvo različitih i jedinstvenih dizajna.

Ostale su fotografije kao svedočanstvo o prototipu uređaja koji je odmah bio osuđen na propast.

Wii senzor vitalnosti

Kao i dalje ponosni vlasnik Wii konzole i Wii Fit Boarda, uvek sam zainteresovana za vesti o ovoj konzoli. Sa raznim dodacima je Nintendo stvarno pomerao granice zabave i primenu iste za bolje zdravlje. Jedan zdravstveni dodatak koji bi svakako savršeno pratio ovaj trend bio je Wii senzor vitalnosti. Ovaj uređaj je bio monitor srca koji se mogao priključiti na Wii Remote. Ovaj uređaj je trebalo da pomogne igračima da nauče nešto o sopstvenom pulsu i kako da pravilno prate svooje telo i unapređuju zdravlje dok vežbaju uz konzolu. Ali, Nintendo je iz nekog razloga odlučio da je Wii Vitality Sensor loša investicija. Wii senzor vitalnosti je otkazan zbog kvaliteta, a ne zbog svoje nišne prirode uz napomenu da je nakon velikog testiranja prototipa unutar kompanije, otkriveno je da za neke ljude senzor nije radio kako se očekivalo.

PediSedate

Još jedan “medicinski” proizvod koji je definitivno najčudniji proizvod. Od same najave je terao igrače da podignu upitno obrvu.

PediSedate je plasiran kao medicinski uređaj za doktora, igračka za dete, slušalice za pedijatrijske sedacije koji briše granicu između procedure i igre. Ovaj uređaj je činio par slušalica i šolje koje su se rikačile na Game Boy Advance. Ideja je bila da se deca ometaju igrajući igrice na sistemu, dok periferni uređaj daje anesteziju omogućavajući deci da se mirno pripreme za proceduru. Nintendo je očigledno pokušavao da pomogne u oblasti medicine, i neću zalaziti u to da li je zbog para koje se tu vrte ili zbog opšteg dobra. Ipak, PediSedate je uređaj izvan domena stručnosti kompanije a potencijalni dizajni uređaja doveli su sve na potpuno drugačiji nivo. Tu je velika poluprovidna plastika slušalica koje izgledaju kao neka vrsta futurističkog uređaja za disanje uz veliku ruku preko usta i nosa za davanje anestezije. Interesantno je da je studija o PediSedateu pokazala je da je uređaj veoma efikasan sa najmanje 96% dece koja su završila studiju i pokazala je odličan stepen sedacije.

Ružan da, ali je mogao biti koristan.

Game Boy kolor printer

Game Boy štampač je trebalo da dobije naslednika pod nazivom Game Boy Printer COLOR. On je trebalo da radi zajedno sa igricom “Mario Artist: Paint Studio,” koja je objavljena u Japanu samo za Nintendo 64. Zbog slabe prodaje kako igre “Mario Artist: Paint Studio” tako i i perifernog uređaja N64 64DD, ovaj uređaj je bio osuđen na propast.

Game Boy štampač je zahtevao poseban papir za štampanje slika koje su bile lošeg kvaliteta. Nova verzija je trebalo da uradi isto ali u boji. Ovo je bila dobra ideja i interesantan proizvod, ali čini se da ponuđeno nije imalo potencijal. Na platformi Reddit, dataminer u/LuigiBlood pokušava da sačuva informacije o Boy Printer COLOR i dosta je tu komentara ali je zajedničko da se nadaju da će jednog od ovih dana neko ponovo da napravi hardver, znajući kako bi trebalo da radi.

Nintendo može sve pa i da unapredi stare prototipove.

Page Boy

Pejdžeri su nam u svoje vreme olakšali posao. Nintendo je i sa ovim proizvodom pokušao da poveže posao i gejming. Napravili su projekat koji bi pretvorio Game Boy u vrhunski proizvod za fuziju poslovanja i igre univerzalno privlačnijim uređajem. Page Boy je bio sasvim očekivano rešenje.

Page Boy je trebalo da se poveže na Game Boy omogućavajući prenosivoj konzoli da funkcioniše kao digitalni asistent. Sam uređaj je imao malu tastaturu i omogućio bi korisniku da šalje e-poštu, pretražuje internet i još mnogo toga. Projekat je otkazan kada je pala cena Game Boy-a pa je tako Page Boy koštao otprilike isto kao i sama konzola. Jedan potvrđeni prototip ovog uređaja otkrio je istoričar video igara Liam Robertson. On je objavio slike i informacije o uređaju i načinu na koji će funkcionisati. Sistem bi koristio radio talase jer je trebalo da se pokrene pre doba nama tako dragog Wi-Fia. Proizvod je na kraju propao zbog nedostatka isplativih dupleks bežičnih mreža za prenos podataka koje pokrivaju Japan ili Evropu u to vreme, što je ograničavalo oblasti u kojima je Page Boy mogao biti pušten. Nintendo je želeo da bude univerzalno dostupan i funkcionalan širom sveta i verovali su da je to ključ njegovog uspeha, a ovo ipak nije bilo to.

Hello Kitty Pocket Camera

Kažu da recept koji dobija ne treba menjati ali to nije primenjivo na čudne proizvode. Nintendo se kockao i dobio sa iznenađujuće popularnom Game Boy Camera koja je omogućavala igračima da snimaju fotografije, pa čak i da ih štampaju pomoću Game Boy štampača. Nintendo je pomislio da bi ova proizvod trebalo prilagoditi i devojčicama pa su napravili projekat za Hello Kitty Pocket Camera. Ovaj uređaj bi uočljivo predstavljao Hello Kitti pored drugih Sanrio likova.

Proizvod nikada nije objavljen ali je ponovo otkriven 2020. godine. Hello Kitty je bila veoma različita od bilo koje druge Game Boy kamere objavljene pre nje. Sadržala je jedinstvene mini igre i rasporede. Hello Kitty je popularan popularan lik ali je nekako bio čudan izbor za povezivanje sa periferijom Game Boy-a. Gde su nestali Pokemoni ili Kirby? Nikada nije zvanično objavljeno zašto je Kitty kamera otkazana ali pored čudnog izbora, možda je kumovao i pad popularnosti Game Boy-a.

Touch Panel Adapter

Nekada porazi mogu da nas inspirišu za pobede. Isto tako propali projekti mogu iznedriti neke od najpopularnijih proizvoda. Kod Nintenda je sve to tačno jer su tokom svoje duge istorije imali projekte dosta ispred svog vremena koji možda jesu propali ali su pomogli da se naprave kasnije neke jako popularne stvari.

Nintendo neobjavljeni adapter za touchpad, koji je dizajniran s namerom da pruži mogućnosti dodirnog ekrana za Game Boy Color imao je otežano korišćenje zbog tamnog ekrana. Ovaj proizvod će kasnije biti demonstriran za Game Boy Advance SP a zatim konačno implementiran u dizajn Nintendo DS. Proizvod nije čudan sam po sebi ali je čudan jer je neuspeh koji je inspirisaoNintendo najprodavaniju konzola svih vremena. ada je falilo pozadinsko osvetljenje.

Work Boy

Ovo je isto proizvod koji je omašio period. Work Boy je kao i Page Boy hteo da spoji posao i igranje. Funkcionisao bi isto kao tastatura. Korisnik bi mogao da obavlja svoje uobičajene poslovne funkcije, pa i slanje mailova ili održavanje adresara. Uz dva potvrđena prototipa, projekat je otkazan. Jedan od prototipova je pronađen zajedno sa reprodukcijom originalnog kertridža za igru, što je omogućilo istoričaru Liamu Robertsonu da testira uređaj. Mali ekran i tasteri bi sigurno bili problem za ozbiljan rad.

Nintendo 3D

Još jedan proizvod ispred svog vremena. Nintendo je uvek voleo inovacije pa je očekivano da su razmišljali o implementaciji 3D tehnologije u gejming. Tokom E3 2002, Nintendo je gostima pokazao Nintendo 3D, planirani dodatak za GameCube. On je sistemu dodao prenosivi ekran i učinio TV nepotrebnim. Kasnije se saznalo da bi uređaj omogućio 3D efekte bez potrebe za posebnim naočarima. Nintendo nije pustio u prodaju 3D ali je nemoguće ne povezati i videti direktnu liniju između ideje o prenosivoj kućnoj konzoli i Nintendo Switch konzole i 3D bez naočara koji bi bio realizovan u 3DS-u. Oba sistema su bili uspešni ali je 2002. godine bilo rano za ovakav uređaj. Bitna je bila i cena zbog skupih troškova masovne proizvodnje LCD ekrana sa 3D mogućnostima.