Prošla nedelja je bila puna gejming dešavanja. O nekima se pisalo, neki nisu najavljeni na vreme pa su prošli nezapaženo, a o nekima se potpisao ugovor o poverljivosti pa na žalost, ne mogu o njima ni pisati.

Nikako ne razumem i ne podršavam organizaciju turnira i eventova koji se reklamiraju dan ranije. To je nešto što se planira godinu dana unapred. Plan akcija. Plan promocija. Podela štandova sa cenama. Pozivnice bitnim ljudima. Gostovanja u TV emisijama. Bilbordi. Digital marketing. Organizacija dolazaka u grupama iz unutrašnjosti. Ali ne, kod nas je to i dalje „ko je čuo, čuo je“. Ako hoćemo da popularišemo gejming, hajde da se uozbiljimo i radimo to kako treba. Jeste kritika i stojim iza napisanog.

Promo

Nove igrice… mogu samo da kažem „Skylendersi, nećete još dugo!“ Definitivno igre sa igračkama likovima postaju sve popularnije i realnije. Ipak, i dalje je to nekako „za dečake“. Ne mislim da ovo što smo gledali i testirali neće igrati devojčice ali mislim da je, kako bi to englezi rekli „not my cup of tea“.

I baš ta podela u igrama je bila jedna od tema u mom jučerašnjem intervjuu za #shetalksgames akciju koju sprovodi FaceBook. Tim ljudi u okviru ove firme je shvatio da su žene neopradano zapostavljene u ovoj industriji i ovom akcijom pokušavaju da pokažu koliko smo u stvari svi jednaki. Sigurni su da žene svaki posao mogu jednako dobro raditi kao i muškarci u ovoj industriji. Ja nisam videla ceo materijal, i znam da se neće objaviti još par dana ali moram da napomenem da je bilo dosta interesantnih pitanja. Ono što je meni najlepše je što nemaju nikakvih predrasuda. „Mama gejmer iz Srbije“ im je jednako bitna kao i CEO neke velike kompanije koja razvija igre. Dakle, nije samo kod nas izražena podela na dečake i devojčice, muške i ženske poslove, eSport igrače i igračice. Gejming industrija sve više pokušava da se okrene i ženama i ova akcija je nešto što svakako treba podržati. U Londonu nemaju problem da pričaju sa ženama iz raznih zemalja o njihovim uspesima i naporima, pa zašto onda to ne radimo i mi u Srbiji. Ne bih da se ponavljam ali kako je sve i dalje isto, apelujem na ljude koji organizuju tv programe da pozovu naše igračice, kasterke, devojke iz developerskih firmi koje stvaraju svetske hitove. Naše su i uspešne su. Pričajte sa njima, o njima i podržite #onapričagejming #shetalksgames

Promo

Gejming sekcije u osnovnim školama je po njima specifičan projekat za naš region. To je nešto što postoji ali samo u zemljama koje imaju razvijenu svest o gejmingu. Iskustva koja sam čula od onih koji se bave ovim sekcijama je da je najteže postaviti temelje i naći kvalitetne prosvetne radnike koji će umeti da sprovedu program koji je radi u saradnji sa psiholozima. Ja sam optimista i verujem da ćemo koliko od Septembra moći da organizujemo obuke za zainteresovane nastavnike. Naravno, početak je priča sa roditeljima i trudiću se da u sledećih par meseci, uz pomoć naših kompanija i par eSport udruženja održimo panel diskusije za sve roditelje koji imaju nekih nedoumica oko ovih sekcija.

A sada opet o novim igrama… Prezentacije je vodio mladić koji je tačno ono o čemu pišem u ovoj kolumni. On je kao klinac dobio od mame prvu konzolu (PS1) i krenuo da se igra. Kaže da je mama od starta pokušavala da uvede neka pravila. Koliko učenja, toliko igranja. Sa 22 godine se prijavio da stažira u jednoj od vodećih kompanija za igrice, a sada, sa 25 je jedan od najbitnijih ljudi kada je u pitanju marketing i promocija novih igara. Zamislite da vaš sin sa 25 nađe posao iz snova samo zato što ste verovali u njega i dali mu šansu da radi ono što voli. Za godinu, dve, možda i više to mogu biti naša deca. Samo ih podržite!

A ja sada polako krećem do centra, sa onim osećajem koji neki nazivaju nervoza a neki pozitivna tenzija. Za par sati će pročitati imena 6 najbitnijih žena u gejmingu trenutno a ja imam onaj mali, mali glasić koji ponavlja „A zašto ne ja?”

Wish me a good luck!