Na FaceBooku i Instagramu još uvek dobijam pitanja o tome kako i koju igru igram kako bi “dokazala” da se u to stvarno razumem. Nekada mi je to simpatično ali ume i da bude iritantno. Nije mi teško da odgovaram na pitanja u vezi gejminga u školama. Volim da roditeljima objašnjavam kako ja mislim da ti trebalo da se organizuju kada dete poželi da igra igre više nego što je “prosek”. O igrama mogu uvek bez problema da polemišem, bez pripreme. Time se bavim, to radim i u to verujem. Sve je u glavi. Nervira me kada neko ko ima problem sa time što sam žensko očekuje da mu dokazujem da znam o čemu pričam. Žena pa o igricama, i to još da nekome kaže da greši… Ja argumente imam i uvek volim da čujem suprotno (prava vaga), ali ne prihvatam “Zato što ja tako mislim”. Ali, hajde da prođemo kroz neka najčešća pitanja.

Kada je normalno da dete počne da igra igrice?

Ne postoji normalno. Kao što neka deca krenu da sviraju instrumente dok su mala, ili perfektno govore engleski samo na osnovu učenja iz crtanih filmova, ili sa tri godine crtaju detaljno kao da idu u osnovnu školu, tako je i sa igrama. Onog momenta kada dete poželi da igra neku od igrica na vašem telefonu, tabletu ili računaru potrebno je da se organizujete tako da ga pravilno usmerite.  Ja sam najčešće bila svedok onoga „Neka ga, neka se igra, mirniji mi je tako“ bez dublje analize kako da se to trošenje vremena pravilno usmeri. O gledanju u mali ekran i uništavanju vida mislim da niko ne razmišlja. Nađite igre koje su prilagođene uzrastu a da nije samo Minecraft. Dobri stari Disney ima igrice zasnovane na bajkama koje im svakako čitate. Najčešće se ove igre baziraju na motorici, brojanju i učenju jezika. Sećam se kada je moja ćerka sela da odigra prvu vožnju sa nekim životinjama i posle dve izgubljene trke gurnula i volan i monitor i počela histerično da plače jer nije prva. Sela sam i pričala kako je potrebno vežbati satima, ili danima, sve dok ne nauči šta treba da radi. Nije joj bilo pravo ali je vežbala. I pobedila. I nije samo ona bila zadovoljna. Ja sam bila ponosna na to što je naučila da se bori, uči na greškama i počinje ispočetka. Roditelji moraju uz igru da decu uče osnovnim životnim pravilima i normama koje se nažalost polako gube. Sve je brzo, instant i na sigurno. Život je mnogo više i bolje da to nauče dok su mali nego da ih za par godina gledamo kako upadaju u depresije jer nemaju dovoljno lajkova, ne umeju da se bore i imaju problema zvog toga. Svako vreme je dobro vreme ako ga pravilno iskoristite.

Koliko je normalno pustiti dete da igra?

Normalno je vrlo rastegljiv pojam. Nekome je to pola sata a nekom tri sata. Najbitnije je da šta vam dete igra, sa kime i da pokušate i vi da igrate i vidite kakva je to igra. Ako vidite da to nije samo hobi i privremeno, organizujte ga da završi sve svoje obaveze i za početak igrice koristite kao nagradu. Nemojte mu dozvoljavati da igra kada god poželi kako bi se vi manje nervirali, ubeđivali ili radili nešto na miru dok je ono okupirano igricama. U početku je teško i traži upornost sa vaše strane ali sa decom je tako, to znate i sami. Jako je bitno da vodite računa da ne ustaje i pali računar dok vi spavate da bi se igralo. Realno, oni to rade ne samo zbog gejminga već i snimanja youtube klipova koji vas mogu zapanjiti ako samo malo pogledate šta sve rade i snimaju dok roditelji spavaju. Mene su šokirali snimci mojih rođaka koji su tek krenuli u školu a imaju svoj kanal i veliki broj snimaka „iz noćnog ludovanja“. To se ne dešava samo kod nas. Južna Koreja je donela zakon kojim se zabranjuje on line igranje mlađima od 16 godina u periodu od ponoći do šest ujutro. Uvedite svoja pravila jer vi najbolje poznajete svoje dete.

Koje igrice treba izbegavati i braniti detetu da igra?

Sigurna sam da im nećete davati sexy igrice i one koje su prepune nasilja. Mada, viđala sam roditelje koji daju deci da igraju GTA a prave problem sa Counter Strike-om. CS je mala beba u poređenju sa GTA. Dobro proverite svaku igricu i prilagodite vašem detetu. Vi najbolje poznajete svoje dete i znate šta mu može biti interesantno. Ne moramo uvek da im ispunimo svaku želju u potpunosti. Ako mislite da neka igra nije dobra vi ponudite ono što je po vama dobro. Usmerite ih. Preterano igranje je loše, ali realno, svako preterivanje u nečemu je loše. Ne postoje igrice koje su baš napravljene da „navuku“. Za neke je to Candy Crush a za neke Far Cry… Stvar izbora. Poznajem decu koja sa oduševljenjem igraju mini mozgalice Brain Yoga sa nivoima težine od 1 do 10.

Da li su naša deca podložnija preterivanju? Igraju li više od dece u regionu?

Naša deca nisu ništa lošija ili gora od dece u regionu. Jedina razlika je što su kod nas manje shvaćena. Dok se u okolnim zemljama već odavno organizuju turniri, škole, prenosi eSport turnira i izdaju specijalizovani magazini o gejmingu – kod nas je to sve još uvek bauk. Pored dobrog starog Sveta Kompjutera koji piše o igricama kao delu IT industrije, i časopisa GAMER koji je jedini naš i specijalizovan za igre, mi nemamo ni jedan drugi vid deljenja informacija iz ove oblasti. Da li ste videli neki časopis za mame koji piše o gejmingu? Da li ste videli sliku neke naše gejmerke u magazinima za lepotu i zdravlje? Emisiju u kojoj pored reality zvezda sedi i neki gejmer i priča o svojim uspesima? Naučnu emisiju koja pokušava da približi gejming širim masama? Ne, naša deca nisu podložnija preterivanju ni manje ni više od ostalih u regionu ali imaju manje izbora i podrške!

Gejming nije bauk ako ga upoznamo i ako ga se bez razloga ne plašimo!