Video igre su dobile još jednu bitku za zdravlje

Pre dva dana objavljena studija me je više nego obradovala. Ja sam dobila link sa sajta NIH nacionalnog Instituta za zdravlje u Americi. Iako o dobrobitima gejminga pišem godinama, nekako se baš obradujem kada se ovako nešto objavi.

2000 dece sa po tri sata igranja dnevno

Studija na skoro 2.000 dece otkrila je da su oni koji su prijavili da igraju video igrice tri sata dnevno ili više imali bolje rezultate na testovima kognitivnih veština. To su testovi koji uključuju kontrolu impulsa i radnu memoriju u poređenju sa decom koja nikada nisu igrala video igrice. Rezultati su prvobitno objavljeni u JAMA Network Open, ova studija analizira podatke iz tekuće studije kognitivnog razvoja mozga adolescenata (ABCD), koju podržavaju Nacionalni institut za zloupotrebu droga (NIDA) i drugi entiteti Nacionalnog instituta za zdravlje .

„Ova studija doprinosi našem rastućem razumevanju povezanosti između igranja video igrica i razvoja mozga“, rekla je direktorka NIDA-e Nora Volkow, M.D „Brojne studije povezuju video igre sa ponašanjem i problemima mentalnog zdravlja. Ova studija sugeriše da mogu postojati i kognitivne koristi povezane sa ovom popularnom razonodom, koje su vredne daljeg istraživanja.”

Razlike u odnosu na prethodna istraživanja

Iako su brojne studije istraživale vezu između video igrica i kognitivnog ponašanja, neurobiološki mehanizmi koji leže u osnovi ovih asocijacija nisu dobro shvaćeni. Samo nekoliko studija neuroimadžinga bavilo se ovom temom, a veličine uzoraka za te studije su bile male, sa manje od 80 učesnika.

Da bi rešili ovaj istraživački jaz, naučnici sa Univerziteta Vermont, Burlington, analizirali su podatke dobijene kada su deca ušla u ABCD studiju u dobi od 9 i 10 godina. Istraživački tim je ispitao podatke ankete, kognitivne i slike mozga od skoro 2.000 učesnika iz veće grupe istraživanja.

Oni su ovu decu podelili u dve grupe, onu koja su izjavila da uopšte ne igraju video igrice i onu koja su izjavila da igraju video igrice tri sata dnevno ili više. Ovaj prag je izabran jer premašuje smernice oje je dala Američka akademije za pedijatriju o vremenu koje treba provesti ispred ekrana, gde preporučuju da se vreme za video igre ograniči na jedan do dva sata dnevno za stariju decu. Za svaku grupu, istraživači su procenili učinak dece na osnovu dva zadatka koji su odražavali njihovu sposobnost da kontrolišu impulsivno ponašanje i pamte informacije, kao i dečju moždanu aktivnost tokom izvršavanja zadataka.

Mozak vežba tokom igranja

Istraživači su otkrili da su deca koja su prijavila da igraju video igrice tri ili više sati dnevno bila brža i tačnija u oba kognitivna zadatka od dece koja nikada nisu igrala. Takođe su primetili da su razlike u kognitivnim funkcijama uočene između dve grupe praćene razlikama u moždanoj aktivnosti. Funkcionalne MRI analize mozga otkrile su da su deca koja su igrala video igrice tri ili više sati dnevno pokazala veću moždanu aktivnost u delovima mozga povezanim sa pažnjom i pamćenjem od dece koja nikada nisu igrala.

Istovremeno, ona deca koja su igrala najmanje tri sata video igrica dnevno pokazala su više moždane aktivnosti u frontalnim regionima mozga koji su povezani sa kognitivno zahtevnijim zadacima i manje aktivnosti mozga u regionima mozga koji se odnose na vid. Istraživači smatraju da ovi obrasci mogu proizaći iz vežbanja zadataka vezanih za kontrolu impulsa i pamćenja tokom igranja video igara, što može biti kognitivno zahtevno, i da ove promene mogu dovesti do poboljšanja performansi na srodnim zadacima.

Štaviše, relativno niska aktivnost u vizuelnim oblastima među decom koja su prijavila da igraju video igrice može odražavati da ova oblast mozga može postati efikasnija u vizuelnoj obradi kao rezultat ponovljenog vežbanja kroz video igrice.

Nasilje je možda ipak problem vaspitanja i karaktera

Prethodne studije su izveštavale o povezanosti između video igara i porasta depresije, nasilja i agresivnog ponašanja, dok ova studija nije otkrila da je to slučaj. Iako su deca koja su prijavila da igraju video igrice tri ili više sati dnevno imala tendenciju da prijavljuju bolje mentalno zdravlje i probleme u ponašanju u poređenju sa decom koja nisu igrala video igrice, istraživači su otkrili da ova povezanost nije statistički značajna, što znači da autori nisu mogli isključiti da li ovaj trend odražava istinsku povezanost ili slučajnost. Oni napominju da će ovo biti važna mera za nastavak praćenja i razumevanja kako deca sazrevaju.

Dalje, istraživači naglašavaju da ova studija preseka ne dozvoljava analizu uzroka i posledice i da bi se moglo desiti da deca koja su dobra u ovim vrstama kognitivnih zadataka mogu baš zbog toga izabrati da igraju video igrice.

Autori takođe naglašavaju da njihova otkrića ne znače da deca treba da provode neograničeno vreme na svojim računarima, mobilnim telefonima ili televizorima, i da ishodi verovatno u velikoj meri zavise od konkretnih aktivnosti kojima se deca bave. Na primer, oni pretpostavljaju da je određeni žanr video igara, kao što su akcione avanture, rešavanje zagonetki, sportske ili pucačke igre, mogu imati različite efekte na neurokognitivni razvoj, a studija nije procenila ovaj nivo specifičnosti vrste video igrice koja se igra.

Ohrabrujući rezultati

„Iako ne možemo da kažemo da li je igranje video igrica redovno izazivalo superiorne neurokognitivne performanse, to je ohrabrujući nalaz, koji moramo da nastavimo da istražujemo kod ove dece dok prelaze u adolescenciju i mladost“, rekao je Bader Chaarani, Ph.D , docent psihijatrije na Univerzitetu u Vermontu i glavni autor studije. „Mnogi roditelji danas su zabrinuti zbog efekata video igrica na zdravlje i razvoj njihove dece, a kako se ove igre nastavljaju širiti među mladima, ključno je da bolje razumemo i pozitivan i negativan uticaj koji takve igre mogu imati.”

Šta dalje?

Kroz ABCD studiju, istraživači će moći da sprovedu slične analize za istu decu tokom vremena u ranom odraslom dobu, da vide da li su promene u igranju video igrica povezane sa promenama u kognitivnim veštinama, aktivnosti mozga, ponašanju i mentalnom zdravlju. Longitudinalni dizajn studije i sveobuhvatan skup podataka će im takođe omogućiti da bolje uzmu u obzir razne druge faktore u porodicama i okruženju dece koji mogu uticati na njihov kognitivni razvoj i razvoj ponašanja, kao što su vežbanje, kvalitet sna i drugi uticaji.

ABCD studija, najveća te vrste u Sjedinjenim Državama, prati skoro 12.000 dece kako odrastaju u omladinu. Istraživači redovno mere strukturu mozga i aktivnost učesnika koristeći magnetnu rezonancu (MRI) i prikupljaju psihološke, ekološke i kognitivne informacije, kao i biološke uzorke. Cilj studije je da se razumeju faktori koji utiču na razvoj mozga, kognitivnog i socijalno-emocionalnog razvoja, da se informiše o razvoju intervencija za unapređenje životne putanje mlade osobe.

ABCD The Adolescent Brain Cognitive Development Study i ABCD Study su registrovani od strane U.S. Department of Health i Human Services