Prošle nedelje sam učestvovala na panel diskusiji o gejmingu kod nas i u svetu. Jedna od učesnica je bila i Sandra Vlatković, predstavnica Twitter-a. Iako sam znala da je gejming hit na društvenim medijima, nisam čak ni ja bila svesna pravih brojki.

22,4 miliona korisnika Tvitera su gejmerski orijentisani, a po igrama to izgleda ovako:

Tviter

Sve javne ličnosti (muzičari, sportisti, glumci) pokušavaju da povećaju broj pratilaca uključivanjem u gejming, ali nekima ni to ne pomaže da dostignu te cifre.

Gejming na mrežama nije samo eSport, komentari o igrama već govori o tome koliko je gejming postao deo života. 

U nekom od prethodnih tekstova sam pisala o tome da gejmeri mogu biti i oni koji sede i povremeno igraju igrice na telefonima. Ali hajde da pogledamo brojke.

Trenutno je preko 2,1 bilion igrača za koje neke statistike kažu da troše na gejming 109$ biliona.

Globalno, tržište gejminga će u 2018 preći  $115 billiona. Sa preko $50 billiona, mobilni gejming drži skoro polovinu ukupne zarade. 2017, mobilne gejming aplikacije su činile preko 80% ukupnog prometa aplikacija preko Apple iOS  i Google Play-a. A ono što je najinteresantnije, korisnici preko 65 godina čine najjaču grupu (23%), dok su to ako gledamo po polovima- žene (63%). Čak 56% korisnika igra više od 10 puta nedeljno.

Candy Crush i ostale puzzle igre su difinitivno prve po broju igrača, a za njima slede strategije, trivia i na kraju pucačine.

Ove godine se predviđa da svi videći proizvođači telefona da izbace bar po jedan model koji je prilagođen igranju igrica. Priznate IT kompanije, specijalizovane za gejming su pred kraj godine pustile u prodaju telefone koji nisu samo za igranje igrica kada ste mobilni, vec savršeno funkcionišu i u  uparivanju sa laptopovima. Totalni gejming doživljaj…

I onda neko ima nešto protiv toga da gejming nekome bude posao, zanimanje, dobit?!

90% onih koji su protiv gejminga imaju samo jedan argument, gejming je na listi bolesti zavisnosti! Možda je nekima to dovoljan razlog a meni nije ni R od razloga. Mislim da je jedan od najbitnijih razloga – neznanje!

I ona naša tvrdoglavost da priznamo da nešto ne znamo.

Naš najtrofejniji tim je napravio ekipu za eSport igru, doveo vrhunske igrače i objavio vest.

Pozvali su neke od regularnih sponzora i dobili NE uz obrazloženje da eSport u Srbiji ne postoji?!

Sa druge strane, ispod su se nizali komentari o timu iz Hrvatske koji je postigao fenomenalan rezultat a tri njihova igrača su iz Srbije. I kako onda dalje? Ulagati ili čekati?

Lakše je reći da nešto nije dobro i slušati one koji kao znaju bolje nego sesti i istražiti. Pokušati. Razmišljati. Možda i promeniti sebe. Nije sramota priznati da nešto ne znamo ako imamo volje da naučimo i razumemo. Učenje ne prestaje sa 18..20..30 godina. Ako želite da budete dobri u poslu koji radite, vi jednostavno morate raditi na sebi i učiti i menjati se sa tržištem. Zato bih zamolila sve one koji misle da eSport u Srbiji ne postoji i da je gejming bolest, neka prouče činjenice. Neka pogledaju brojke i malo manje ulažu u prijatelje, poznanike i preko veze.

Cifre sve govore?