Video igre kao lek protiv samoće

COVID nas je naterao da sve posmatramo iz nekog drugačijeg ugla, i da promenimo neke navike i obrasce ponašanja. Takođe, shvatili smo koliko smo društvena bića i koliko nam fale okupljanja i druženja, uživo ili online. Gejming je, kazaće mnogi, profitirao od pandemije i pokazao je da su mnoge loše stvari koje su mu pripisivali, laž.

Frontiers in Psychology se bavio ovom temom detaljno i rezultate ispitivanje možete pronaći na njihovom sajtu. Istraživanje društvenih igara zasnovano na pojedinačnim društvenim faktorima nije nova oblast od naučnog interesa, ali je tema dobila veliki značaj tokom pandemije, jer mere socijalnog distanciranja mogu pogoršati usamljenost i socijalnu izolaciju. Oba aspekta su povezana sa lošim zdravstvenim ishodima i mogu povećati rizik od depresije i anksioznosti. Upotreba video igara može biti jedan od načina da se podstakne društvena povezanost u vremenima globalnih karantina. Video igrice koje se igraju na mreži mogu olakšati društvene interakcije koje su ključne za naše društveno blagostanje, a ukoliko se igrači slobodno bave igrama i u ravnoteži sa drugim aktivnostima ili ciljevima u njihovim životima, sposobne su da smanje usamljenost. Ovo je sve objašnjeno u mnogim naučnim radovima. U njima se takođe sugeriše da društvene igre mogu omogućiti igračima da se osećaju povezanije tokom vremena izolacije i teških životnih iskustava uopšte. Shodno tome, savetnici za nauku o ponašanju preporučili su da se obezbedi besplatan pristup igrama kako bi se ublažili negativni uticaji samoizolacije (Nezavisna naučna grupa za uvid u pandemiju o ponašanju, 2020). Međutim, istraživači priznaju da problemi mogu nastati ako se igre koriste samo kao taktika za izbegavanje kritičnih problema ili kao mehanizam za bekstvo. Ipak, mogu pomoći igračima da se nose sa izazovnim situacijama.

Način na koji pojedinci koriste igre i njihovi dominantni motivi za igranje mogu biti odlučujući faktori koji se mogu koristiti za identifikaciju korisnih ili štetnih efekata igara.

Molly Jameson, Ph.D., vanredni profesor Psiholoških nauka,  Joanna Lewis, Ph.D docent Psiholoških nauka i Mia Trojovsky, diplomirani student na master programu za Brak, parovi i porodično savetovanje i terapiju, objavili su pre manje od dve godine rad „Novi društveni horizonti: anksioznost, izolacija i prelazak životinja tokom pandemije COVID-19.” Objavljen 30. marta 2021. u Frontiers in Virtual Reality, članak istražuje odnos između društvene igre „Animal Crossing: New Horizons“ (ACNH) i osećaja anksioznosti ili izolacije tokom početne pandemije COVID-19.

O ovoj igri sam već pisala u tekstu Kako video igre mogu pomoći deci u borbi protiv anksioznosti?

U igri ACNH, igrači počinju da grade svet na sopstvenom ostrvu, radeći na poboljšanju estetike svog okruženja kako bi stvorili sopstvenu ostrvsku zajednicu. Igrači mogu da komuniciraju sa stanovnicima ostrva koji nisu igrivi i da igraju kooperativno sa drugim igračima iz stvarnog života. ACNH ograničava interakcije u igri na minimalnu tekstualnu komunikaciju i to su uglavnom interakcije koje doprinose i fokusiraju se na zajednicu za stvarne ili simulirane interakcije vršnjaka. U stvarnom životu tako nešto može podstaći više anksioznosti tokom ličnih društvenih iskustava, dok digitalna varijanta može pružiti priliku za smanjenu anksioznost. U studiji, igračima su postavljana pitanja o njihovim iskustvima vezanim za njihove navike u video igrama i njihov angažman sa ACNH pre i tokom pandemije, pored pitanja o njihovim osećanjima u vezi sa anksioznošću i usamljenošću. Na osnovu prošlih istraživanja, tim je predvideo da će igrači koji se više bave igrom imati smanjen osećaj usamljenosti i anksioznosti, ali to nije bio slučaj. Oni su zapravo otkrili suprotno; povećan broj sati igre rezultirao je većim osećanjem usamljenosti i anksioznosti – nalaz koji je vrlo lako mogao biti rezultat toga kako ili zašto su ljudi koristili igru, kao što je mehanizam za suočavanje, a ne iskustvo samog igranja.

Oni su otkrili da su “Učesnici sa višim nivoom anksioznosti verovatno bili uključeni u određene društvene aspekte ACNH, što možda sugeriše da su ovi pojedinci koristili društvene aspekte igre kao zamenu za ličnu interakciju tokom pandemije“, rekao je Jameson. Jameson i Lewis se slažu da je potrebno više istraživanja da bi se u potpunosti razumeo uticaj društvenih igara. „Ključ ovog istraživanja je utvrđivanje da postoji veza između društvenih igara i anksioznosti i usamljenosti“, rekao je Lewis. „Još ne možemo da kažemo pravac uticaja, ali društvene igre mogu biti posebno posledice ili mehanizam suočavanja za one sa većom anksioznošću, što je nešto što bi trebalo nastaviti da se proučava. “

Poznato je da mi kao ljudi imamo tri psihološke potrebe.

• Autonomija se odnosi na osećaj da imate izbora, da možete da se ponašate u skladu sa svojim vrednostima i težite smislenim ciljevima.
• Kompetencija se odnosi na osećaj efikasnosti i sposobnosti da prevaziđete probleme.
• Povezanost se odnosi na osećaj povezanosti sa drugima.

Ako počnemo da sebi uskraćujemo bilo koju od tih potreba, voljno ili nevoljno, rizikujemo da razvijemo dalje probleme sa mentalnim zdravljem. Zbog toga su video igre sada dobile dodatnu vrednost. U vremenima kada je socijalna izolacija sve izraženija u našem društvu iz više razloga, važno je da ostanemo povezani. Čak i ako se ta povezanost ogleda kroz istraživanje stranih planeta sa vašom bandom u Destiny, pravjenjem ostrva u ACNH, trkama sa prijateljima u Need for Speed, zajedničkoj borbi u Call of Duty ili nešto drugo. Igre su savršena platforma jer povezuju ljude kroz prizmu radosti, svrhe i značenja i imaju potencijal da zadovolje ove tri navedene psihološke potrebe.

Igre kao što su Grand Theft Auto i Red Dead Redemption gde igrači mogu da lutaju ogromnim otvorenim svetom mogu da vam pružite autonomiju i izbor. Dodatno, sa prijateljima možemo u igri komunicirati preko slušalica.

Kada su u pitanju video igrice, izbor je neverovatan i za svakoga ima po nešto. Idealno je izabrati pravu i tu postoji par saveta.

• Prvo dobro promislite i proverite šta je ono što vi volite da radite i koje teme Vas interesuju. Nije svaka igra za svakoga i ne utiče isto ne sve.
• Proverite kom uzrastu je namenjena i koju ocenu ima.
• Uvek preporučujem pre avanture nego pucačine, i to naročito one u kojima imate veće mogućnosti izbora koji utiču na tok igre.
• Horor, kriminal, naučna fantastika ili strategija, bitno je samo da budete sigurni u svoj izbor i da ne igrate negu igru samo zato što je neko od prijatelja rekao da je odlična.
• Potrudite se da pre igranja završite sve obaveze koje imate.
• Odredite sebi vreme za igranje i vreme za spavanje i trudite se da to poštujete.

Igre mogu pomoći kada ste usamljeni ali sa njima morate pažljivo kao sa lekovima i suplemetima. Previše može biti loše ali i pogrešan izbor može dati lošiji rezultat. Uđite u svet gejminga na pravi način pravilnim izborom igara i nikada nemojte preterivati!