Krajem osamdesetih, postojala je jedna firma koja je bila puna elektroinženjera i raznih drugih naučnih radnika. Radili su za najjače državne institucije i bili opremljeni najnovijim i najkvalitetnijim racunarima i ostalom opremom. Naučnici su istraživali, pisali tekstove, putovali i neko bi rekao da su im se sve želje ispunjavale. Kako su se stvari u zemlji zahuktavale i menjale, i poslovi nisu više tako plaćeni pa se postavilo pitanje „Kako dalje?” I tada se sekretarica digitalne laboratorije našali i reče „Toliko računara imamo, da imamo za plate bar za par meseci ako ih prodamo!“ Direktor digitalne laboratorije, pronicljiv i sposoban, uhvati svoju bradu, poigra se sa njom i reče „Prodavaćemo računare!“. I dok su se spremali papiri za promenu delatnosti i dodatne registracije, osvanula je reklama u Svetu kompjutera za prvi 286 računar. Sekretarica je sedela i beležila podatke svih onih koji su želeli da odvoje par hiljada maraka za to čudo tehnike. I tako su IT distribucija i retail stigli u Srbiju.

Promo

Ubrzo su i ostali videli potencijal u ovoj branši, pa je krenulo sa otvaranjem novih firmi. Sećam se i jedne roštilj žurke na kojoj se pojavio sadašnji mag IT-ja posle dolaska iz inostranstva i komentara „Sad je stigao, ima para a ima on i dobrih ideja“. Ipak, godinama je prva bila stvarno prva i najinovativnija. Za kupovinu su se pravile lista čekanja jer je robe bilo manje nego kupaca. Verovali ili ne, firma je birala sa kime želi da radi. Onda su došle sankcije i opet prilagođavanje. Putovanja preko Atine do Hong Konga da bi se obezbedila roba i na kraju Singapur. Sim Lim Square i Sim Lim Tower, dva mesta gde se pričalo na kineskom-engleskom i gde je srpski odzvanjao kao maternji.  I jednoga dana, dok su uživali u nudlama, predstavnici te prve firme naleteše na čoveka zvanog Chan. On im iz torbe izvuče par cd-ova i objasni kako je to hit i kako će to biti najtraženiji proizvod. Igre, enciklopedije, 3d programi… Na jednom cd-u, na više njih i samo sa omotima pa da se pakuju kada stignu. I direktor digitalne laboratorije opet reče „Prodavaćemo igrice!“ Prvih par komada je stiglo ali je odmah bilo problema. Magacioner nije znao engleski, a i bilo je teško ubaciti sve u program. Opet se ona sekretarica (sada već iskusni komercijalista) našali pa reče „Ma nije problem, vodiću ja računa o tome“. I ona i Chan postaše najbolji prijatelji.

A naslova je bilo sve više. Morala je da nađe vezu da bi pregledala strane gaming časopise i dobijala informacije o najbitnijim naslovima. Malo po malo, to je polako postajao odvojeni deo prodaje. Nije bilo CD kluba ili igraonice u regionu a da nisu strpljivo čekali u redu da kupe najnovije medije i odnesu u svoje firme. Naravno, svaki deo grada je imao po više klubova i igraonica i svi su radili sa uspehom. Jedina razlika je bila ta što su svi bitni klubovi bili specijalizovani za određene žanrove. Svaki deo grada je bio drugačiji. Kod konja enciklopedije, Beograđanka Dizni, Novi Beograd strategije a Zvezdara pucačine.

Mediji su već bili oduševljeni IT-jem i igrama pa su poznate mankenke tražile vezu da bi se slikale za naslovnu stranu nekog specijalizovanog magazina. Bele čipkane čarape i procesor oko vrata, malo erotike i više informatike. Imali ste Polarotor i Profi Bajt da na tv ekranima saznate najnovije vesti. Jedni su bili iskreni, drugi su često znali da „prilagode“ svoje mišljenje pa su neki od gledalaca kupovali pogrešne stvari ali to ni sada nije drugačije. I jednoga dana, dođoše novinari sa televizije u prvu firmu i zatražiše par igrica da podele kao nagradu. Bivša sekretarica, pomalo ekscentrik im obeća ali uz mali uslov, da ona izvuče nagrade. Sekretarica###/span

span###lavuša dođe, snimi se, progovori par reči i ljudi sa televizije je upitaše „A znaš li ti da igraš igre?“. „Ne, ali naučiću“, reče ona i kupi na rate najjači računar koji je mogao da se nađe. I karticu za prebacivanje materijala, i najnoviji VHS na koji je snimala materijal a i reši da joj emisija bude najgledanija. Need for speed, nema problema! Iišla je sa ekipom na Sajam automobila da snima priloge. Pevači i glumci su dolazili da gostuju u toj emisiji i pričaju o svojim omiljenim igrama. Išla je malo ispred vremena sa idejama. Posle su došle neke druge emisije o igrama a ona je rešila da je vreme da postane majka.

Promo

A gejming se razvijao. Logitech je od malog brenda postao gigant. Genius došao i ostao iako je pitanje da li je ono što je bio. Igre su počele da dolaze u pravim, velikim pakovanjima sa slikama, poklonima i poklon vaučerima.

A prva firma?

Ona je i dalje radila i težila tome da bude najbolja. Najnovije izmene u programima, najbolji brendovi, rešenja na jedan klik u programu i sve što neke firme ni danas nisu u stanju da postignu. Mnogo malih firmi koje su se pojavljivale i nestajale ali IT i gejming su se razvijali. Od prve Monolit igraonice gde su se održavala prva lan takmičenja do igraonica koje su pored igre nudile i noćni život. Neki su pokušavali da se naviknu na ove nove trendove, a nekima je sve to i danas čudno.

KGB igraonica je iznedrila neke od naših najstarjih profi igrača, a WCG licenca je došla u Srbiju. Sava Centar je bio pun ne samo igrača već i navijača ali i svih bitnih IT kompanija na prvim turnirima. Sajam Informatike je bio stvar prestiža. Bili ste niko i ništa u IT i gejmingu ako tamo niste imali štand. Na žalost, i tu su se stvari kod nas promenile. Sajam Informatike je postao mesto za prodaju jeftinih proizvoda pod palicom jedne određene firme ali realno, i ostali sajmovi su se promenili. Cebit više nema ni približan broj izlagača i posetilaca kao pre 15 godina, a nekada mali sajmovi tipa E3 su postali veliki i današnji Sim Lim naših kompanija. IT se menja ali se gejming mnogo brže razvija i postaje svakodnevnica.

Hong Kong je i dalje meka svega, i odatle sve kreće. Kažu da nikada više posetilaca iz Srbije nije posetilo ovaj sajam, a ti isti posetioci kažu da nikada više gejminga nisu videli nego ove godine. Sve je dobilo gejming u nazivu ili opisu. Čak i oni koji su uporno govorili da ne žele da se bave gejmingom su poslednjih dana u nedoumici ne dali krenuti već kako i šta poručiti. Gejming je nešto što ipak mora da se pažljivo radi i gde morate poštovati određene zahteve vašeg tržišta.

Ali to je već tema za nastavak ovog teksta…