VELIKI PAD ili igre koje su nas razočarale

Postoje developeri koji iznenade sa dobrim igrama jer se to od njih ne očekuje. Postoje developeri koji uvek izbace igre u skladu sa onim što se od njih očekuje. Ipak, poslednjih par godina je bilo dosta situacija u kojima su nas velika i poznata imena u svetu gejminga razočarala. Razvoj igara može biti težak i inisam sigurna da postoji programer koji planira da napravi igru koja neće uspeti. Međutim, to se dešava, posebno ako je naslov dugo očekivan, prepun ambicija, a izvođenje i ono što dobijemo na D1 podbaci. Možda je ovo neka lista najambicioznijih igara u poslednjih nekoliko godina koje su propale, bilo u smislu prodaje, ili kritika relevantnih novinara ili prijema kod igrača. 

Ovo nije spisak nužno najgorih igara ikada objavljene. Umesto toga, one su najrazočaravajuće igre ikada objavljene.

Ukoliko mislite da nešto treba dodati, tu sam!

Trek to Yomi

Sigurno je da Flying Wild Hog ume da upakuje igru i da imaju njuh za stil. na žalost, čini se da sve ostalo nedostaje. Ovo se moglo videti u Shadow Warrior 3, a još više u Trek to Iomi. Omaž filmovima Akire Kurosave sa zadivljujućim monohromatskim vizuelnim prikazima i prezentacijom, na kraju je izneveren njegovom užasnom borbom i nedostatkom duše. Iako su brojevi prodaje nepoznati, dobio je pomešane reakcije kritičara i „mešovitu“ ocenu na Steam-u od 984 recenzija korisnika.

Mass Effect Andromeda

Mass Effect Andromeda je pokušala da uradi mnogo. Bio je tu pokušaj da ispriča novu priču sa potpuno novom glumačkom ekipom, sa timom koji stoji iza zvezdanog multiplayera Mass Effect 3. Pokušaj da ubace mnogo veće prostore za igru i veću raznolikost gradnje. Međutim, od samog početka, bilo je problema. Od toga da se nasumično generišu planete, Frostbite je bio haos, odlasci na visokom nivou i slično. Uprkos tome što je igra bila pristojna na nekoliko načina, Andromeda je propala. propala je toliko da je izdavač EA navodno otkazao DLC i staviteovu  franšizu na led na nekoliko godina.

Project CARS 3

Project CARS 2 je uopšteno bila dobra igra, iako opterećena greškama i raznim tehničkim problemima. Slightly Mad Studios je obećao da će Project CARS 3 biti „200 posto bolji“, „duhovni naslednik Need for Speed SHIFT“ i druge marketinške retorike. Nažalost, po objavljivanju, fanovi su shvatili da je igra unazađena. Neki bi rekli, toliko zaglupljena da vređa inteligenciju. Dakle, jednostavna sa više arkade, bez zaustavljanja u boksu, habanja guma ili potrošnje goriva. i to ne bi bilo najgore, ali čak ni po standardima arkadnih trka, nije bilo ništa posebno. Ne samo da je bila lošija, već je na primer fizička prodaja u Velikoj Britaniji bila 86% manja nego prvi deo. Za utehu je da su zauzeli peto mesto po prodaji u maloprodaji u SAD nakon mesec dana od lansiranja.

Chicory: A Colorful Tale

Chicory: A Colorful Tale  je priča o Pizza, psu koji dobija magičnu četku i koristi je da oboji svet koji je postao crno-beli. Oni kreću na putovanje da pronađu cikoriju, rešavajući svačije probleme na putu sa temama identiteta, kreativnih blokova i još mnogo toga. Koliko god da je igra bila prelepa i dirljiva sa snažnim prijemom od kritičara, nije imala očekivani uticaj. Ima „Izuzetno pozitivnu“ ovenu na Steam-u, ali samo 1670 recenzija korisnika. Ipak, možda je ovo ipak naslov koji vredi igrati.

Crackdown 3

Kada je prvi put najavljena igra Crackdown 3,  izgledala je kao ovaj masivni sandbox otvorenog sveta u kome su igrači mogli da unište sve. Moć clouda bi ovo olakšala i otvorila novi put uništenju u igri. Nažalost, nije bilo suđeno. Posle brojnih kašnjenja, pa čak i odlaska kreatora David Jonas-a, otkriveno je da je Crackdovn 3 ograničio svoje uništavanje zasnovano na cloudu na režim za više igrača koji se zasniva na odredu, što nije bila pametna ideja. Možda je programer zagrizao više nego što je mogao da sažvaće, ili su se planovi možda promenili, ili…

Neo: The World Ends with You

The World Ends with You je jedan od mnogima omiljenih RPG-ova svih vremena. Sa potpuno novom glumačkom ekipom, Neo ima zabavan novi borbeni sistem i potpuno 3D vizuelne prikaze. Elegantna prezentacija i odlična muzika koju je radio Takeharu Ishimoto, koji je komponovao muziku za prvu igru, su tu i odlični su. Uprkos dobrom prijemu kritike, prodat je samo u 18.799 primeraka prve nedelje u Japanu. Square Enix je dalje potvrdio u finansijskom izveštaju da naslov „nije ispunio početna očekivanja“. To je morate priznati velika šteta ako imamo u vidu koliko je trebalo da se napravi nastavak.

Baldo: The Guardian Owls

Baldo: The Guardian Owls je inspirisan The Legend of Zelda sa tamnicama, i radovima Studija Ghibli i Hayao Miyazaki, kao što se vidi u ručno nacrtanom umetničkom stilu. Prelepo, sigurno, ali na kraju je stigao nered zbog užasne borbe, dosadnih poteškoća, brojnih grešaka i dvosmislenog pripovedanja. Na Steam-u ima „mešovitu“ ocenu sa oskudnih 150 recenzija korisnika i samo 18 recenzija na iOS-u sa

Below

Below je najavljen na E3 2013 kao ekskluziva za Xbox konzolu, a zatim je pomeren do 2018. Činilo se kao nešto posebno od Capibara Games, mračni akciono-avanturistički naslov koji vrvi misterijom. Iako posedovanje roguelike elemenata nije bila najgora ideja, nivoi koji se ponavljaju, napredovanje sporo do bola i brojni načini da budete odmah zakopani učinili su da se permadeath oseća previše kažnjavajućim. Programer jevremenom napravio neka poboljšanja, ali je i dalje na „Uglavnom pozitivnoj“ oceni na Steam-u sa samo 1040 recenzija korisnika i mešovitim prijemom kritičara.

ocenom od 3,3 zvezdice.

Deathloop

Uprkos svim svojim manama, gameplay’u koji se ponavlja i izgubljenom potencijalu, Deathloop je počeo prilično ambiciozno. Istražujete ostrvo sa četiri regiona i sastavljate tragove da biste na kraju ubili osam meta pre nego istekne dan? Bio je kul i zahvaljujući svojoj estetici i zvučnoj podlozi u stilu 70-ih. Nažalost, nije izdržao nakon prvih nekoliko sati. Ima preko 15.000 korisničkih recenzija na Steam-u za „Uglavnom pozitivnu“ ocenu, ali prodaja u Velikoj Britaniji za PS5 bila je najniža ikada za neku Arkane igru. Takođe je bio 18. naslov po broju preuzimanja u PlayStation Store-u u Kanadi i SAD prošle godine, pa je možda bio bolji u digitalnoj prodaji. Za igru sa ovoliko uloženog marketinga i dobrih ocena kritičara, očekivalo se mnogo bolje i više.

Twelve Minutes

Twelve Minutes je igra sa vremenskom petljom, sa preokretom koji se ogleda u tome što je ograničena na mali stan gde se istih 12 minuta stalno ponavlja u realnom vremenu. Ukoliko pogledate glumačku ekipu koju čine James McAvoy, Daisy Ridley i Willem Dafoe i činilo se da je to intrigantna misterija. Što je i bila, do određene tačke. Onda su stvari postale malo previše glupe, „rešenja“ suviše granično uvredljiva. „Preokreti“ su to pogoršali i vremenom su postali besmisleniji. Dvanaest minuta je vreme koje biste možda i posvetili ovoj igri.

Twin Mirror

DON’T NOD Entertainment je razvijao dosta igara tokom godina, a među njima i Twin Mirror. Avanturistička igra iz trećeg lica, predstavila nam je novinara po imenu Samuel koji se vraća u svoj rodni grad nakon smrti svog prijatelja Nika. Događaji oko njegove smrti su čudni, pa da bi shvatio šta se desilo, Sem može da uđe u Palatu uma Mind Palace, spajajući sećanja i zamišljajući potencijalnu budućnost. Koliko god to lepo zvučalo, Twin Mirror je na kraju bio prekratak i njegova mehanika nije bila ni približno tako dobra u izvođenju. DON’T NOD je kasnije otkrio da je nadoknadio samo oko 75 odsto ulaganja u proizvodnju ove igre.

STAR WARS: Jedi – Fallen order

Posle ogromnog razočarenja izazvanog otkazivanjem Star Wars: 1313, Fallen Order se osećao kao nagrada sazvežđa za fanove Ratova zvezda. Iako ovaj projekat nažalost nije imao kreativnu pokretačku snagu Amy Hennig iza sebe, trejleri su učinili da ovo izgleda donekle slično onome što je 1313 zadirkivao.

Igra je izgledala kao da će uključivati elemente platforme i setove iz trećeg lica slične onima prikazanim u trejlerima za 1313. Nažalost, iako su ovi elementi zaista bili prisutni u igri, oni nisu bili element oko kojeg se vrti igranje. Umesto toga, postali su tercijarni elementi glavnog stila igre. Ovaj stil igre je bio preteran, čak i u to vreme. Kada je Fallen Order izašao, postao je još jedan klon Dark Soulsa, samo što je ovaj bio smešten u svemir Ratova zvezda. Niko nije tražio igru Soulsborne Star Wars i ljudi koji su se radovali iskustvu nalik na Uncharted bili su veoma razočarani. Dodajte tome i činjenicu da je Kal Kestis bio namčorast i nepovezan protagonista i više tehničkih problema u igri i sve to dovodi do izuzetno razočaravajućeg iskustva. 

The Avengers

Square Enix je dobio licencu za kreiranje originalne igre Avengers i izgledalo je to kao genijalni potez. Ljubitelji Marvelovih igara i dalje su bili pod utiskom trijumfa Insomniac-ovog Spider-Mana objavljenog samo nekoliko godina ranije. Ideja o igrici Avengers zasnovanoj na priči, objavljena nakon uspeha MCU-a na velikom ekranu, bila je uzbudljiva.  Nažalost, ovo nije ono što je Square Enix isporučio. Već od prvog trejlera objavljenog za igru, stvari su izgledale loše. Svi dizajni likova su izgledali kao loše kopije, razvodnjene verzije njihovih kolega sa velikog ekrana. Činilo se da ni igra, niti grafika, odgovaraju standardu koji je postavio Spajdermen. Ipak, većina je želela da ova igra bude odlična i potajno se nadala da će priča igre biti toliko sjajna da će nadoknaditi drugorazrednu prezentaciju i osrednje sisteme igranja. Sve što je uspela bio je zaplet za zaborav, praćen grind-festom petlje igranja.

Ovaj naslov prepun mikro transakcija, a games-as-a-service koji je Square Enix objavio nije bio ono što je obećano kada su prvi put najavili igru. Obožavatelji Marvela su se osećali izdano i ostala im je samo spoljašnjost protraćenog potencijala. The Avengers su nesumnjivo jedna od najrazočaravajućih igara ikada objavljenih.

Fallout 4

Složićemo se da Fallout 4 nije loša igra. I to je verovatno nešto što krasi neke od naslova na ovom spisku. Ovo nije spisak nužno najgorih igara ikada objavljene. Umesto toga, one su najrazočaravajuće igre ikada objavljene.

Fallout 4 je bio suočen sa nepremostivim zadatkom da nastavi u skladu sa nasleđem i Fallout 3 i Fallout: New Vegas. Koncept dobijanja ažurirane verzije tih klasičnih postapokaliptičkih RPG-ova, koje je razvila Bethesda koja je u to vreme još uvek bila miljenik kritike, bio je uzbudljiv.  Na kraju, Fallout 4 je bio razočaranje! Ovo razočarenje nije nužno bilo zbog kvaliteta same igre, već zato što igra nikada nije mogla ni zamisli da će ispuniti ogromnu količinu uzbuđenja iza nje pre objavljivanja. Kada je Fallout 4 izašao, to je bilo upravo ono što su fanovi serije očekivali, i ništa više. Ovo je verovatno bio najveći greh igre. To ne znači da nije bilo drugih aspekata igre koji su bili razočaravajući. Grafika igre je bila ispod parametra. Čak i za to vreme, svet Fallout 4 je bio težak za gledanje. Dok je svet Fallout-a oduvek imao namerno, neospornu ružnoću u sebi, vizuelni nedostaci četvrtog naslova serije prevazišli su to.  Veliki deo ovoga je zahvaljujući Bethesdinoj beskonačnoj upornosti da stalno koristi užasno zastareli Creation Engine u razvoju Fallout 4. Ovaj deo softvera je bio zastareo 2015. Odluka da se nastavi sa njim bila je zbunjujuća kada je MGS V odustao je iste godine koristeći zadivljujući Fox engine, The Witcher 3 je izdat na lepom RED engine-u a Arkham Knight je mnoge oduševio upotrebom Unreal Engine 3.

Grafika u Fallout-u 4 je bledela u poređenju sa vizuelnim prikazima ovih drugih naslova otvorenog sveta koji su objavljeni iste godine. To je dovelo do rastegnutih tekstura, zastarelih modela likova, krutih petlji animacije, klipinga, kratkih razdaljina izvlačenja i mnoštva tehničkih grešaka koje muče igru. Pucnjava je bila notorno nespretna, čak i za to vreme.

Duke Nukem FOREVER

Uzmite zastarelog, problematičnog lika koji je bio popularan 1990-ih i pokušajte da ga oživite u HD eri i šta dobijate? Uvredljivo loš FPS posut neuspelim pokušajima toaletnog humora, lošom veštačkom inteligencijom neprijatelja, lenjim setovima i toliko sumnjivih umetničkih izbora. Zašto programeri Duke Nukem Forever-a nisu bili u stanju da uhvate tu istu nijansu simpatičnog, iako u velikoj meri nedodirljivog heroja?

Duke Nukem je uvek bio pomalo uvredljiv lik, ali njegov šarm u osnovi je uvek pomogao da se njegova svinjoglavost oseća prijatnije. Isti lik u Duke Nukem Forever je u potpunosti lišen ove harizmatične privlačnosti, ostavljajući samo negativne delove onoga što je činilo njegovu ličnost ranije.  U početku, mnogi su to pripisali video igricama i pop kulturi koja je generalno sazrela u godinama od slavnih dana Duke Nukema. Međutim, ako se vratite da povežete stari PS1 da pokrenete Land Of The Babes, uverićete se da je tu postojala definitivna privrženost, koja primetno nedostaje liku u Duke Nukem Forever.

METAL GEAR SOLID V: The Phantom Pain

Prvi put smo se upoznali sa ovim naslovom još 2012. godine, u okviru Video Game Awards za tu godinu. Sveži mladi studio pod nazivom The Phantom Pain je prikazao trejler za novi IP. Iz tog prvog trejlera, izgledalo je kao neka vrsta igre Silent Hill i Outlastesque fantazije/trilera.  Videli smo protagonistu igre, koji je bio čovek koji je upadljivo podsećao na Kurta Rasela koji štrajkuje glađu. Drugi čovek ga je vodio po bolnici sa zavojima preko lica dok se zgrada rušila oko njega. Trejler je pokazao visokotehnološki tim vojnih trupa koji se infiltriraju u bolnicu i razne druge čudne natprirodne događaje, uključujući demona poznatog izgleda. Drugo glavno priznanje o tome šta je ova igra bila je da je izgledala značajno slično već najavljenom Metal Gear Solid V: Ground Zeroes. Igrači su spekulisali, stručnjaci su analizirali i na kraju je internet odlučio da ova igra mora biti novi ulazak u MGS sagu.  Svet nikada ranije nije video nešto slično u marketingu video igara. Svaki obožavalac MGS-a bio je akutno svestan činjenice da je Hideo Kojima ludi genije, ali čak i za njega ovo je izgledalo ekstravagantno.  To je bilo to, dobijali smo nešto što se činilo kao dve nove igre Metal Gear-a, a fanovi su svuda bili uzbuđeni. Kako je vreme prolazilo, ispostavilo se da će ova igra biti smeštena u 80-te, da će pokazati propast heroja nekada poznatog kao Big Boss i da će premostiti jaz između MGS Peace Walkera i originalnog Metal Gear.

No man’s sky

Danas ova igra ispunjava skoro sva obećanja koja je dao razvojni tim pre objavljivanja. Međutim, kada je igra prvobitno lansirana u avgustu 2016. godine, bila je to sasvim drugačija priča.  Najveći zločin No Man’s Sky bila je pompa koju je stvorio za sebe. Ovo je glavni razlog zašto mnogi smatraju da je No Man’s Sky među najrazočaravajunijim igrama ikada objavljenim. Da je ova stvar pokrenuta bez bezbroj objavljenih intervjua Sean Murray-a koji previše obećavaju karakteristike igre, verovatno ne bi bila previše loše primljena. To bi bila samo još jedna dovoljno pristojna, proceduralno generisana istraživačka igra smeštena u svemir. Samo na trenutak, zamislite, ako hoćete, šta bi moglo biti da ta uzvišena očekivanja nije postavila za igru njen sopstveni studio pre nego što je objavljena. Mada, postoji još jedna igra koja ima ovakav problem.  Da je No Man’s Sky lansiran bez ikakve pompe, a zatim polako prerastao tokom godina u zapanjujuće iskustvo kakvo je danas, pisali bi se članci o tome kako je to jedna od najvećih priča o uspehu u istoriji igara.  Umesto toga, dogodilo se suprotno jer su se Sean Murray i drugi ljudi iz Hello Games zaneli i obećali svetu, iako to nisu mogli da isporuče 2016. Količina prethodno obećanih funkcija koje su nedostajale po objavljivanju igre je bila zapanjujuća.

Fallout 76

Kada mi neko spomene Cyberpunk 2077 i počne da filozofira, samo mu spomenem Fallout 76!  Kada je Fallout 76 izašao, bilo bi potcenjivanje reći da je to groteskno zverstvo uništenja modernih igara bila odvratna uvreda za njegovu publiku. Ovaj ulazak u nekada voljenu franšizu izgledao je kao lična izdaja za svakoga ko je ranije igrao Fallout igru. To je nesumnjivo jedna od naj naj naj.. igara koje su razočarale.. ikada objavljenih!

Kada je Fallout 76 objavljen u leto 2017. godine, izgledi za još jedan ne-glavni ulazak u Fallout seriju su u početku bili intrigantni. U to vreme, bilo je čudno dobiti još jednu Fallout igru tako brzo nakon objavljivanja Fallout 4. Mnogi Bethesda fanovi su očekivali da vide još jedan ulazak u seriju Elder Scrolls pre nego što dobiju još jednu Fallout igru.

U vreme kada je prvi put objavljena, mnogi su se naivno nadali da će 76 biti na sličan način kao prethodna privremena igra u Fallout seriji; New Vegas. Tek tokom Bethesdine konferencije na E3 2017, otkrivene su loše vesti da će Fallout 76 pratiti model GaaS Igre kao usluga i biti smešten u otvoreni svet koji će se udvostručiti kao onlajn čvorište sa laganim PvP elementima. Kada je igra pokrenuta u novembru 2018. godine, naišla je na mnoštvo negativnosti od strane kritičara industrije i fanova Fallout-a. Većina ovih kritika je bila usmerena na ogromnu količinu tehničkih problema koji su mučili igru pri pokretanju. Bilo je problema sa skoro svim aspektima igre uključujući  probleme sa vezom, grafičke probleme, veliki izbor vizuelnih grešaka i grešaka zasnovanih na igrici, nenamerno jeziv nedostatak ljudskih NPC-a, čudni svetlosni efekti i zastrašujući primeri tekstura koje se pojavljuju. Ova igra je tipičan primer omalovažavanja kupca!

Cyberpunk 2077

Meni je žao što ovu igru moram da stavim na ovu listu, ali tako je kako je! Ovo je igra na čijem primeru može da se uči kako ne treba raditi krizni marketing, neki će je davati kao primer preteranog marketinga iako ja ne verujem da tako nešto postoji ali definitivno, sada posle 2 godine može biti primer kako se treba boriti za ono u šta veruješ.

Neverovatno je impresivno koliko je haosa napravilo izdanje Cyberpunk: 2077 kada je povučeno u decembru 2020. Neposredno pre objavljivanja igre, Cyberpunk hipe voz se snažno zaustavio kada je njegov embargo na reviziju konačno ukinut. Samo u ta 3 dana pre nego što je igra stavljena na prodaju. Tada su igrači prvi put shvatili da ono što se očekivalo od Cyberpunka: 2077 nije igra koju smo dobili. Igra neće biti ultra uglađeno, besprekorno glatko iskustvo koje je obećano u marketingu i trejlerima igre. Umesto toga, to je bilo u velikoj meri nedovršeno, kažu bezvezno iskustvo koje se čak i potpuno ne može igrati na određenim platformama. Neki su ga označili kao jednu od najrazočaravajućih igara ikada objavljenih. Sledeći debakl je unazadio igru još više kada je Sony najavio da će povući igru iz prodaje na PS Store-u nakon neviđenog broja pritužbi koje su dobili u vezi sa lošim kvalitetom igre. Dan nakon izlaska igre, 11. decembra, povraćaj naslova na Steam-u je navodno dostigao 250.000.  U januaru 2020, Jason Schreier je objavio članak preko Bloomberga u kojem je izvestio da je razvojni tim koji stoji iza igre dobro znao da Cyberpunk nikada neće biti spreman za izdavanje krajem 2020. U stvari, tim je „očekivao da će igra biti spremna 2022.“, što znači da su mislili da su još dve godine razvoja potrebne. Igra je postala poznata po velikom broju grafičkih grešaka, prekomernom kašnjenju, problemima sa učitavanjem minimape i ponovljenim padovima. AAA igra ovog kalibra jednostavno nije trebalo da se pokrene sa bilo kojim od onih problema koji muče iskustvo. Tehnički problemi su možda bili pomalo preterani u to vreme. Iako, preuveličavanje poteškoća u igri nije izgovor.

Vratimo se na ono o 2022 i činjenici da se tako mislilo. Danas je Cyberpunk igra koja već skoro dve nedelje ima preko milion igrača dnevno. CDPR je konstantno radio na tome da popravi sve što se popraviti moralo i unapredi sve što se dalo unaprediti. Igru sada mnogi igraju ponovo i sve se više govori o tome kako je to ono što je trebalo da bude u startu.

Developer obećava nastavak života ovog cyberpunk sveta i dodatna unapređenja.

Da li sam nešto zaboravila?