Iako nikada nisam bila pristalica ovog praznika, činjenica je da je to tema u trendu u ovom momentu. Zato ću mu ovih dana posvetiti malo pažnje, ali na način koji ne uključuje klasične romantične priče i klišee o večitoj ljubavi. Dan zaljubljenih, koji se obeležava 14. februara, danas je sinonim za poklone, romantične večere i razmenu ljubavnih poruka. Međutim, njegova istorija je daleko složenija i mračnija nego što bi to komercijalni aspekt mogao da sugeriše.
Ali, pre nego se posvetimo istoriji Dana zaljubljenih, evo najave tekstova koje ćete moći da pročitate. Kako se koji bude objavljivao, biće linkovan tako da ga možete pročitati jednostavim klikom na link.
01.02. Vreme je za planiranje: Savršen veš za Dan zaljubljenih
02.02. Savršeni desert za Dan zaljubljenih ROMANTIČNE JAGODE U ČOKOLADI
04.02 TORTA LJUBAVI: Čokoladna bajka sa narom
06.02. Savršeni desert za Dan zaljubljenih: SLATKO-SLANA ČOKOLADNA TORTA SA KARAMELOM
08.02 Koktel za Dan zaljubljenih: CRVENI ELIKSIR
Poreklo praznika – između mitova i stvarnosti
Koreni Dana zaljubljenih sežu unazad do drevnog Rima i festivala Luperkalija, koji se održavao sredinom februara. Ovaj paganski obred bio je posvećen proleću, plodnosti i na prilično surov način povezivanju muškaraca i žena kroz lutriju. Mladići su izvlačili imena devojaka iz posuda, a parovi bi zatim provodili vreme zajedno, ponekad čak i stupali u brak.
U 5. veku, papa Gelazije I zabranio je Luperkaliju i zamenio je Danom svetog Valentina. Ali, ni oko samog svetog Valentina stvari nisu sasvim jasne. Prema nekim izvorima, reč je o svešteniku koji je potajno venčavao parove uprkos zabrani rimskog cara Klaudija II. Prema drugima, bio je biskup iz Ternija, koji je takođe stradao zbog svojih uverenja.
Najpoznatija legenda tvrdi da je pre nego je pogubljen, Valentin poslao pismo kćerki svog tamničara i potpisao ga sa “Tvoj Valentin”, što je možda prvi primer ljubavne čestitke kakve danas poznajemo.
Kako je Dan zaljubljenih postao ono što danas jeste?
Tek u 14. veku, zahvaljujući engleskom pesniku Džefriju Čoseru, Dan zaljubljenih je dobio romantičnu konotaciju. On je pisao o tome kako ptice u februaru biraju svoje parove, što je dodatno učvrstilo vezu između ljubavi i ovog datuma.
U 18. i 19. veku, zaljubljeni su počeli da razmenjuju ručno izrađene čestitke, a industrijska revolucija omogućila je masovnu proizvodnju Valentinovih kartica. Do kraja 20. veka, Dan zaljubljenih je postao globalni fenomen, uz obavezne čokoladice, crvene ruže, balone i plišane medvediće.
Ljubav ili marketinška manipulacija?
Danas je Dan zaljubljenih veliki biznis jer svake godine milioni ljudi širom sveta kupuju nakit, cveće i čestitke. Neki ga slave sa zadovoljstvom, dok ga drugi doživljavaju kao nametnutu obavezu.
Sociolozi ističu da komercijalizacija ovog praznika stvara pritisak na parove, a naročito na one koji nisu u vezi. U nekim zemljama, poput Filipina, 14. februar je datum za masovna venčanja, dok se u SAD i Velikoj Britaniji običaji šire i na prijateljske i porodične odnose. Postoji i pokret SAD (Singles Awareness Day), koji ironizuje praznik i slavi samoću kao izbor.
Kod nas, SPC 14. februara obeležava Svetog Trifuna kao „Dan ljubavi i vina“. Ovaj svetac je zaštitnik vinove loze, vinara i vinogradara. Svetog Trifuna u Srbiji najviše obeležavaju vinogradari jer se veruje da će svetac zaštititi vinovu lozu od svih nepogoda od kojih vinogradari strahuju. Tog dana je dobro poseći jedan čokot vinove loze, a potom zaliti vinom kako bi vinska godina pred nama bila berićetna, a vino dobro.
I za kraj
Iako Dan zaljubljenih može biti lep povod za izražavanje emocija, postavlja se pitanje da li nam je za to potreban poseban datum? Ako volimo nekoga, zar ne bi trebalo da mu to pokazujemo svakog dana, a ne samo onda kada nas na to podsećaju marketinške kampanje?
Bilo da ga volite ili ignorišete, jedno je sigurno – Dan zaljubljenih je ovde da ostane. Kako ćete ga provesti, ipak zavisi samo od vas.
Discover more from Indijanka Danka
Subscribe to get the latest posts sent to your email.
