TEST: Zavisni od video igara ?

Sve više pričamo o gejmingu, ali i dalje nismo sigurni u to koliko je dobar ili loš. Osnovna konstatacija, iako je dokazano da je Svetska Zdravstvena Organizacija loše uradila (ili nije ni uradila) ispitivanja i objavila tvrdnje koje se sve više u poslednje vreme obaraju, je da je gejming bolest zavisnosti.

Nekim roditeljima je i pola sata igranja zavisnost dok se drugi ne uzbuđuju ni kada je dete satima online u igrici jer su sigurni da je kod kuće i ne brinu o lošem društvu. Mnogo je testova koji su napravljeni kako bismo videli da li smo u problemu, a ovaj je jedan od napoznatijih. Na Vama je da samo iskreno odgovorite na pitanja.

1. Da li provodite mnogo vremena razmišljajući o igricama čak i kada ne igrate, ili planirate kada ćete sledeće moći da igrate? Igre postaju dominantna aktivnost u vašem svakodnevnom životu.
2. Da li se osećate nemirno, razdražljivo, neraspoloženo, ljuto, uznemireno, dosadno ili tužno kada pokušavate da smanjite ili prestanete da igrate igre, ili kada ne možete da igrate?
3. Da li osećate potrebu da igrate sve duže, igrate uzbudljivije igre ili koristite moćniju opremu da biste dobili istu količinu uzbuđenja koju ste dobijali?
4. Da li ste osećali da bi trebalo da igrate manje, ali niste u mogućnosti da smanjite količinu vremena koje provodite igrajući igrice?
5. Da li ste zbog igranja izgubili interesovanje – ili ste smanjili učešće – za druge rekreativne aktivnosti?
6. Da li ste nastavili da igrate igru iako ste znali za negativne posledice, kao što su nedovoljno spavanje, kasnjenje u školu/na posao, trošenje previše novca, svađanje sa drugima ili zanemarivanje važnih obaveza?
7. Da li ste lagali porodicu, prijatelje ili druge o tome koliko igrate? Ili ste pokušali da sprečite svoju porodicu ili prijatelje da saznaju koliko igrate?
8. Da li igrate da biste pobegli ili zaboravili na lične probleme, ili da biste se oslobodili neprijatnih osećanja kao što su krivica, anksioznost, bespomoćnost ili depresija?
9. Da li ste rizikovali ili izgubili značajnu vezu, posao, mogućnost obrazovanja ili karijere zbog igranja igara?

Odgovori su jednostavni, DA ili NE.

1 do 2 DA odgovora znače da niste u opasnosti da gejming postane zavisnost.

3 do 4 DA odgovora prikazuje rizično igranje igara i vredi ga dalje istražiti kako bi se izbegli ozbiljniji problemi

4 i više – IMATE problem!

Ukoliko ste u prvoj grupi, nastavite pametno da igrate i odaberite najbolje igre za vas.

Druga grupa je ono što se zove ispunjenje kriterijuma za rizično igranje. Možda igrate igrice nekoliko sati dnevno, ali to počinje da utiče na različite oblasti vašeg života kao što su škola, posao, higijena i odnosi. Skloni ste da želite da igrate sve više i više dok ulažete manje napora da budete produktivni, a kada ne možete da igrate osećate se razdražljivo i neraspoloženo. Počinjete, ili ste već krenuli da gubite interesovanje za druge hobije i aktivnosti i postajete sve više izolovani od fizičkih prijatelja i porodice. Duboko u sebi možete se osećati kao da počinjete da se gubite u virtuelnom svetu, a možda i ne razumete zašto.

Treća grupa je ona koja definitivno označava bolest zavisnosti od igranja!

Šta je zavisnost od igara?

Zavisnost od igara se odnosi na nezdravu opsesiju igranjem do te mere da dominira životom pojedinca nauštrb važnih odgovornosti u životu, ličnih odnosa i životnih interesa. Zavisnici od igara možda neće moći da prestanu da igraju uprkos ozbiljnim posledicama po njihovo fizičko i mentalno zdravlje.

Koji su uzroci zavisnosti od igara?

Nekoliko razloga može objasniti zašto neko razvija zavisnost od video igrica.

Biološki faktori: Pojedine video igre su dizajnirane da stvaraju zavisnost i imaju za cilj da stvore impresivna iskustva za igrače. Ovaj snažan nivo uranjanja rezultira proizvodnjom velikih količina dopamina u mozgu, čineći da mozak povezuje igranje igara sa prijatnim iskustvom. Osoba tada razvija snažnu želju da traži istu ugodnu aktivnost iznova i iznova.

Psihološki faktori: Psihološki uzroci kompulzivnog igranja su želje za bekstvom i osnovni poremećaji mentalnog zdravlja. Pojedinac može konzumirati video igrice sa motivom da izbegne probleme iz stvarnog života jer se igranje može koristiti kao strategija za ometanje i izbegavanje suočavanja. Ljudi koji pate od psiholoških poremećaja kao što su anksioznost i depresija takođe imaju tendenciju da koriste igre kao način da se izbore sa negativnim emocijama.

Ovo je ujedno i faktor koji je najzastupljeniji kod osoba koje su mi pisale i obraćale se preko društvenih mreža. Na žalost, vršnjačko nasilje je odsta yastupljeno u našem društvu i mnogima je najlkše da se bore na svoj način, uranjanjem u igre i herojstva u nekom imaginarnom svetu.

Društveni faktori: uključuju trenutno zadovoljstvo i potrebu za društvenim odobrenjem. Video igre nude trenutno zadovoljstvo i povratne informacije koje bi moglo biti teže postići u stvarnom životu. Kao rezultat toga, ljudi možda više vole da igre budu izvor samopoštovanja i društvenog zadovoljstva. Društvene interakcije u video igricama takođe doprinose problematičnom igranju igara jer osećaj pripadnosti koji oseća igrač u virtuelnom svetu motiviše ih da traže društvene veze u okviru aktivnosti. Ali, postoje i naučni dokazi da je isto ovo mnogima i pomoglo tokom samoće i perioda izolacije.

Koji su efekti zavisnosti od igara?

Previše igranja može imati ozbiljne negativne posledice. Efekti zavisnosti od igara su navedeni u nastavku.

Fizički efekti: Najčešći fizički ishodi zavisnosti od igara su poremećaji spavanja, glavobolje, sedentarni način života, kao i povrede šake i zgloba. Ovi efekti su rezultat prekomerne potrošnje video igara i nedostatka fizičke vežbe koja dolazi sa tim.

Emocionalni efekti: Problematično igranje igara može imati negativne efekte na emocionalno blagostanje osobe, kao što su povećane emocionalne poteškoće i nemogućnost suočavanja sa bolnim emocijama. Nedostatak veza u stvarnom životu može dovesti do toga da zavisnik od igara bude lako savladan negativnim osećanjima i nesposoban da se nosi sa izazovnim emocijama.

Mentalni efekti: Hiperuzbuđenje i preterana stimulacija koji se dešavaju prilikom igranja video igrica mogu dovesti do mentalnih efekata, uključujući oštećeno kognitivno funkcionisanje, lošiju kontrolu impulsa, kraći raspon pažnje i probleme sa koncentracijom. Nedostatak brze akcije u stvarnom životu ne uzbuđuje zavisnike od igrica, zbog čega gube interesovanje za zadatke koji zahtevaju više fokusa i pažnje.

Psihološki efekti: Prekomerno igranje igara je povezano sa nekoliko psiholoških efekata, uključujući povećanu anksioznost, depresiju, promene raspoloženja, razdražljivost i gubitak samopoštovanja. Štete uzrokovane zavisnošću od ličnih odnosa mogu dovesti do problema sa mentalnim zdravljem. Slično tome, ljudi sa već postojećim mentalnim bolestima mogu se uključiti u zavisnička ponašanja oko igara kao sredstvo za suočavanje sa teškim emocijama.

Kratkoročni efekti zavisnosti od igara uključuju glad, lošu ličnu higijenu, umor, naprezanje očiju, kao i propuštanje porodičnih okupljanja i društvenih događaja sa prijateljima. Iako su to trenutni efekti poremećaja, jednom kada postanu obrazac u izvesnoj meri.

Dugoročni efekti kao značajno oštećenje u različitim oblastima života. Dugoročni efekti zavisnosti od igara mogu biti razorni i mogu uključivati finansijsku propast, nezaposlenost, izbacivanje iz akademskih institucija, povećanu agresiju ili nasilje i napade. Poremećaj takođe može izazvati ozbiljne zdravstvene rizike kao što su dijabetes, problemi sa srcem i respiratorni problemi zbog niskog nivoa fizičke aktivnosti koji su povezani sa video igrama.

Koji su znaci i simptomi zavisnosti od igara?

Određeni znaci upozorenja ukazuju na problematično igranje igara. Ovo su najčešći znaci i simptomi zavisnosti od igara.

Preokupacija igranjem igrica: Neko zavisnik od video igara stalno razmišlja o svojoj prethodnoj sesiji igranja ili veoma očekuje svoje sledeće vreme za igranje. Ovo ostavlja zavisnu osobu odvučenu od važnijih aktivnosti u svakodnevnom životu.

Potreba da provode sve više vremena na igranju igara: Kako zavisnici od igara izgrađuju toleranciju na višak dopamina, možda će osetiti potrebu da provode sve više i više vremena igrajući video igrice kako bi osetili isti nivo uživanja i zadovoljstva koji su u početku iskusili.

Ekstremni umor zbog nedostatka sna: Uobičajena je pojava da zavisnici od video igrica žrtvuju san zarad dužeg vremena igranja. To dovodi do ekstremnog umora i nedostatka energije zbog nedostatka sna.

Izolacija od porodice ili prijatelja u korist igranja: Kako nečiji život počinje da se vrti oko igara, oni mogu da se odvoje od porodice ili prijatelja i da se izoluju kako bi odvojili više vremena za igranje igrica.

Povećana razdražljivost kada ne može da igra igru: Neko sa zavisnošću od igara može pokazati znake razdražljivosti i nemira u odsustvu video igrica čak i na kratko. Oni takođe mogu postati nervozni i lako pucati na druge ljude kada im se oduzme igranje.

Laganje drugima u vezi sa količinom vremena provedenog u igrici: Zavisnik od igara može imati osećaj krivice i srama zbog prevelike količine vremena koje provode na podsticanje svoje zavisnosti. Kao rezultat toga, mogu da prijavljuju ili lažu članove porodice i prijatelje o tome koliko vremena provode igrajući se, a možda čak i tajno obavljaju aktivnost. Zanemarivanje obaveza kod kuće, na poslu ili u školi: Osoba može zanemariti obaveze sa porodicom i na poslu ili u školi da bi igrala video igrice. To dovodi do problema kao što su loše učenje i rezultati na poslu.

Drugi mogući simptomi zavisnosti od igara uključuju:

• Pogoršanje lične higijene, što može biti znak samozanemarivanja.
• Gubitak interesovanja za aktivnosti koje se ne igraju igara ili hobije u kojima ste prethodno uživali.
• Višestruki neuspešni pokušaji da se smanji učešće u video igrama
• Korišćenje video igrica za ublažavanje lošeg raspoloženja i negativna osećanja Igra uprkos očiglednim negativnim efektima na fizičko i psihičko funkcionisanje

Kako prevazići zavisnost od igara?

Prvo i osnovno je biti iskren prema samom sebi! Ukoliko je u pitanju maloletna osoba, najbolje je potražiti savet stručnjaka.

Zavisnost od igara može se prevazići postavljanjem strogih vremenskih ograničenja za bilo koju sesiju igara i zaokupljanjem drugim aktivnostima koje ublažavaju stres. Postavljanje specifičnih vremenskih ograničenja za svakodnevnu igru može odvratiti pojedinca od mogućnosti da razvije punu zavisnost od video igrica.

Može se pokušati ograničiti vreme igranja na ne duže od dva sata svakog dana uz pomoć tajmera na mobilnom telefonu ili drugom uređaju. Otkrivanje drugih zabavnih aktivnosti kao oblika ometanja takođe je od pomoći u suzbijanju zavisnosti od igara. Pojedinci često koriste igre da pobegnu od stresnih situacija u životu. Od ključne je važnosti razviti zdravije strategije suočavanja kada ste preplavljeni stresom otkrivanjem drugih aktivnosti koje će vas zaokupiti. Ovo je korisno za uspostavljanje zdravije rutine koja će sprečiti osobu da se okrene kompulzivnom igranju kada se suoči sa situacijama okidača.

Međutim, kao i kod svake druge zavisnosti, prevazilaženje zavisnosti od igara može biti težak proces. Neko ko je ozbiljno zavisnik od igara možda će morati da se obrati lekaru ili terapeutu za stručnu pomoć. Srećom, živimo u vremenu kada poseta psihoterapeutu ili psihijatru neće biti osuđena već će se dobiti potrebna pomoć. Uvek volim da spomenem Dr. Olivera Vidojevića koji je jedan od retkih koji se na pravi način postavio prema gejmingu i njegovim dobrim i lošim stranama.

Savetovanje o zavisnosti od igara je neophodno da se zavisnicima da mogućnost da steknu nove perspektive o svom stanju i da im se pruži kvalitetna emocionalna podrška tokom kritičnog perioda oporavka. Terapija se takođe može raditi u grupama ili sa članovima porodice. Grupna terapija se sastoji od grupa vršnjaka sa kojima zavisnik od igara može da razgovara o svojim brigama, kao i da dobije savete i povratne informacije. S druge strane, porodično savetovanje pomaže članovima porodice da pronađu nove načine da zajedno rade na olakšavanju oporavka voljene osobe i rešavanju problema koji su uticali na funkcionisanje porodice.

Kao i sve, kada se preteruje, gejming može biti loš. Ipak, činjenica je da za razliku od drugih bolesti zavisnosti, od kojih se mnogo manje plaše roditelji a koje su neuporedivo zastupljenije, gejming ostavlja mnogo manje posledica. Droga i alkohol uništavaju zdravlje i u velikom broju slučajeva neće samo doneti loše zavisnicima već i njihovoj porodici i prijateljima. Laganje i krađa da bi se nastavilo sa porokom i situacije u kojima se mogu izgubiti životi, na žalost većeg broja ljudi ukoliko dođe do gubitka normalnog rasuđivanja, usporenih reakcija i pomračenja svesti. Gejming za razliku od duvana neće oštetiti pluća a neće oštetiti novčanik kao kocka. Dakle, ukoliko se na vreme i na pravi način suočite sa gejmingom, pozitivan rezultat izlečenja je siguran.

Kako sprečiti zavisnost?

Nove tehnologije, gejming, veštačka inteligencija i društvene mreže neće nestati ako ih ignorišemo. Deca nam neće biti pametnija već nesposobnija za novo digitalno doba ako im branimo računare i telefone. Na nama kao roditeljima je da orvoreno o svemu pričamo, da budemo svesni svih vrlina i mana našeg deteta i da gejming tretiramo kao alat koji nam može pomoći i u učenju, a ne samo kao način da se zabavimo.

Postoje roditelji koji deci daju da igraju igre koje nisu dozvoljene njihovom uzrastu uz konstataciju da je njihovo dete drugačije. To je tako daleko od istine i sama činjenica da ćete detetu objasniti da je krv na ekranu lažna, da ubistva nisu prava i da to ne treba da radi u pravom životu neće izbrisati činjenicu da će to isto dete gledati scene koje nisu namenjene njemu već starijima. Hajde da prestanemo da se pravimo pametnijim od onih koji donose neka pravila i da bar ponekada pokušamo da pravila poštujemo!

Ja uvek preporučujem da dete uvedete u svet video igara porodično! Igrajte igre koje će vas opustiti, nasmejati i približiti jede drugima. Razgovarajte sa decom o tome šta igraju i saznajte šta je to što ih privlači određenoj igri.

Izvor slika – Canva Pro