Buffettove strategije ulaganja vs Ferrero akvizicije

Kako to kaže knjiga Inteligentni investitor, jedna od omiljenih Vorena Bafeta, investitor treba da ulaže u one akcije za koje nema problem da poseduje bez obzira na njihovu vrednost. Odnosno, ovde je autor hteo da kaže, da investitor treba da ulaže u one biznise u koje veruje, odnosno čije delove želi da poseduje bez obzira na to da li će mu doneti i profit. Međutim, ako je verovati poslednjim dešavanjima u kompanijama u prehrambenoj industriji, možda to i nije dovoljno! Nekad možda treba imati taktiku koju ima kompanija Ferrero, da preuzima one akcije u koje se tiču njene industrije.

Bilo bi neozbiljno reći da se Voren Bafet ne razume u ulaganje i investiranje. Štaviše, daleko je profitabilniji od Ferrera.  Kako on sam kaže, on ne poseduje akcije, on poseduje uspešni američki biznis. Kad se kaže američki biznis, ne misli se na jedan konkretan biznis, već na celu američku privredu. On i Čarli Munger su svojim dugogodišnjim poslovanjem došli do toga da njihova kompanija poseduje udele u mnogobrojnim velikim kompanijama širom Sjedinjenih Američkih Država. Činjenica jeste da osim kompanije Epl, ne poseduju mnogo u tehnološkom sektoru. Sam Bafet nije želeo da ulaže u nešto što ne zna. I to je manje-više dokazano, jer da Bil Gejts, vlasnik Majkrosofta, nije poslušao Bafetov savet i divezifikovao portfolio, odnosno da je ostavio samo akcije svoje kompanije, danas bi imao bogatstvo od 1,4 biliona, naspram sadašnjih 124 milijarde.

Naravno, ova tvrnja svakako jeste paušalna. Pitanje je u kom pravcu bi se i kompanija Majkrosoft razvijala da su stvari ostale na tom nivou. Sa druge strane, sam Bafet je rekao da oni sami po sebi nisu napravili mnogo, tek par dobrih poteza sa kojima su došli do velikog novca. A najnovija iskustva u ulaganjima u prehrambenoj industriji su to i pokazala. Zajedno sa svojim brazilskim partnerima napravili su otkupe a zatim i velika spajanja dva velika brenda, Krafta i Hajnca. Od 2015. do danas, bez obzira na spajanje i reorganizaciju, nisu uspeli da podignu vrednost ove kompanije. Prvobitno je Bafet priznao da su kompaniju preplatili, a nakon toga je postalo jasno da svi potezi koji su ekonomski opravdani, poput smanjenja broja zaposlenih, optimizacije logistike i slično nisu doneli rezultat. 

Nasuprot njima, u ovom periodu, kompanija Ferrero je laganim koracima počela ozbiljnije da ulazi na severnoameričko tržište. Sa desetostruko manjim ulaganjima od Bafetovih, počeli su da grade svoju ekspanziju. Prvobitno su kupili Nestle čokoladnu diviziju u Severnoj Americi, da bi u poslednjih par dana ušli u proces preuzimanja Kellogovog posla vezanog za cerealije. Ovim potezima dodali su čokolade, kornfleks i neke druge poslastice u svoj portfolio. I nekako tiho, ispod radara, kako to samo Italijani znaju da urade, oslanjajući se na tradiciju i znanje u svojoj oblasti, doprineli porastu poslovanja preuzetih kompanija.

Spajanje Krafta i Hajnca je trebalo da stvori jedan veliko konglomerat koji će dominirati tržištem. Ali, to se nije desilo, jer su očekivanja bila prevelika. A kako se nije investiralo u razvoj, pad je bio neminovan. Sa druge strane, Ferrero je gledajući svoja posla, počeo rast, razvoj i inovacije na novom tržištu. Jednostavno, kada je hrana u pitanju, nije dovoljno da finansijski izveštaji budu dobri! Potrebno je da se ona napravi sa dušom i da bude ukusna. A bez obzira na reputaciju Sicilijanaca, kad je hrana u pitanju, italijani ipak imaju malo više duše i veću dozu hedonizma od ekipe sa Vol Strita.

I drže se svoga posla…